KAKO SPREČITI NASILJE U PORODICI U EMISIJI „POSLE RUČKA“: „Žena kada otplače i obuje štikle, ni jedan muškarac tada nije jak kao ona“! (VIDEO)

U najgledanijoj popodnevnoj emisiji „Posle ručka“ na Happy televiziji voditeljka Jovana Jakić-Grgurević razgovarala je sa gostima o događajima koji potresaju domaću javnost, da li je moguće sprečiti nasilje u porodici?

Iskasapio ženu pa je sakrio u žbunju I nestao!

Ubio ženu pred decom pa pucao sebi u glavu!

Muškarac ubio ženu i dete ispred Centra za socijalni rad!”

Sve je više ovakvih naslova!

Juče je bio Dan borbe protiv naslja i grad je izašao u susret tako što su bila uključena narandžasta svetla i povodom tog dana održala se mirna šetnja kojoj se odazvao veliki broj žena.

Gosti u studiju bili su: dr Ana Opanković, Tatjana Mirković, Hajrija Ramadani i Aleksandra Ripajić.

Branite žrtve naslilja, šta se dešava kada u toku suđenje dođete do istine I shvatite da branite nasilnika,

– Tu nadvlada profesionalizam i pokušavate da budete objektivni. Ja zastupam žrtve nasilja. Retko se dešava da zastupam nasilnika, samo onda kada sam sigurna da postoji prijavljeno lažno nasilje. Kada se tokom postupka dokaže da nije u pitanju lažno nasilje dolazite u konflikt sami sa sobom i jako je teško zastupati takvu osobu. Bilo u parničnom ili krivičnom postupku – rekla je Tatjana Mirković advokat.

Ceo dan dižete tegove i jaka ste žena, kako je moguće da neko podigne ruku na vas, kada ste postali žrtva, koji je to momenat?

– Kada sam postala bitnija, bolja i veća, tada je sve krenulo naglavačke. U psihozu se uvučete i ta negativnost uvodi vas u „vrzino kolo“. Kada izađete iz tog kola shvatite da ste trebali mnogo ranije da to uradite. U mom slučaju nije bilo udaraca, tukli smo se zajedno. Više me je psihičko maltretiranje mučilo. Ja sam morala da budem tiha i mirna, sve ono što nisam. Promenila sam se da ne bi komšiluk ili ljudi čuli. Pitanje udarca nije prvo, već prvo maltretiranje i ponižavanje je razlog kada treba da se prekine svaki odnos i da se ne ide dalje. Obično se nađe razlog da se ostane kao na primer imovina – rekla je Aleksandra Ripajić i dodala da je bivši muž imao paralelna verze te da mu nije bilo prvi put i da je izdržala par godina kada je videla da tone uzela je stvari u svoje ruke.

– Stalno su postojale osobe koje su se pojavljivale u našoj vezi. Ja sam napravila grešku što sam pobegla u posao i što sam videla, nisam htela da vidim. Razmišljala sam samo da odem na posao. To mi je bila pomoć i to me je odvuklo da koliko toliko budem normalna. Bežala sam iz kuće na posao, a kada je tebalo da idem kući upadala sam u psihoze i plakala.

Žene su spremne da trpe i da budu zlostavljane zbog porodice, dece, ugleda njenog i muževljevog. Kada se sve to raspadne jet je osuđeno na to momenat kada se žena vrati u roditeljsku porodicuje najteži.

– Trpela sam da bih sačuvala ugled mog imena i imena koji on ima u našem svetu i da bi sačuvali ono što smo napravili, a onda da sačuvam našu ekonomsku zajednicu da se ne raspadne, a tek na kraju je sramota. Najtaži period mi je kada sam se vratila kući kod svojih roditelja. Ja njega ne krivim,ja sam trebala da predvidim šta može da mi se desi u toj vezi. Ima puno i muškaraca koji su ucenjeni ekonomski i to su žene koje jako dobro koriste tu situaciju. Ja sam srećna da imam posao koji volim – rekla je Aleksandra Ripajić i dodala.

– Dugujem zavalnost i roditeljima, bratu i prijateljima. Roditelji su mi rekli da sam trebala ranije da pričam sa njima i da uvek imam mesta kod njih. Trenutak kada sam se vratila u devojačku sobu je jako težak. Imam drugarice koje podržavaju svoje muževe i oni njih i onda se pitate u takvim momentima da li ste ipak negde pogrešili. Ali kada osetite rasterećenje, kada vi popijete sami kafu kada vi hoćete i da postoji strana koja vas poštuje i voli onda to nema cenu.

Kada je shvatio da je kraj kako je reagovao?

– Non stop je slao poruke i bio je ubeđen da imam drugog. Maltretirao je moje roditelje i prijatelje. Nije verovao da ću ja otići od kuće, da sam presekla i da teram do kraja. Kada je shvatio od tada kreće finansijsko maltretiranje i ja sma najgore u svemu, ali je sam slobodna i mogu da dišem. Žena kada otplače i obuje štikle, tada ni jedan muškarac nije jak kao ona – rekla je Aleksandra i rekla da nije imala podršku policije.

Žašto beže, a ne teraju napolje nasilnika. Male sredine su te koje ostavljaju žene bez pomoći jer se u njima svi znaju. Obično se policija zna sa nasilnikom, tada žene dolaze u situaciju da uzimaju kofere u ruke, decu i odlaze. Zašto odlaze?

– Da bi se uzaštitile i pobegle od svega. Mali broj žena ostaje tu gde jeste i daje se u borbu i spor da taj čovek nasilnik ide napolje. Žena beži od psihološkog maltretiranja, manje od fizičkog. Onog trenutka kada shvati da ne može da trpi nasilje ona uzima svoje kofere, uzima decu i odlazi – rekla je dr. Ana Opanković.

Često kažemo da žene izlaze iz svojih domova, a ne koristimo termin „isterane“. Terminologija se meša istakla je Hajrija Ramadani koja je bila žrtva nasilja.

Sin je sve vreme bio uz vas i on je prošao torturu koja na jedno dete može da ostavi traumu i posledicu, koliko ste uspeli da ga sklonite od svega?

– Moj muž je rođeno dete vređao po nacionalnoj osnovi. Kada god bi hteo da ga uvredi govorio mu je da je „šiptar“ i da nije njegov. Uradili smo DNK test i naravno dokazali da je dete mog bivšeg supruga. Skoro sam saznala da je i sin dobijao batine. Sve mi je ispričao i kada sam ga pitala zašto mi to nije ranije rekao, razlog je bio da ne dobijem i ja batine. Jedva smo čekali da on ode na put i mi i njegovi roditelji da možemo normalno da provedemo dan. Kada bi videli da se vraća s puta odmah bi se nervoza i napetost stvorila u kući. Nije poštovao njegove reoditelje, kao da ih se stideo. Njegovi roditelji su bili fenomenalni prema meni i mom sinu, uverk smo imali podršku od njih – rekla je Hajrija Ramadani i dodala.

– Nismo mi žrtve što se borimo, nego su ove žene što ih nema. Žene nemaju gde da odu. One ne žele da odustanu od onoga za šta su radile ceo život i nastradaju. Radimo tribine i pozivamo psihologe, psihijatre i sudije da vidimo gde grešimo. Žena nema, gde će ta deca, ne govorimo o deci. Ubijene su i žene i muškarci.

Kako idete kod komšije posle batina

– Mnogo puta sam krila i nisu znale ni moje komšije ni koleginice na poslu. On priča glasno i često sam govorila da priča telegfonom. Kolko puta sam uvek našla izgovor da ga odbranim, da ga sakrijem jer me je bilo sramota. Ženi prvo slome dostojanstvo, onda ih izoluju od rodbine i prijatelja. Jako su dobri dok žena ne uloži sve što ima da bi stvorila nešto. Negovi roditelji su se ponosil i sa unukom i sa mnom – istakla je Hajrija Ramadani.

Nasilje nad ženama je sve prisutnije, a žrtve ostaju u takvim brakovima često jer krive sebe.

– Žene ne izlaze, žene često ostaju u takvim brakovima i vezama. Žene se često navikavaju na nasilnika, one negde misle da su one izazvale to ponašenje agresora. Žene često napuštaju nasilnika zbog psihičkoga nasilja pre nego zbog fizičkog. Problem među nasilnim partnerima je u komunikaciji. Nasilnik u vezi nasiljem izražava zapovest, bes i frustraciju. Žrtva misli da je ona izazvala to ponašanje i pokušava da se opravda – rekla je psiholog dr Ana Opanković i dodala da psihičko maltretiranje često završava ubistvom, a nije mali broj ubistava koja se završavaju i samoubistvom.

– Dijadne smrti, ubistvo sa samoubistvom prate porodično nasilje. Analizom smo videli da je toj vezi predhodilo nasilje i u ranijim vezama. To je značajan prediktor. Jeste specifično da imate ubistvo ili pokušaj koji prati ubistvo i pokušaj. Ubistvo i samoubistvo kada se desi je teško analizirati i naći razlog šta je, ali postvhumno kada se analizira razlog je u jako velikom procentu uvek između partnera i uglavnom je motiv ubistva ljubomora. Postoje i finansihski problemi ali u dijadnom ubuistvu je ljubomora.

Dogodilo se još jedno ubistvo u nizu, ovog puta u Borči.

Žena jeste slabiji pol, koliko je slaba u sudnici?

– Žena kada ulazi u sudnicu, oseća se kao žrtva i sa druge strane kao okrivljena jer preko puta nje sedi nasilnik koji dovodi svedoke da dokaže da se to nasilje nije dogodilo. Psihičko nasilje je teže nego fizičko. Sudija često pita „zašto ste trpeli?“. Posle batina, žena ode u Urgentni centar, obavi se pregled i dobiju se papiri i nasilnik ide u zatvor. Mada postoji strah šta će da se desi kada nasilnik izađe iz zatvora – rekla je Tatjana Mirković advokat i dodala.

– Mnogi parovi su bili složni na početku veze ili zajedničkog života. Onog trenutka kada steknu nešto i kada žena prevaziđe muškarca, počinje psihičko maltretirnje. Često kažem da su muškarci slabiji pol. Žena često zbog ugleda muža i dece trpi.

Koji je to poriv u kakav je to profil ličnosti koji udari rođenu majku, ubije oca sekirom, ubije majku na spavanju. Koja vrsta života dovodi da se na majku podigne ruka? Gde se češće dešavaju ubistva u ruralnim delovima ili u gradovima?

– Najčešće su to poremećaji koji nisu zahtevali institucionalno lečenje. To su ljudi kod kojih često postoje neki poremećaji ličnosti ili anksiozno deperesivni poremećaji. Kada je reč o statistici ubistva koja prate samoubistva su češća u centrima gradskih opština negu u ruralnim sredinama. Najčešće se takvi događaji dešavaju kada žrtva odbija da igra ulogu koja joj je namenjena. Tada imamo nasilje koje završi ubistvom, partnerskim ubistvom. U malim sredinama žrtve nailaze na osudu okoline. Žrtve kada odluče da izađu iz svega od strane svojih bliskih dožive komentar tipa, da nisi prenaglila, probaj još nešto i šta ćeš sa decom – istakla je dr. Ana Opanković.

Da li je moguće da ljudnomora može da izazove poriv da neko ubije, da li je ljudomora vidliva?

– Ljubomora kod partnera počinje sa trenutkom kada posumnja da će izgubiti odnos sa osobom koju voli, sa nekim drugim koje je možda tu. To je zove „ljubomorni fleš“, onda se dešava istraživanje i ta ljubomora prelazi u psihološku. Taj osećaj ugroženosti udara na iferiornost i nasilnik napada – istakla je dr.Ana Opanković.

Ljubomora koja se bazira na vidi „na šta ličiš“, a ustvari svi gledaju ženu kako je lepa je bolest ili normalno stanje uma?

– Normalna ljubomora je karakteristika zrelog odnosa. Sve dok je to racionalno smatra se da je zdravo jer se plašite da ne izgubite nekog koga volite. Kada krenete da tražite dokaze već ste prešli iracionalno i treba da se poradi na tome i da se to prekine. Kada doživite proveravanje telefona od partnera, morate da razgovarate sa partnerom. Osnova za to je inteligencije, sve ostalo nema smisla – rekla je dr. Ana Opanković.

Izvor: Hppytv.rs.
Foto: Happytv.rs.