PORODIČNO NASILJE U EMISIJI „POSLE RUČKA“: Dete iz sopstvenog straha postaje bliže sa ocem koji tuče mamu!

U najgledanijoj popodnevnoj emisiji „Posle ručka“ voditeljka Jovana Grgurević analizirala je godinu iza nas sa svojim gostima.

Naime, od početka 2018. godine u porodičnom nasilju u Srbiji stradalo je 25 žena, a samo njih pet je ranije prijavilo nasilje u porodici.

Nasilje u porodici je ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Nasilje u porodici je propisano Porodičnim zakonom, ali je i krivično delo. Svako ima pravo na zaštitu od nasilja u porodici, u skladu sa zakonom.

Gosti u studiju bili su: Kale Knežević, njegova majka Hajrija Ramadani, advokatica Tatjana Mirković, doktorka Ivana Simić i doktor Jovan Marić.

Vi ste dugi niz godina bili u braku sa čovekom koji Vas je fizički maltretirao.Kako je to sve počelo?

– 26 godina sam bila u braku, nije me tukao svaki dan.On je često putovao, vrati se sa puta i uvuče nas u svoje dugove.Prvo se svađao sa roditeljima, a onda je krenuo na mene, pa na sina.Uspela sam da sačuvam sina od agresije.Kada pogledam on je sam odrastao jer sam ja radila dva posla.Moj sin i ja smo bili jako srećni kada suprug nije bio tu, samo nam je bio važan mir u kući.Ja sam svekra i svekrvu jako cenila i poštovala i oni su znali kroz šta ja prolazim – počinje priču Hajrija.

– Gore je tući dete, jer je dete nemoćno.Ne zna da odgovori ni fizički ni verbalno.Iskustvo je pokazalo da kada dođe do sukoba u porodici onda ide reč na reč.Savet je nekad zaćutati.Osnovno pitanje je zašto je neko agresivan.Imate ljude koji ustanu ujutru namršteni i ne smete ništa da im kažete.To nisu pogodni ljudi za zajednički život.Treba biti udoban i prijatan za zajednički život.Ili postoje zli ljudi po prirodi ili postanu takvi – rekao je doktor Jovan Marić.

– Tata je bio jako ljut na mene i vikao mi je kako ja zapravo više volim mamu nego njega.Bio je jako nervozan i pričao mi je kako će sleteti namerno sa puta kako bi ubio i mene i sebe.To je bilo kada sam ja išao u osnovnu školu.Bio sam uplašen ali sam verovao da to neće raditi.Sećam se i kada sam napravio večeru, on je bio pijan.Rekao sam mu da ostavi večeru i za nju, on me je povukao za majicu i bacio na pod.Uvek sam molio mamu da odemo od njega, ali ona nije imala hrabrosti da to uradi.jednom je htela da ode, ali ja sam je tad sprečio napravio sam grešku.Rekao sam drugarici jer nisam video izlaz.Zvali smo policiju više puta.Sada živim u Dablinu i tamo postoji nasilje u porodici ali se to tamo rešava dosta brže.Imao sam jednu drugaricu u ulici kada sam bio mali.Ona je jedina osoba koja je propratila sve sa mnom.Izlazili smo zajedno, jer ja nisam imao želju da se družim sa ljudima.Nisam imao samopouzdanja,a kod nje sam se osećao kao kod svoje kuće.Kada sam otišao u Dablin bilo mi je jako teško.Bio sam zatvoren, smejao sam se u snu glasno i pričao nepovezano.Upoznao sam dve jako drage osobe koje su mi pomogle tamo da se razbudim i da se otvorim u potpunosti.Njima sam ispričao kakav sam život imao – ispričao je Kale.

Trauma je kada vam neko bije majku, da li je to izlečivo?

– Dete je uvek posmatrač i u nemoći deteta ono to ne razume, ali gaji osećaj da je nevoljeno, da ga ne poštuju jer to rade pred njim.Postoji mehanizam odbrane, kada dete iz sopstvenog straha postaje bliži sa ocem koji tuče mamu.Deca su u stanju da odvoje događaj od emocije.Emocija može biti krivica, ozlojeđenost, napuštenost.Najbitnije je da deca krenu dalje, da odustanu od nade za boljom prošlošću koju je nemoguće promeniti.Postoji snaga u ličnosti i u takvim situacijama ličnost prepozna tu snagu, pronađe prijatelja, pokušava da ispuni cilj koji je sam sebi zacrtao – rekla je doktorka Ivana Simić.

– Suprug i otac Kaletov je prodao kuću u kojoj su živeli svom bratu od strica.Saznavši da je suprug sklon alkoholu ona mu govori da ne prodaje kuću.Kada je Hajrija pokrenula spor, počinje strahoviti teror koji rezultira užasom.Iz dana u dan se postavljaju kamere, razbijaju se prozori, stavljaju se katanci da ne bi mogli da uđu.Izašali su iz te kuće kada su ostali bez struje.Izneli su im sve stvari.To je bilo kao u hororu.mi smo obavestili policiju u grockoj, ali su oni rekli kako to nije njihova stvar.Mi smo krenuli malo agresivnije na policiju, da bi oni rekli ako će napisati prijavu ali tu se sve završava.Centar za socijalni rad takođe ne reaguje.Cela agresija se tu ne zaustavlja.Hajriji stižu stravični računi za struju, a to je sramotno.Sve se dešavalo oko nove godine kada sudovi ne rade.Ništa u toj kući nije bilo za korišćenje.Mi podnosimo tužbu i onda se dešava da se i tu sud oglušava.Sudija prekida postupak, odbacuje tu tužbu i ostaje samo zahtev za podelu bračne tekovine a to je dugačak proces – objasnila je advokatica Tatjana Mirković.

Happytv.rs
Foto:Arhiva