parovi prijava happy zvezda prijava kviz

DANAS JE IVANJDAN: Srpska pravoslavna crkva obelezava danas ovaj veliki praznik

 

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen rođenju Svetog Jovana Preteče i Krstitelja - Ivanjdan.

Jovan se naziva Krstiteljem, jer je u reci Jordan krstio Gospoda Isusa Hrista, kao i Pretečom, jer je najavljivao dolazak Hristov i pozivao ljude na pokajanje.

Ovaj svetitelj rođen je od starijih roditelja - oca, sveštenika Zaharija i majke Jelisavete, Bogorodičine rođake.

Kada je Jelisaveta ostala trudna, Zaharije je zanemeo. Kada se rodio Preteča, od njegovog oca Zaharija je zatraženo da na pločici napiše ime deteta i kada je on napisao sinovljevo ime, istog časa je progovorio.

Kao mlad Jovan je otišao u pustinju gde se hranio korenjem i divljim medom. U propovedima je kritikovao moralno posrnuće svojih savremenika, pozivajući ih da se pokaju i vrate životu po Božijim zakonima.

On je krštavao ljude u reci Jordan, govoreći im da ih on krsti vodom, a da za njim "ide onaj koji će ih krstiti Duhom Svetim i ognjem".

Jovana Preteču je pogubio judejski kralj Irod.

Desna ruka Jovana Krstitelja, kojom je krstio Gospoda, čuva se kao najveća relikvija, uz deo Časnog krsta i mošti svetog Petra Cetinjskog, u Cetinjskom manastiru.

Sveti Jovan Preteča i Krstitelj jedna je od najčešćih krsnih slava u našem narodu. Današnji veliki praznik slavi se i kao dan kumstava i pobratimstava. U našem narodu i danas se kumstvo izuzetno ceni poštuje i često se kaže: "Bog na nebu, kum na zemlji".

Ivanjdan prate različiti običaji. Jedan od njih je i pletenje venčića od poljskog bilja i cveća, kojim se kite kapije. Venčići se čuvaju do narednog Ivanjdana, a bilje se koristi i u ishrani zbog blagotvornog uticaja.

Vencima od ivanjskog cveća pokazuje se da je priroda u razvoju došla do svoje najviše tačke - sredine leta i da se time ovenčala.

Mnogi običaji imaju u sebi i "magijski cilj". Ivanjdan kao i Đurđevdan, prvenstveno su praznici koji slave vračare i one ne propuštaju svoju priliku da tada, u noćima magije naprave svoje obrede i čaranja.

Seoske vračare na ovaj dan beru razno bilje. Ubranih travki mora biti tačno 77 i još jedna, ali samo pola neke biljke. Ona služi bajalicama za lečenje nepoznate bolesti, ona koja nema ime. Smatra se da noć uoči Ivanjdana ima neobično jaku moć, naročito isceliteljsku, koja sa prvim zracima izlazećeg Sunca nestane.

U Timočkoj krajini, čim svane Ivanjdan, ljudi odlaze na livadu i zarivaju glavu u rosnu travu da bi obezbedili dobro zdravlje tokom cele godine.

Postoji i verovanje da se na taj dan može videti lik budućeg bračnog partnera – suđenika. Naime u poslednji zalogaj doručka treba huknuti i sačuvati ga do večeri, a onda zajedno sa ogledalcem i malo ivera staviti pod jastuk da bi se u snu pojavio lik .

 

izvor/alo.rs

foto/vikipedija

Preporučene vesti



Podeli novost