NELA KUBUROVIĆ ZA "DOBRO JUTRO SRBIJO": Ispitivanje porekla imovine unazad 10 godina! (FOTO) (VIDEO)

U emisiji "Dobro jutro Srbijo" sa voditeljima Milomirem Marićem i Katarinom Koršom, ugostili smo ministarku pravde Nelu Kuburović.

Zakon o poreklu imovine, dokle je to doslo?

- To je jedan od prvih zadataka koji sam dobila 2016. godine zajedno sa ministarstvom finansija. Trebalo je da se radi nacrt zakona o poreklu imovine, formirana je tada radna grupa i vredno se radilo. Došli smo do okvirnog nacrta, međutim tada je prioritet bio donošenje zakona o nadležnosti državnih organa o suzbijanju organizivanog kriminala i korupcije, na reorganizaciji tužilaštva i sudova, osnivanje posebnih odeljenja koji se bave korupcijom. Zakon od poreklu imovine je bio krovni zakon koji je trebao da uspostavi novi sistem rada nadležnih organa za procesuiranje krivičnih dela sa koruptivnim elementom a nakon toga da pristupimo dovršetku rada zakona o poreklu imovine. -

Za koji period ce se sprovoditi ovaj zakon?

- Jedan od naših predloga je da to bude mogućnost ispitivanja imovine unazad 10 godina. Na kraju javne rasprave ćemo videti kakvi će biti zaključci.U ovom slučaju je pitanje preispitivanja vaše imovine, da li je ona zakonito stečena ili ne, i da li ste ono što ste zakonito stekli prijavljivali Poreskoj upravi, da li je plaćen porez. Svakako dosta posla očekuje Poresku upravu. - rekla je ministarka Kuburović i dodala:

- 2002. godine je postojala mogućnost unakrsnog ispitivanja imovine ali taj zakon u praksi nije dao efekte kakve smo želeli. Nije jasna i precizna formulacija kako taj postupak treba da teče. S druge strane u tom momentu, možda niste imali i adekvatne registre da bi mogli da vršite unakrsno ipitivanje neke imovine. Danas imate elektronske registre gotovo svih onih podataka koji su neophodni da utvrdite šta jedno lice poseduje. Najbitnije je utvrditi njegovu stvarnu vrednost imovine i utvrditi njegove prihode. -

Kakve će kazne biti za one kojima se taj disbalans primeti?

- Kada utvrdite da postoji veliki disbalans između vaših prihoda i vaše stvarne imovine, upravo ta razlike neprijavljene imovine i onoga što ste prijavili je osnovica koja će biti oporezivana, a naš prelog je da to bude 75 procenata. To je izuzetno visoka poreska osnovica i upravo je na neki način kazna onima koji nisu prijavljivali sve što imaju ili koji su na nezakonit način stekli. S druge strane, ukoliko Poreska uprava u toku postupka ustanovi da možda postoje elementi krivičnog dela onda treba da dostavi to nadležnim državnim organima i onda na scenu stupaju ova koruptivna odeljenja.  -

Da li postoji mogućnost pre nego što dođe do postupka, svi koji su nešto prikrivali da prijave?

- Mislim da ovaj zakon neće dati takvu mogućnost. Ono što često izaziva nedoumice kod građana, ovaj zakon se ne odnosi samo na funkcionere. On se odnosi apsolutno na sve, na bilo koga koji sa svojim stilom života može da izazove sumnju da troši mnogo više nego što prikazuje da zarađuje ili da mesto na kome radi možda ne opravdava onakav stil života koji vodi. - podvukla je Nela Kuburović i napomenula: 

- Različiti su načini prikrivanja imovine, svašta ulazi u imovinu, nije samo nepokretnost koju lako možete da identifikujete, naročito kada su reči o udelima i akcijama pravnih lica. Imali smo priliku da vidimo da da su pokušavali da kažu da su pozajmili novac. Suština jeste da ovaj zakon omogućava da onaj koji je pozajmio odmah izaziva sumnju i on opet može da dođe ''pod oko'' Poreske uprave. Imate zakon o agenciji za borbu protiv korupcije koji na neki način vodi registar imovine svih funkcionera i povezanih lica, koji su takođe obavezni  da prijave imovinu kada je reč o funkcionerima. - 

Imamo bogate pojedince i siromašnu državu i to se govorilo već decenijama. Imali smo situacije ljudi socijalni slučajevi, nezaposleni da imaju ogromne imperije?

- Imali smo pojedince koji kada su bili na funkcijama enormno bogatili i povećavali svoj privatni kapital, tako da je došlo vreme da se preispita. Postavlja se pitanje kako je neka imovina mogla tako da raste kada ste vi funkcioner, morate da zamrznete sva svoja upravljačka prava u određenim organima, na koji način je to preduzeće poslovalo i kako je ostavrilo tako veliki profit. Poreska uprava će raditi po sistemu ukoliko sama utvrdi da nešto nije u redu proverom različitih podataka, ali i na osnovu anonimnih prijava građana ukoliko utvrdi da postoji osnova sumnje za nekakvo preipitivanje. -

Kada će da udju u Skupštinu procedure, zakoni o pooštravanju kazni za najveća krivična dela, doživotna robija. Sada se to očekuje da uđe u prceduru?

- Vredno radi radi radna grupa i tokom februara će izaći sa predlogom onoga što je urađeno. Ono što je bitno, biće ispotovano sve što je najavljeno, pre svega uvođenje nove krivične sankcije, a to je doživotni zatvor, zatim pooštravanje kaznene politike. Možda i ne samo za ona krivična dela koja smo najavljivali, krivična dela iz oblasti silovanja, krivična dela  koje se odnose na proizvodnju narkotika, možda čak bude i oštrija kaznena politika u odnosu i na druga krivična dela. Samo uvođenje doživotnog zatvora jeste prihvaćanje inicijative Fondacije Jurić, ali mi smo to još 2015. radili izmene krivičnog zakonika kao Ministarstvo pravde predvidelo. Na žalost je stručna javnost ostala apsolutno nema, niko nije hteo izričito da se izjasni. -

Za kraj razgovora ministarka pravde je istakla: 

- Činjenica je da ako imate postupak koji traje duže od 10 godina. To izaziva sumnju zašto je nešto trajalo tako dugo i okonča se oslobađajućom odlukom zato što nije bilo dovoljno dokaza. Postavlja se pitanje zašto to nije bilo utvrđeno u nekom ranijem periodu, naročito imajući u vidu za postupke koji se vode pred sudom za organizovani kriminal, gde ima veliki broj osuđenih u jednom postupku, sudski troškovi su izuzetno visoki. I onda dođete u situaciju da plaćate milionske odštete, preko milijardu dinara u poslednjih nekoliko godina samo na ime naknade štete i na ime zastupanja u ovim postupcima. -

Happytv.rs
Foto: Arhiva

 

Pratite nas na društvenim mrežama

Preporučene vesti



Podeli novost