parovi prijava happy zvezda prijava kviz happy talent šou

POSLEDICE NATO BOMBARDOVANJA: Mnoge stvari su zataškane a istina je negde između!

Srbija je po smrtnosti od tumora prva u Evropi. Stručnjaci upozoravaju i ukazuju na činjenicu da je to dobrim delom posledica NATO bombi sa osiromašenim uranijumom.

NATO avijacija je tokom 1999. godine na područje tadašnje SR Jugoslavije, a prevashodno na teritoriju Kosmeta bacila 15 tona osiromašenog uranijuma, čiji je period poluraspada četiri i po milijarde godina.

Prilikom eksplozije bojeve municije sa osiromašenim uranijumom stvorena je prašina mikronskih dimenzija, koja se rasporedila po celoj Srbiji i Balkanu. Prema podacima koji su tada objavljeni, na području centralne Srbije i Vojvodine zabeležen je rast broja obolelih od limfoma i leukemije za čak 80 odsto.

Gosti današnje emisije "Posle ručka" su pričali na temu koja je zaista istina o poslediama NATO agresije i dali svoje viđenje povodom celokupne situacije u Srbiji povodom toga. 

- Ja dobro znam kako stoje stvari ovde obzirom da sam 98. godine postavljen za načelnika, oni su ispalili brdo projektila koji su upotrebeljeni na nas. Samo na teritoriji Rebulike Srpske ispaljeno je 10.0000 projektila. Ono što je jako birtno sada za nas je kada je to tačno počelo i koje su tačne posledice NATO agresije. Kada je počelo bombardovanje 24.marta oni to činili avionima takozvanim "Apačima" A10,A11 dokle god su oni imali domet. Delovi gde su hemijska dejstva su najveći, ne postoji veće šteta. Mnoge stvari su kamuflirane i prava istina je negde između. Srbija nije bila inferiorna u saznanjima ali nije mogla da ih tuži u tom nekom vojnom smislu. Nažalost ne prolazimo svi isto i kada ratujemo i kada dobijamo. Ko će da oseti bolje to nego svaka majka. Tačno je da je palo mnogo žrtava u svakom ratu i da ni naša vojska nije imala prave podatke. Posleratno vreme je teže vreme nego ratno. Mi moramo da krenemo od ove ratne situacije. Mi smo morali da imamo toliko žrtava i sada treba shvatiti ovaj narod koji strada nepošteno jer je Srbija sankcijama bila izmorena, čak nam ni Rusi tada nisu mnogo pomogli. Izuzev hemisjkog oružja oni su primenjivali sve kada kažem hemijsko mislim na bojni otrov. Ono što može da se dokaže sada je uranijum i plutonijum u toj municiji - rekao je doktor Radomir Kovačević 

General Božidar Delić je svakako neko ko je bio u epicentru dešavanja kada je bilo ratno stanje u Srbiji. 

- Dve brigade su održavale državnu granicu, najviše municije je ispaljeno otprilike na dubinu koja pokriva jedna brigada a brigada na dubini brani oko 25 kilometara i to je bilo najintenzivnije dejstvo. Kada vam neprijatelj da podatke i koju je količinu ispalio znate da je neistina. 44 aviona A10 je upotrebljeno na našu zemlju, 1174 granata u svom dobošu ima jedan avion koji može da u samo sedam sekundi ispali svu municiju. Jer brzina je u prvoj sekundi samo 50 metaka pa u svakoj sledećoj 65 metaka, jer vi tada ne osetite rafal kao kod drugih oružja to je neki drugi zvuk. Ljudi su bili iskusni 98. godine sjajna vojska, govorilo je iskustvo iz njih.  Za oružje korišćeno osiromašenim uranijumom, tu su bila i upustva da se ta vojska ne približava tom projektilu već da upotrebi zaštitna sredstva i da se udalji sa te površine. Dejstva su tada trajala nekoliko sekundi, kao čovek kao starešina razmišljaš koji je naš cilj, a cilj je naša vojska. Bio sam na liniji stalno i pitao da li sada gađaju tu i tu- rekao je general-major Božidar Delić 

Po podacima koje je NATO pakt poslao posle bombardovanja Srbije, oni su ispalili 31.000 projektila, a naša vojska je procenila 45-50 za koje su dali tačne lokacije.  

Profesor sa Fakluteta Bezbednosti Darko Trifunović smatra da bi posledice osiromašenog uranijuma najbolje mogli da objasne naučnici iz instituta Vinča koji su čistili sve lokacije gde su bačene bombe u toku NATO agresije. 

- Mi smo kao država kao društvo potpuno pokazali da onim ljudima koji su dali život za ovu državu i koji su hteli da je brane da posvetimo potpunu pažnju. Mi danas ono što je najtragičnije je to što smo ukinuli vojni rok. Naši mladići su u vojsci postajali ljudi, znamo koliko je to značilo da znamo na koga da računamo jer sukobi ovde još nisu završeni. Ljudi ne znaju da bezbednost nije nauka ne prepoznaju da svaki rat nije sukob i da svaki sukob nije rat. I taj sukob se sada prepliće i oko ovog pitanja sa osiromašenim uranijumom. Vinča je referentna institucija da neko kaže o sredstvima koja su korišćena i tu treba da vidimo gde se krije ta tajna i da li postoji ta uzročno posledična veza. U Vinči je bila naredba da sve te lokacije očiste. Drecun je išao na lice mesta gde niko nije smeo da ide, on je bio idealan da mu se tada uzme uzorak krvi i da se ispita sve. Sa druge strane mi kao zemlja jesmo tada u najvećoj meri izolovali te lokacije do dva metra u dubinu i taj otpad koji je tada izvađen se trenutno nalazi u Vinči.  Otpad je tamo a mi pričamo o posledicama. Zato smatram da treba neko da dođe iz Vinče od naučnika i objasni situaciju.  Da li su naše jedinice izvršile kompletnu sanaciju terena i gde je onda taj otpad osiromašenog uranijuma?  Kako su ljudi umirali pre 99 i 95 da napravimo jednu studiju? Mi ne smemo ljude da plašimo i unosimo paniku da se upotrebaljavaju neke reči kada nsmo sigurni. Da dođu u tu državnu komisiju ljudi iz instituta Vinče, specijalisti za bolesti raka da kao naučnici kažu relaciju ove stvari -  rekao je profesor Fakulteta Bezbednosti Darko Trifunović 

 

Happytv.rs
Foto: Happy/Wikipedia

 

 

 

Pratite nas na društvenim mrežama

Preporučene vesti



Podeli novost