BOLEST „MOTORA“ KOJI RADI U NAŠEM TELU I KADA ODMARAMO U EMISIJI „POSLE RUČKA“: Često znamo da kažemo „neće mene“, ali uvek se loše stvari dešavaju samo jednom kada je srce u pitanju!

U današnjoj emisij „Posle ručka“ voditelj Vanja Bulić sa gostima u studiju razgpvarao je na temu bolesti srca.

Bolesti srca su vodeći uzrok smrti u Srbiji.

Srce je šuplji organ koji svoji otkucajuma i radom održava čoveka u životu i srce je jedini mišić koji radi 24h i ako drugi mišići u organizmu spavaju. Motor organizma na koji ne obraćamo pažnju u meri u kojoj zaslužuje. Tek kada se srce pod pritiskom života „oglasi“ da pati i kada se razboli, tada smo spremni u manjoj ili većoj meri da uradimo i postupimo po savetu lekara.

Gosti u studiju bili su: dr.Emilija Nestorović, Nikola Drobnjak, dr.Nada Stojanović, dr.Dušan Šćepanović i dr. Mirjana Micović.

Kada se dođe do lekova onda je srce već u problemu,

– Ishrana, fizička aktivost, pušenje, alkohol to su neki najčešći uzroci bolesti srca. Mnoge stvari imaju kumuativni efekat koji vas posle nekog vremena sustigne. Telo šalje znake da nešto nije dobro. Operacija i transplantacija srca su u tim slučajevima jedine koje spašavaju život. Opet ima i pacijenata koji i tu drugu šansu života prokockaju. Pacijenti posle dve godine zdravog života kreću sa svim onim što ne valja i rade ono što su radili i ranije, od povećane konzumacije hrane, alkohola i cigareta – rekla je Emilija Nestorović.

– Postoje različite vrste stresa i on je jedan veliki okidač. Svaki stres vodi u depresiju, hipertenziju, dijabetes i to je put ka srčanom pacijentu. Svi znamo kakva ishrana mora da bude, ali da li ona može da se ispoštuje. Lako je davati savete ali moramo da ih prilagodimo uslovima u kojima živimo – istakla je dr. Emilija Nestorović.

Zdrav život nije nekada potvrda da je srce zdravo.

– Da bi imao normalan život nisam nikada pušio. Dok sam trenirao kardiologoja nije bila na ovom nivou na kom je sada. Ja sam u šestom razredu osnovne škole imao aritmije, to je bilo prvo upozorenje. Drugo upozorenje je bilo u gimnaziji. Posmatrajući sve to, gledao sam emisiuju u kojoj je doktorka radila fibrozne eksplazije miokarda. Našla je kod beba intauterino da su doživele sitne male infarkte u stomaku majke, od čega ne zna se, ali se radi na tome da se nađe uzrok. Neverovatno je – rekao je Dušan Šćepanović i dodao.

Kada pacijent sazna da ima problem sa srcem da li poveruju u istinu koja nije ni malo prijatna i ko je savesniji muškarci ili žene?

– Ljudi uglavnom poveruju ali beže od istine. Istina je zastrašujuća. Uglavnom kada upadnu u teža stanja onda nemaju kud i prihvataju savete koja im se daju, da piju lekove i da promene način života jer očigledno ovaj koji su do sada vodili je doveo do bolesti. Žene su savesnije i odgovornije dok su muškarci manje – rekla je Nada Stojanović.

Srce sportista je jako. Čovek želi da dođe do nekog uspeha, ako ima već jednu opomenu od srca, a teži da napravi veliki rezultat šta je pamtno uraditi tada kada se zna da jedan sportista živi da pobedi sebe i pomere granice.

– Imam na svakih šest meseci preglede. Postoji i to sportsko srce. Mnogi sun smatrali da je to blest, sada nije tako. Po mom mišljenju u vrhunskom sportu srce pati. Neke visoke rezultae ne možete na napravite bez teške suplementaciji i hemije. Danas se ne može bez suplemenata. Ja na mom treningu teram srce da radi do 150 otkucaja i kada bih naglo prestao da vežbam to ne bi bilo dobro. Kada se desi da u to vreme kada imam trening ne odem da vežbam, desi se da me moji ukućani vide kako cupkam, krećem se, jednostavno srce je naviklo na to – rekao je Nikola Drobnjak.

– Nakon svoje karijere sportisti prestaju sa fiuzičkom aktivnošću što mislim da je velika greška. Posle prestanka treninga mora čovek da se bavi nekom aktivnošću jer jednostavno srce tako zahteva, a možda i na taj način što će bivši sportista nekoliko puta u sedmici trenirati smiruje srce i dovodi ga zdravo stanje – istakao je Drobnjak.

Šta se mora uraditi da se u školama podigne svest da i deca u velikom broju oboljevaju od bolesti srca.

– Na preventivni deo zdravlja mora da se obrati velika pažnja. Kardiolog je po mom mišljenju potreban u školama kao i zubar – rekao je Drobnjak.

Koliko ljudi čeka transplantaciju srca, koliko je dugačka lista.

– Lista je dinamična i menja se, negde 40 pacijenata u svakom trenutku čeka na novo srce, ali je broj sigurno mnogo veći. Kada pacijenti dođu u KCS na transplantaciju sve vrste dijagnostike jesu besplatne za njih i mi kažemo lekarima u primarnoj zdravstvenoj praksi da ako se pacijent požali na srce da ih odmah pošalju kod nas da utvrdimo šta je uzrok. Tada utvrđujemo šta je najidealnije, da li srce održavati lekovima ili pacijenta spremamo za transplantaciju – rekla je Emilija Nestorović.

Da li je moguća da lekar ne primeti da je srce bolesno kod deteta koje dođe na pregled, a bavi se sportom već osam godina.

– Dijegnostika je drugačija. Pitanje je da li ultrazvučni pregled treba da bude jedan od pregleda sportista. Mislim da treba jer sada sportisti na pregledu samo rade EKG, visinu i težinu. Niko ne radi ultrazvučni pregled srca. Kada sam radila pregled takve dece, koja se bave sportom, bila sam iznenađena jer od tinejdžera sam mislila da su treneri. Ta deca su napedna i takva deca moraju da prođu kompletan medicinski pregled, da bi se videlo da li je srce zdravo i da li može da izdrži sav taj napor – rekla je Emilija Stojanović.

Donor je čovek koji daje srce ili organ osobi koja čeka, šta se prvo glada kod transplantacije srca.

– Prvo se gleda krvna grupa i veoma je važna približna telesna visina i težina. Gledamo da muškarac dobije muško srce, a žena žensko. Osnovno je da je srce zdravo, radi se „kros meč“ jer mora da se proveri da li postoji neka nepodudarnost. Uroku od 4h mora da se uradi transplantacija. Donor je moždano mrtva osoba, ali pluća i srce rade. Oni se veštački održavaju i imate mogućnost da takvo srce i pluća održavate do 48 sati što je mali vremanski period. Postoje timovi koji rade na transplantaciji srca, od onih koji odlaze po novo srce, onih koji donose srce, do onih koji primaju informaciju onog trenutka kada srce sleti ako dolazi iz inostranstva da otvaraju grudni koš pacijenta koji treba da primi novo srce i da operacija transplantacije počinje – rekla je dr. Emilija Stojanović.

Koliko je uočljivo kod dece da srce pati?

– U naglom rastu deteta možemo da primetimo bolesti srca, šumove i zamor. Ono što je najkritičnije je period puberteta kroz koji sva deca prolaze. Moraju da se obavljaju pregledi koje vode kardiolozi, a ne pedijatri jer su kompetentniji za praćenje. Ono što sam priometila kod malih pacijenata koji imaju problem sa srcem je to da slabije napreduju od trećeg do četvrtog meseca, nisu raspoložena i mirna su. Obično deca u tom uzrastu su aktivna i žele da se igraju. Pubertet je period gde deca lošije podnose fizički napor i nisu raspoložena, tačnije ne napreduju i ne žele da imaju bilo kakve napore – rekla je dr. Mirjana Micović

Da li vam roditelji veruju kada otkrijete problem?

– Veruju i mi odmah decu šaljemo na klinike na kojima doktori preuzimaju dalje lečenje. Savet je da posmatrate svoju decu i volite ih. Imajte poverenja u pedijatra i on će dalje da učini sve maksimalno za svog malog pacijenta – rekla je dr. Mirjana Micović.

Koji su prvi simptomi bolesti srca?

– Kada govorimo o bolestima srca, to je zamor. Mi svoje aktivnosti obavljamo na adekvatan način. Zamor opisujemo i opravdavamo time da smo umorni jer radimo više poslova i onda kada vidite taj prvi simtom odmah mu prtipisujeta radu. Drugi siptom su prehlade i virusi koji mogu da prođu kod nekoga bezazleno, kod nekog privremeno oštete srce, a kod nekog trajno. To je isto jedan znak koji mi ne poštujemo. Kada je osoba bolesna i umorna mora da ima adekvatan san i mir. Moramo da osluškujemo telo i moramo da odležimo virusnu infekciju jer od nje i nastaje koksako od kog pati mnogo pacijenata. Govorimo neće baš mene, ali uvek se loše stvari dešavaju samo jednom. Morate da uradite krvnu sliku i da odete lekaru – rekla je dr.Emilija Nestorović.

Happytv.rs
Foto: Twitter/ZenopaLtd/Happytv.rs