KO JE ODGOVORAN ZA IZLGED SPOMENIKA SRPSKOM PATRIJARHU PAVLU U EMISJI „POSLE RUČKA“: Za svake poduhvate od kulturnog značaja mora da postoji javni konkurs!

U najpopularnijoj popodnevnoj emisiji na "Posle ručka" sa voditeljkom Jovanom Jakić-Grgurević, razgovorali smo na temu spomenika u Srbiji.

Ko su ljudi koji izarađuju spomenike i na čiju krivicu je upopašćen i osramoćen jedan od najvažnijih spomenika savremenog vremena.

Koji spomenici u Beogradu i drugim gradovima su izazvali gnušanje kod ljudi?

Da li postoji javni konkurs, ko se uopšte pita kuda i kako, i na koji način će izgledati kulturna obeležja u Srbiji.

Gosti današnje emisije bili su: Dejan Ristić ( istoričar), Neda Kovačević (pisac i istoričar), Nebojša Glišić ( arhitekta).

Nije prvi put da postavljanje i otkrivanje spomenika izazovu toliku buru u javnosti. Kada se to dogdilo i davne 1928. postavljanjem Pobednika na Kalemegdanu, ljudi su bili nezadovoljni i negedovali su ga. Da li se mođžda sada radi o sličnoj situaciji sa spomenikom Patriharhu Pavlu na Tašmajdanskom parku.

– Pa generalno, umetnička sloboda je široki pojam o kojem možemo mnogo raspravljati. Sve što izlazi iz nekog klišea, iz neke učmalosti i svajkodnevnice, izaziva burnost. Ako pogledamo kako izgleadaju spomenici Mikelanđela i drugi drevni spomenici, pa svi su oni bili goli. Problem kod Pobednika nije bio zapravo u njegovoj veličini već o činjenici što je on bio nag. Stvar bure bila je političkog karaktera i vodila se rasprava o tome gde će i prema kom smeru on okrenuti svoj prednji i zadnji deo. Meštrović je fenomenalan, on je najverovatnije hteo da prenese da je taj Pobednik pre svega čovek koji je snagom svog tela uspeo da odbrani Beograd – rekao je arhitekta Nebojša Glišić.

Šta je ljude uznemirilo kod spomenika Patriarhu Pavlu?

– Teško je podizati spomenike ljudima koji su bili naši savremenici jer tu rade emocije a nema nekog običnog istorijskog suda. On je najvoljenija ličnost Jugoslavije i savremen Srbije. Ja iskreno ne znam da li je bio raspisan javni konkurs, a mislim da nije. Za svake poduhvate od kulturnog značaja mora da postoji javni konkurs na kome će se prikazati više tvoraca, pa samim tim imamo više idejnih rešenja. On je bio naš najveći verski poglavar,to bez daljnjeg, asocijacija svih nas kad kažete "patrijarh" prva pomisao je Pavle, čast sadašnjem Irineju. Ne znam zašto i kome je palo na pša,et da izvaja njega u sedećem položaju. Spomenik je morao biti u stojaćoj figuri ili u blagom pokretu s obzirom da je bio patrijarh i najviše vremena je proveo u bogoslužejnu. Ovde se radi o tome šta je naručilac zapravo glavni krivac, jer umetnik radi delo po želji svog naručioca. Glavni razlog za ovoliko nezadovoljstvo jeste činjenica da smo neznatno pre postavljanja i otkrivanja sve saznali – rekao je Dejan Ristić naš istoričar.

Imamo spomenik na Crvenom krstu, Vozarev krst – prekrečen u crvenu boju,što je izazvalo ogromno nezadovoljstvo građana. Kada su izvođače radova upital zbog čeka i kako se ovo desilo, jednostavno su objasnili da je to bila greška. Zbog još većeg nezadovljstva ovakvim objašnjenjem, počeli su da izvrdavaju istinu i objašnjavali neke nebulozne činjenice.

– Vozarev krst u originalnom obliku bio je postavljen još 1847, izrađen od drveta.Knjižar je tražio mesto gde je spaljen Sveti Sava, i po nekim njegovim istraživanjima ovo je bilo to mesto, i on je rešio da postavi krst kao simbol hrišćanske vere. Ovaj krst jeste zaista bio neke prljavo roze, izlizano crvene boje po čemu je i mesto dobilo naziv. Kasnije je prepravljenan i prefarbam zaista u crvenu. 1993 je postavljen od veštačkog kamena sa armaturom unutra. Ovo je jedan od prvih spomenika u Beogradu, mislim na drveni, trebao je biti bolje tretiran i značajniji je i zauzima posebnom mesto u kulturnom smislu – rekla je Neda Kovačević pisac i istoričar.

Da je moguće da neko pravi ovake nepomišljene postupke kako štitimo postojaćaće spomenike onda?

Ovo je brljotina za koju neko mora da odgovara. Ovo je jedan kulturni spomenik i prvi javni spomenik na teritoriji Beograda. Spomenici od veštačkog kamena stradaju od protoka vremena, štite se konsolidantima na bazi silikona. Ubrizgavaju se u objekat i premazuju bezbojnom podlogom da ne bi propadali. Ovdaj spomenuti spomenik je narušen estetski i vizuelno, farba je oštetila povšrinu spomenika. A najveća greška je što je šmrkovima i peskarenjem čišćen, a to se ne radi. dobili smo tkzv.„ćelavi spomenik“ svukli su natpis i oštetili ga trajno. – objašnjava Dejan.

Ako pogledamo još jednu strašnu grešku, spomenik Juriju Gagarinu na Novom Beogradu, koji je uklonjen, kako se to stalno iznova i iznova dešava sa stvarima sa kojim ne bi smelo da se desi jer je reč pre svega o kulturi jednog naroda.

Realizacija je bila katastrofalna, po veličini po svemu, taj postament i sićušna glavica Jurija Gagarina. Nije dobijen nijedan dokument za postavljanje spomenika, nijedna procedeura se nije izvršila. Neko ga je napravio po svom mišljenju i8 shvatanju. Ovo se najčešće dešava kada je van svakih protokla neka izgradnja u toku. Nekontrola procesa rađa anarhiju. Glava na postamentu je strašna, nemam reči. Ta glava se nalazi na desetinu mesta po Rusiji, rade se serijski odlivci ali naravno druge veličeine. – kazao je Glišić.

Park kod studenskog trga je prazan, mnogi su očekivali su da će spomenik biti tu. Zašto je mesto prazno?

– Ne znam, ja se razlikujem po mišljenju od drugih gde je i prema čemu je trebao biti okrenut. Ja sam popisala mnogo spomenika i videla sve teškoće i kakve su kritike trpeli. Važno je da spomenik postoji prvo. Hvala Bogu da je uopšte spomenik postavljen bitno je sećanje da ne zaboravimo ličnost ili događaj. Kad sam bolje razmislila, čitajući sve komentare i opisivajući ga kako "livitira", uvek moram prvo da kažem tu rečenicu "dobro je da postoji". Sa mog istoriografskog aspekta drugačije gledam , imamo sad taj umetnički aspekt pa i estetski domena, ali to je stvar subjektivno doživljaja. Spomenik pilotima, braniocima Beograda iza hotela Jugoslavije, meni se na primer ne sviđa jer je previše apsrtraktan i nemate pojma na šta se odnosi- rekla je Neda.

Izvor: Happytv.rs
Foto:Arhiva