DA LI SRBIJI FALI PAMET? "Fakulteti sami sebe teraju u propast sa odlukama koje donose!" (VIDEO)

U kultnoj emisiji "Ćirilica" autora i voditelja Milomira Marića, govorilo se o statusu intelektualaca u Srbiji. Glavna tema emisije "Da li Srbiji fali pamet?", pokrenula je i mnoge druge teme koje su sagovornici zajedno sa voditeljem argumentovano komentarisali. Njegovi gosti bili su prof. dr Darko Tanasković, prof. dr Milo Lompar, prof. dr Dragan Simeunović, Dragan Radenović

Uvodni komentar bio je posvećen slučaju profesora dr. Darka Tanaskovića koji je uskraćen za zvanje emeritusa na Filološkom fakultetu i nije produžen radni odnos pod izgovorom da "nije bilo dovoljno ljudi da bi se oformio kvorum".

- Nije bila stvorena mogućnost da mene i profesora Pipera predlože za zvanje emeritusa. Jedini formalni razlog je "nedostatak kvoruma". Ipak, dogodilo se nešto što me je obradovalo. Naime, 136 ljudi različitih stručnih profila iz javnog života je potpisalo predlog za razmišljanje gde upozoravaju da se o pitanjima akademskog reda ne bi smelo odlučivati proceduralnim razlozima kao što je nedostatak kvoruma na jednoj sednici. Ono što je ovde mnogo veći problem je modus operandi, jer je potpuno pogrešno shvaćeno kako fakultet treba funkcionisati. Moj Filološki fakultet ne silazi sa naslovnih strana i ispostavilo se da je moj problem u stvari samo vrh ledenog brega. To je sada došlo u javnost i mene moralno obavezuju svi ti ljudi koji su se oglasili u javnosti. Tačno je da se kao jedan od mojih hendikepa uzima to što sam tri puta bio ambasador. Trudio sam se da taj posao obaljvam najbolje moguće jer sam predstavljao svoj narod. I kada sam bio odsutan bio sam korisniji za fakultet od njih. Ja sam kažnjen, dok su drugi napredovali. Imate primer profesora Grubačića sa Germanistike koji je izabran u konkurenciji sa Klajnom i Bugarskim, tako da sami procenite. Ljudi koji poznaju našu sredinu znaju o čemu može biti reči međutim i to je očigledno pod nekim mehanizmima. Neki ljudi su to osetili i reagovali su. Ja mislim da je naš narod dobar u osnovi. Nailazim na priznanje na svakom koraku, imam satisfakciju, baš zato je paradoksalno da tamo gde te vrednosti treba stvarno da se cene, situacija je potpuno drugačija. U pitanju je jedna elementarna zavisnost. Osloboditi Univerzitet takvih ljudi je jako važno. Nije bitno da li ću ja biti emeritus. Imate interes i onda nastupaju zavist i nekompetentnost, to može produkovati loš kvalitet, čast izuzecima. Politika se upliće u sve i to se svodi na neko dnevno politikantstvo što je jako loše - izjavio je profesor Tanasković.

Profesor dr. Milo Lompar se nadovezao na slučaj profesora Tanaskovića, rekavši da je ovo slučaj koji je izuzetak bez presedana u akademskoj javnosti, koji ne bi trebalo lako prenebregnuti.

- Ovaj slučaj je u stvari metafora jednog dubljeg problema. Pre izvesnog vremena sam potpisao i za profesora Stojanovića da postane emeritus. Tačno je da je profesor Tanasković proveo par godina van fakulteta, ali je isto tako tačno da je mnogo pomogao u radu fakulteta i mnogo je doprineo. Tu odluku sam doživeo kao refleks opšte slabosti fakulteta i Univerziteta. Filološki fakultet je u jednoj ozbiljnoj krizi, pitanje je da li su dokumenti pravno postavljeni kako treba. Te odluke mogu sutra biti oborene i neki drugi ljudi koji su stekli diplomu mogu biti poništeni. Državna revizorska komisija za 2017. godinu je objavila spisak primanja na fakultetu i ta primanja su svojim oblikom i strukturom izazvala veliku pažnju nekih ljudi na fakultetu. Ono što je tu najgore je što uprava te podatke nije učinila javnim. Poslednji set problema je poseta Stoltenberga Filološkom fakultetu, što sam ja osudio kao apsolutnu sramotu. To je splet više interesa i jedno klupko. To govori da institucija počinje da propada kao u živi pesak i trebalo bi da izazove vrstu javne pažnje jer se radi o fakultetu koji ima neke od najstarijih katedri, koje je utemeljio Aleksa Vukomanović. Generalni sekretar Nato pakta nema nikakve veze sa katedrom za skandinavske jezike. Suština je da štitimo akademsku instituciju. Ne mogu ustanove toga reda sebi dozvoljavati postupke koji ih duboko kompromituju. Ksenija Anastasijević je izbačena sa fakulteta, brojni drugi profesori takođe. Dva kriterijuma se moraju poštovati – zakonitost i akademski običaji. Ne mogu ustanove postojati bez dobrih običaja, postoje neke granice koje čovek ne bi smeo prekoračiti. Ovde su prekoračene zakonske obaveze i običaji i to je najdublji simptom slučajeva i pogrešno je ako slučajeve vezujemo za pojedince. Moja knjiga je proglašena za izdavački poduhvat godine u Srbiji i svi su to objavili, a državna televizija nije navela autora. Ja tvrdim da je u našim medijima dominantna drugosrbijanska ideologija. Nacionalni intelektualci su u izvesnom stepenu nepoželjni i zabranjeni. Time se na neki način ljudi teraju da bi njihova intelektualna aktivnost bila skrajnuta - rekao je prof. dr. Milo Lompar.

Profesor dr. Dragan Simeunović se ličnim primerom nadovezao na temu. Optužbe koje na njegov račun traju godinama etiketirali su ga kao "državnog neprijatelja" i "stranog plaćenika i špijuna", ali je je on svojim radom i brojnim autorskim delima opovrgao.

– Moja knjiga je kao delo asistenta na fakultetu tada bila proglašena za knjigu godine. Na veću kada su me hvalili ja se nisam oglašavao. Čim odskočite svi žele da se porede sa vama. Niko nije doživeo toliko nevolja kao ja. Moje kolege koje su bili radikali su posle 5. oktobra bili nedodirljivi, iako tada u lošoj situaciji, oni su bili nedodirljivi. Ja nisam bio u stranci tako da sam bio laka meta jer sam bio sam. Branio sam se i nikad nikog nisam napadao. Dušan Kovačević u jednoj svojoj drami kaže "kod Srba kada neko uspe ili je lopov ili je pe*er ili je špijun". Mnogo sam putovao u mladosti dok su drugi hteli da budu u komitetima, naročito ako su bili u stranci. Ja sam živeo skromno u majčinom stanu. Moja osveta je uvek bila nova knjiga, a napisao sam ih dvadesetak. Mene su na hodnicima pitali šta ćeš ti u Nemačkoj, Americi, svako putovanje su pretvarali u špijunsku aktivnost, a najsmešnije mi je bilo kada sam bio grčki špijun. Kada se bavite problemom terorizma, pa kada vas angažuje neka vlada samim tim vas obeleže. Jedan novinar sa Studija B me je pitao da li znam ljude iz tajnih službi, ja naravno kažem da poznajem. Ljudi sebi daju na značaju pa govore „mene prisluškuju“, „mene prate“, a nikog živog ne interesuju. To je to pojednostavljivanje i time se nastoji anulirati vaš uspeh. Da li su meni službe napisale bilo koju knjigu? Da li sam ja član pet akademija zbog službi? Ne! U pitanju je čista zavist. Jerotić mi je rekao da obratim pažnju ne na ljubomorne, već na zavidljive. Ja sam umalo izgubio posao zbog izmišljenih afera. Uvek se trudim da dam ocenu više, a davao sam svima, kada se kolebam između osam i devet imam u vidu koliko će tom studentu značiti ta ocena. Kad god ode neka vlast ja pretrpim godinu, dve, tri linč, e onda ta nova vlast shvati da im ja mogu pomoći pa menjaju mišljenje o meni. Nisam konkurisao za partijske pozicije već sam radio ekspertske poslove i stvari koje sam znao - zaključio je prof. dr. Dragan Simeunović.

Dragan Radenović, takođe ogorčen zbog postupka prema profesoru Tanaskoviću, izjavio je da je Srbija takvim postupcima blizu propasti.

– Srbija je blizu propasti jer o njenoj sudbini odlučuju ljudi koji ne znaju šta rade. Ovo je drastičan problem oko profesora Tanaskovića. Dekan Filološkog fakulteta već nekoliko godina unazad najkvalitetnije studente dovodi u situaciju da tuže instituciju, jednog i lično poznajem i u pitanju je neko ko je ređao desetke. Profesor Tanasković i ja smo bili u komisiji koja se bavila protiv kanonizacije i protiv toga da Stepinac bude proglašen sa sveca. Slučaj profesora Tanaskovića će se verovatno drastično loše završiti po fakultet. Kvalitet profesora je ono što predstavlja fakultet. Status profesora emeritusa je apsolutni autoritet, na stranim fakultetima to je pozicija iznad svih. Sva izdanja fakulteta ne mogu da vide svetlost dana bez da on to odobri - prokomentarisao je Dragan Radenović.

 

 

 

 

Happytv.rs
Foto: Arhiva

Pratite nas na društvenim mrežama

Preporučene vesti



Podeli novost

HappyTV

Četvrtak
04:30  Rano jutro  
06.45  Dobro jutro Srbijo  
11:30  Parovi - Jutarnja kafica  
11:55  Vesti  
12:05  Parovi - Jutarnja kafica  
12:55  Vesti  
13:05  Parovi - Jutarnja kafica  
13:55  Vesti  
14:05  Serija: Kazna  
15:15  Posle ručka  
17:30  Telemaster  
18:10  Serija: Kazna  
19:00  Upoznajte Parove  
21:00  Srbija na dlanu  
22:00  Parovi žurka  
02:30  Parovi - Noćobdije  
04:30  Rano jutro