DA LI SRBIJI PRETI EPIDEMIJA U EMISIJI „POSLE RUČKA“: „Sami ste odgovorni za svoje zdravlje! Novembra se prima vakcina jer je invazija virusa zastupljena u januaru i februaru“! (VIDEO)

U današnjoj emisiji “Posle ručka” sa voditeljem Vanjom Bulićem, razgovaraćemo o porastu broja obolelih od gripa, i koliko je situacija u Srbiji alarmantna.

Do sada je od posledica gripa u Srbiji ove godine preminulo osmoro ljudi, o tome su govorili: dr Branimir Nestrorović, prof. dr Miljko Ristić, dr Nada Macura, Daliborka Delibašić.

Zbog čega ima više obolelih od gripa u ovoj nego u prošloj godini?

Da li Srbiji preti epidemija?

Statistika govori da je oko 68 000 prijavljeno sa simptomima gripa ili su imali nalik na simtome. Osmoro mrtvih, saznajemo šta je posledica? Da li je ovo za strah, deset odsto više od prošle godine?

– Ova vrsta je izuzetno patogena, možemo očekivati više smrtnih ishoda nego što se to dešavalo prošlih godina. Treba da razgovaramo o prevenciji i zaštiti ali apsolutna zaštita ne postoji. Pranje ruku, izbegavanje javnih mesta gde ima mnogo ljudi. Oboljevaju mladi ljudi, kao i stariji, oni su posebno prijemčivi. U bolnici se koriste maske i kape, boce za praje ruku su postavljene na svakom ulazu u sobu, i svaki put kada sestre uđu one operu ruke. Kada govorimo o higijeni u bolnicama, to zavisi od vaspitanja i navika sestara i doktora u zdravstvenim institucijama. Maske pomažu jer sanjuju protok bakterija u toj meri – prof. dr Miljko Ristić.

– Bakterije su infektivni agensi, virusi su bolje struktuirani, oni svake godine dodaju nešto novo i sve su oštriji. Ljudi koji primaju vakcinu ipak su zaštićeniji, oni takođe obole ali imaju blaži oblik, što se bakterija tiče one su blaže. Kasnije, kad se ne preleži često se bakterije nakače na virusnu infekciju, kada se ne unosi tečnost, ne leži, primenjuju antibiotici samovoljno, vitaminska terapija je potrebna, pileća supa i tečnost, limun ne ide u topao jer je termolabilan i mora da se ohladi čaj. Tri četiri dana je ležanje neminovno, tek kada temperatura počne da pada, može se šetati po kući. Prostoriju treba provetravati, i virusan ne treba ići nigde. Oni putuju kapljicama, preko pljuvačke, dovoljno je i kad govorite da se mikrokapljica koja je zaražena probije u tuđi organizam. Mala jača hrana koja preentivno delujum čvarci, slanina, beli luk to se sada jede. Postoji i kapsula belog luka, ako ne možete preko dana jer idete među ljude, onda uzmite uveče – dr Nada Macura

Jel virus kači svakoga ili neko može da ga izbegne?

– Naravno da ne, ne mora svako da oboli. Mi smo okruženi bakterijama, 56% bakterija se stanovnici našeg organizma. Imunin sistem je fascinantan pa se izbori, svako ko ima defekt u organizmu on ima probleme. Virus nije opasan, nego je opasno kada virus izmutira, jer imuni sistem reaguje drugačije na njega, pokreće drugu vrstu mehanizama. Sad je vreme za taj gadan grip, pojavljuje se na svakih deset godina, poslednji je bio 1999-te. Ptičiji grip nije postojao uopšte, malo su digli frku. Rizične grupe treba da prime vakcinu, da se ode u Dom zdravlja. Imunitet se gradi tokom cele godine a ne kada se razbolite. Čistog vazduha imate planine, reka, jezero, ljudi ne koriste prirode kao mogućnost resursa da pojačaju imunitet. Dijete se zimi ne drže, jede se crni i beli luk i to jer jako bitno. B vitamini i folna kiselina su se došla na velika vrata. Crno vino i beli luk u kombinaciji stvaraju takvu okolinu u organizmu da momentalno povećavaju imunitet. Naši preci su imali lošu hranu, jel tako, pa jeli su integralne žitarice. Glavni horomni koji obaraju insulin su žitarice. Jaja i sir su se jeli. Ovo sada sa glutenom me ježi. Nisu bili bolesni kao mi . Obim posla je sada utrostručen, većina lekara i sestre se sada trudi. Radi se u tri smene a nisu dodatno plaćeni. I oni se razbole, i oni nisu samo doktori nego i pacijenti. Naši ljudi ne kreću se, piju, puše i posle se čude kako se razbole. Suština dobrog imuniteta je jednostavna, izbegavati sve ono što oštećuje imunitet. Šetnja od dvadeset minuta brzim hodom, podiže imunitet za 5 % posle svake šetnje. Vitamin D mora da se unosi a i jod, preko zime. Cink ide u malim količinama a može kroz voće i povrće. Za svoje zdravlje ste sami odgovorni. Neće Vam dolaziti doktor da govori šta da radite – dr Branislav Nestorović.

– Sve je to lepo, ali ima zaposlenih koji moraju da idu na posao i nose temperaturu sa sobom. Mi smo svi prošle nedelje bili bolesni, stigao je virus iz vrtića. Sirup, tuširanje, jedva smo skinuli, nismo ga vodili doktoru ali on je nas zarazio. Ostanite kući ako ste bolesni i ne vodite bolesnu decu u vrtuić. Mnogi su zaboravili na limunadu, pileća supa, nema ručka ako nije na kašiku, a i pranje ruku je obavezno. Takođe, vakcine su najbolji izvor zaštite ali mi se čini da se u našoj zemlji ne posvećuje dovoljno pažnje tome, ne postoji nijedna ozbiljnija kampanja o značaju vakcina. Ja nisam vakcinisana a ni deca, a iskreno nisam nikada čula za neku kampanju. Svekar se redovno vakciniše i starije generacije su disciplinovanije, što se brige o zdravlju tiče – radijski novinar Daliborka Delibašić.

Kako se komplikuje?

– Kod hroničnih bolesnika i starijih ljudi se komplikuju, može doći do srčanih aritmija, do drugih komplikacija pa i smrtonosnih. Ako temperatura ne prođe kroz tri ili četiri dana, bol se pojačava i simptomi ne smiruju, onda se treba vratiti lekaru. Lekar mora da posluša pacijenta, i kada nemamo i kada imamo grip trebamo voditi računa o svemu. Za mene prvenstveno, isto važi, i ja se obratim u Domu zdravlja svom izabranom lekaru. Novembra se prima vakcina jer je invazija virusa zastupljena u januaru i februaru. – dodala je dr nada Macura.

– Naši ljudi imaju potrebu da se sami leče, nekom samoisceljenju, što ja ne odabravam. greške u medicini su neminovne, zanemarivane pacijenta i zaobilaženje procedure. Nekad se leče od jedne bolesti a umru od druge, ali to se dešava jer ne možemo mi znati šta je unutar organizma dok se ne odrade analize – dodao je prof. dr Branimir Nestorović.

– U osnovnu školu treba uvesti obrazovanje osnovno o medicini, oni svašta uče što im ne treba, a ovo je preko potrebno da se od ranih nogu upute deca, tada ne bi došlo do diskusija da li treba ili ne treba vakcina – dodao je prof. dr Miljko Ristić.

– U srednjoj školi imaju Zdravstvenu negu kao predmet, ali nisu zainteresovani kažu profesori. Treba čuti obe strane, ali moramo verovati pozivu lekara – dodala je Daliborka Delibašić.

Pogledaj video:

Happytv.rs
Foto: Arhiva