NE ULAZITE U MEGAMARKETE PRAZNOG STOMAKA U EMISIJI "POSLE RUČKA": Pravilna ishrana je pravilno stavljena količina hrane na sto! (VIDEO))

 

 

U najgledanijoj popodnevnoj emisiji „Posle ručka“ pričali smo o hrani i osvrnuli se na nju iz jednog drugog ugla.

 U Srbiji prema nekim istraživanjima, svaki građanin baci oko 35kg hrane vredne oko 20.000 dinara.

 Da li je gladnih sve više, a donatora prehrambenih proizvoda sve manje?

 Zašto bacamo toliku količinu hrane?
 

Gosti u studiju bili su: Goran Popović, Kenan Mandra, Milica Mihailović, Miki Avramović, Vanja Bokun Popović.

 

Baca se hrana sve više, koji je razlog tome, da li se vuče iz detinjstva, da li smo nasledili ili ipak to možemo da izbegnemo?

- Ne postoji niko ko može da izračuna koliko se hrane baca, ali ono što se često provlači je da su Srbi ponosan narod. Otišao bi malo u kafić, bioskop ili već gda, a kada dođe slava onda on želi da se pokaže kao pravi domaćin i onda predjelo dođe jače nego glavno jelo. Odatle sve krene. Onda se prasetu stavlja jabuka u usta i onda se dogodi da neko na slavi samo pojede jabuku. Ta hrana posle završi gostima u frižiderima, kolegama sutra na posao se odnese, a neka hrana se pokvari i baci – rekao je Goran Popović i dodao da mu je drago što su Srbi domaćini i da su im vrata otvorena za sve, ali ga ne raduje što ne mogu da procene i ulaze u nepotrne troškove.

 

 

- Ovo je jedno višeslojno pitanje. Mi smo ponosna nacija ali i sjajni domaćini. Dobro ugostimo ljude, strance prihvatamo i odmah želimo da ih nahranimo – rekla je Vanja Bokun Popović i dodala da razlozi prejedanja i želje za haranom kod nekih potiču iz detinjstva. Asocvira ih na neke stvari koje su preživeli ili žele da se sete lepih momenata, pa unose više hrane nego što im je potrebno. Svako iz svog razloga.

 

Kako je u Italiji živeli ste tamo?

- Nekada je problem prehrane ranije bio manjak hrane, nedostaak, danas je izobilje hrane na sceni i onda posoje viškovi hrane. Glad je stanje uma, ne stomaka. Kada pripremamo hranu mi razmišljamo o količini i seratonin se luči u mozgu i onda imamo momenat da u nedosatku nje mi smo nesrećni. Nama je genetski kod za preživljavanjem u organizmu prisutan. Telo pravi zalihe, postavlja se pitanje genetski, imamo strah od gladi, ali sa druge strane mi često preterujemo. Pravilna ishrana je pravilno stavljena količina hrane na sto. Jedem u obolju, prebrzo i više šećera unosimo nego što nam treba i mislim da se zbog toga više hrane pravi, a samim tim i baci se više – rekao je Kenan Mandra i posavetova da se u megamarkete nikako ne ide praznog stomaka.

 

Gde bežite praveći hranu sa recepata.

- Mnogo volim da se igram i kreiram rukama. Da izvedem jedan proces od početka do kraja, da na kraju nahranim druge i proizvedem emociju – rekla je Milica Mihailović.

 

U restoranima ostane hrana kada se završi radni dan, gde ona završi?

- U  restoranima se kuva drugačije nego u kućama i tamo se manje baca. Kuvaju se jela danas za danas. Neka završe kao i posle slave, a bično neka jela završe u kanti. Mnoge sam probao i nije za sutra, Ponudio sam hranu institucijama kojima treba hrana, nisu hteli. Primetio sam jednu pojačanu notornu mržnju, lenjost. Doživeo sam to lično. Čak su me i pitalii da li mogu da im dovezem to. Mi nismo kao narod angažovani – rekao je  Miki Avramović.

 

 

Koliko mi pomislimo na nekog da je gladan, da neko nema da jede?

- Pokazivanje „ja to mogu“ je besmisleno. U kafani kada gost naručuje, poručuje od supe do dezerta, sve. Kada ga ponuite da mu spakujete ono što ostane, više njih ovde se uvrede, dok je u inostranstvu to normalno. Oni se vode tim da su to platili i da je to njihovo. Moramo psihološki o sebi da pomislimo, niko od nas neće reći da nema, svi imamo – istakao je Miki Avramović.

 

Velike korporacije su prisutne u Srbiji. U Evropi meso može da stoji šest meseci, a kod nas do godinu dana.

 - Pričamo o onome što se stavlja u robne rezereve i što je duboko zamrznuto. Ranije smo imali frižidere na kojima je pisalo koliko šta može da se drži u zamrzivaču, a koliko u frižideru. Koliko riba, koliko meso, koliko ostalo. To se izgubilo, toga više nema i to više ne postoji. Imali smo polemiku da li je zamrznuto meso sveže. Nije sveže, rok trajanja mesa je ograničeno. Ono što se uvozilo je za preradu, a ono što se švarcovalo je strašno – rekao je  Goran Papović i dodao da postoje legalno i nelegalno uvoženje mesa i da svaki veći proizođač ima sektor veterine koji sve kontroliše. imate da ima mesnu industriju. Potrošači su ti koji zanju da procene.

 Prema pravilu Zaštite potrošača roba koja je na isteku trajanja mora da bude istaknuta u posebnom delu prodavnice. Cena te robe mora da bude niža.

- Nikada nemojte uzimati ono što je istaknuto napred u rafu, uvek „zagrebite“ malo iza – Goran Popović.

 

 

Šta da radi potrošač kada naleti na pokvarenu raobu, da li možete da se izborite da postoji vaš broj telefona istaknut negde u prodavnici?

- Obratite se Zaštiti potrošača, mi smo prva adres, sa koje vas upućujemo dalje. Postoji broj ali je malim brojevima ispisan – rekao je Goran Popović.

Koliko se vodi računa o mesu u inostranstvu, kako potrošači da znaju šta uzimaju?

- Kod proizvodnje postoje dve proizvodne trake. Jedna traka je za lokalnu upotrebu, lokalni kvalitet i ono je dobro, druga traka je ono što je za izvoz. I to zavisi sve ko gde uvozi i izvozi. Kada bi izvozili jabuke one bi morale biti „top“, a nama kako god, dok je obrnuto kada se kod nas uvozi iz inostranstva – rekao je Kenan Mandra i dodao da moramo da naučimo da kupujemo, gledamo šta kupujemo kao i da čitamo kodove.

Na primer kada uzimate babnanu morate da vidite da li ona ima četiti broja ili tri. Ako ima četiri broja na kodu, to bi moglo biti dobro, ali ne i organska banana.- istakao je Kenan Mandra i uputio sve potrošače da se obaveste o bar kodovima na internetu i da tako znaju šta unose u organizam. da li hrana ima pesticide ili ne, da li je tretirana nekim hemijskim sredstvima, poseduje li GMO ili je organskog porekla. 

 

 

Izvor: Happytv.rs
Foto: happytv.rs

Pratite nas na društvenim mrežama

Preporučene vesti



Podeli novost