U EMISIJI „POSLE RUČKA“ ODGOVORILI SMO NA PITANJE: Kakve su prave razmere štetnog dejstva osiromašenog uranijuma? (VIDEO)

U današnjoj emisiji ''Posle ručka'' sa voditeljem Vanjom Bulićem razgovarali smo kao i uvek na bitne teme koje zanimaju naš narod.

Tema današnje poslepodnevne emisije na televiziji Hepi glasi: Ko će odgovarati zbog agresije na Srbiju 1999. godine? Kakve su prave razmere štetnog dejstva osiromašenog uranijuma? Koje su institucije nadležne da utvrde odgovornost NATO?

A gosti sa kojima smo danas razgovarati na ovu temu su: Srđan Aleksić, Velimir Nedeljković,Hatidže Beriša i Olga Zarić.

Koliko su ljudi bili upoznati?

– Odmah nakon bombardovanja niste smeli da upotrebite pravi termin onoga što je bilo. Uskoro će biti 20 godina od NATO bombardovanja. To je jedan od najvećih zločina na tlu Evrope i jedan od najvećih ekoloških katastrofa. Zločin je i ono što se dešavalo nakon. Zločin je prećutkivanje istine. Mi ne znamo tačan podatak o broju žrtava, kolike su zaista posledice po zdravlje stanovništva. Tu su sterilitet, kancerogena oboljenja… Izostala je istina I to je zločin. Ovde kod nas treba da dodje edukacija. Kada su počela prva istraživanja mnogo toga se prećutalo, NATO je negirao neke činjenice I umanjivao podatke. Mi govorimo samo o municiji sa osiromašenim uranijumom. –

Kakvo je dejstvo imalo na čoveka, koliki je broj žrtava?

– Fizički je on nesagoriv. U prvo vreme se i nije znalo. NATO je priznao, ali nije rekao o kojoj se količini radi. Prema našim procenama, jedno zrno ima oko 296 gr uranijuma i dobije se količina između 10 I 15 tona. Prema upućenim izvorima, pominje se podatak i od 40 tona. To je podatak čoveka koji je blizak NATO izvorima. Rusi procenjuju da je bačeno 100 tona. –

Da li je to oružje stiglo iz Amerike?

– Englezi proizvode tu municiju. Koristili su je u Iraku, Avganistanu, u Bosni, Srbiji. Pitanje je šta se time htelo. Mi ne predstavljamo opasnost za NATO i zašto baš nama? To je bio in vivo eksperiment. U Zalivskom ratu je bila pustinjska klima, suv vazduh, nema vodenih tokova. Nije slučajno Kosovo. Kosovo je geografski fenomen. Odlikuje ga tri rečna sliva. Oni su zagadili planetu. – rekao je profesor Velimir Nedeljković, a Hatidže Beriša se nadovezala i dodala:

– NATO neće priznati, njemu nije u interesu da prizna. On ima stranu kojom može da se pravda jer ta municija nije zabranjena. Srđanu će biti problem kako da taj segment zaobiđe u tužbi. To spada u grupu dozvoljenog oružja. Kako premostiti to? – ističe Hatidže Beriša, dok Velimir Nedeljković kaže:

– Mnogi tvrde suprotno. Tačno je da ne postoji akt neke zemlje kojima se zabranjuje upotreba municije sa osiromašenim uranijumom.-

Ovo što se dogodilo Srbiji to je zločin prema celoj Evropi, posledice će osetiti cela Evropa. Kako to tumače vaše kolege?

– Voda, vazduh je sve nešto što se prenosi. Kada pogledamo brojke obolelih, životnu sredinu, koliko je potrebno vremenski zemlju oporaviti..Ja posmatram sa odbrambenog aspekta. Mi smo nacija koja je vrlo bolesna. Imamo dva problema. Smanjuje nam se radna sposobna snaga. Imaćemo manjak zdrave snage. S druge strane tim nam se slabi odbrambena moć zemlje. –

Da li je istina da su osetili dobro ono što se dogadjalo?

– Neka istraživanja naših kolega iz Bugarske, oni beleže abnormalno broj obolelih. Bugarska će obelodaniti broj obolelih, Italija je već to uradila, u Francuskoj postoje oboleli vojnici, čak i iz norveškog kontigenta postoje oboleli. Po nezvaničnim podacima sve veći broj obolelih iz Pećkog okruga, to najbolje pokazuju pune bolnice u Beogradu i drugim gradovima. –

Mi smo jedno vreme držali primate u Evropi novo obolelih. Zemlje u okruženju isto trpe?

– Nije slučajno što je Rumunija preuzela taj primat. Dunav se u Crno more uliva deltasto. Najveći deo hrane u Rumuniji potiče od delte Dunava. Te čestice osiromašenog uranijuma ušle su u hranu i nepovratno došle u ljudski organizam. Dok čestice van organizma ne predstavljaju opasnost za organizam. Kada uđe u organizam tada pravi haos. Priroda tih čestica je keramička. U organizmu se ona ponaša kao keramika, ne reaguje. Izluči se, ali dobar deo ostaje, ako je zračenje niskog intenziteta, ali kada stoji duže i kada se nataloži, na naročito meka tkiva, onda prvo što uradi oslabi imunološki sitem. Najčešće stradaju bubrezi. Onkolozi u Nišu su zapazili da je pre 1999. godine to bila prava retkost, postojao je samo jedan, ali nakon 1999. godine odjednom se otkriva kancer na više organa. –

U tvom mestu postoji ulica Umrlica?

– To je od centra Vranja pa do planine iznad Vranja. U svim kućama pored ulice barem po jedan čovek ima kancer. Mnogo njih je preminulo. Uranijumska prašina se polako spušta ka Vranju, i tu ima najviše obolelih. –

Kada su krenuli u inostranstvu da pišu o ovome?

– Ja sam prvi kontakt sa Švajcarcima ostvario slučajno. Tamo postoji organizacija koja sebe naziva koperativom. Bave se mirom, zaštitom ljudskih prava i nisu NVO. Oni su prvi počeli tu priču. Ja sam objavio članak 2005. godine o posledicama osiromašenog uranijuma na zivotnu sredinu. Nemačke novine su prenele članak i nakon toga smo ostvarili kontakt. Njihov stav je veoma pozitivan u odnosu na Srbiju. Oni nažalost nemaju moć, oni ne deluju. – ističe Velimir i dodaje:

– Zeit Fragen je imao prema Srbiji pozitivan odnos i otklon prema NATO paktu. Često pitanje je bilo zašto nama i zašto baš to? Podatak koji se zna nije samo ovde korišćena municija sa osiromašenim uranijumom, prenosim šta sam čuo. Ne mogu da tvrdim, ali o čemu se pričalo, to je da su korišćene mini atomske bombe. Ja sam se tom mišljenju suprostavio jer atomsku bombu karakteriše pečurka. Onaj koji je izneo tu tezu, Gabrijel iz Nemačke, kaže – Jeste li videli bljesak žute svetlosti? – Municija sa osiromašenim uranijumom ima ulogu da tvrda utvrđenja – bunkeri, tenkeri, da probije, uništi. Dostiže od 3500 do 5000 stepeni . Otkud sada ovolika diskusija u javnosti. –

Mi smo prerano skinuli target sa nas?

– NATO je vršio ekperiment nad našom teritorijom, sa našim zivotima, našom sposobnošću odbrane… Za životni vek jednog čoveka 20 godina je značajno. Ako me pitate ja i dan danas bih mogla da obučem ponovo jer se osećam kao meta. Nisu samo nažalost evidentirane posledice u broju obolelih od raka. Ima i drugih bolesti, mi imao posttraumatski sindrom. Psiha je dovedena u pitanje. Bili smo izloženi dugotrajnoj torturi. Zato kažem sa moje tačke gledišta, ja sam neko ko može da nosi ponovo, jer smo mete. – kaže Olga Zarić i napominje:

– To je obelezje koje nas podseća na jedan mračan trenutak u našoj istoriji, ali i svetao. Bili smo jedinstveni, spremni da se odupremo nadmoćnom neprijatelju. Želeli smo da zaštitimo i odbranimo sve što je nemoćno. Nismo svesni koliko je straha posejano, zato i kazem dan danas se osećam kao da sam meta. Izazvali su jednu ekološku katastrofu, a treba da pricamo i o premalignim bolestima. Da li su to ciste, miomi, sterilitet, neka hronična bolest… U svom okruženju ne poznajem potpuno zdravu osobu. Kada smo bili na udaru i kada smo bili svesni opasnosti, bili smo izloženi stresu. Koliko to utiče na radnu sposobnost, odbrambenu sposobnost, jesmo li mi psihički stabilna nacija ili nismo. Ja sam zahvalna Srđanu što je smogao volje, truda da nas okupi na konferenciji. Moram sa zaljenjem da kažem da je bilo više prisutnih stručnjaka iz medjunarodne zajednice, a vojska Republike Srbije se odazvala u najvećem broju. Mi se moramo suočiti sa istinom. Srđan nas je ujedinio i ohrabrio da se borimo. Čestito i moralno je braniti se. Prioritetni su zdravlje, život i resursi jedne države. –

Na toj medjunarodnoj konferenciji, ljudi po službenoj dužnosti su te odbili?

– To je prvi medjunarodni skup, to je bio početak i nisu verovali da će takvi ljudi biti prisutni. Profesori i stručnjaci iz Rusije, Kine. Oni i otvorenije i slobodnije govore. Moramo da ukažemo na štetnosti, ekološku katastrofu i posledice. Mi se bavimo posledicama. Naša država je napdnuta od strane NATO pakta. Mi nismo zaslužili jednu takvu agresiju. –

Koga tužiti? Zašto ne dolaze ljudi iz samog državnog vrha?

– Na drugoj konferenciji će doći mnogo veća imena. Ti ljudi su spremni i mnoge druge organizacije, stalno se javljaju kolege pravnici. Ova konferencija je bila zamišljena da odgovara na neka pitanja. Da li Srbija ima pravo da traži odšetu? Posledice su da neko naše građane adekvatno leči. Jer lečenje od kancera košta 1000 evra, ko je u mogućnosti da plati lečenje. Taj neko je dužan da leči naše gradjane u svojim klinikama, da pokupe svu tu municiju, da priznaju grešku. Oni moraju da pokupe što su bacili, da plate odšetu, odšetu za umrle i najbitnije da očiste našu životnu sredinu koju su zagadili. Mi u pravnoj borbi imamo dokaze američkih naučnika, da ne govorim o dokazima iz Evrope, Rusije, Indije. Ovo je borba istine. Ko su ljudi koji kažu da nije štetno? To je manjina. Znam da ne govore istinu. Sa naučne strane je jedna istina – osiromašeni uranijum je štetan za zdravlje i život ljudi. Zagadili su Makedoniju, Bugarsku, Rumuniju…-

Kakav je odnos prema ljudima koji su izginuli?

– Deo moje porodice jeste platila ceh. Pored članova moje porodice, stradalo je mnogo mojih prijatelja, sugrađana, komšija. Kako nadoknaditi patnju majkama, braćama, sestrama. Možda je Srdjan probudio nadu na toj konferenciji. Okupili smo mladu plejadu ljudi koja je spremna da radi i da se bori za istinu i pravdu. Napravili smo mini istraživanje. Pokušali smo da uporedimo zdravstvene kartone pre 1999. godine koja je po broju oboljenja bila dominantna, pa smo ponovili drugi krug 2014/2015. godine. Podaci su frapantni. Sve je veći broj obolelih i u porastu je. Koliko je potrebno od momenta ispaljivanja metka sa osiromašenim uranijumom, kolika je vremenska distanca potrebna da se prvi simptomi jave. –

Pored ovoga što je bacano, spomenuli ste Vojvodinu?

– Mnogo toga se ne zna, ali procurele su vesti iz zapadnih izvora. Napomenuli smo koji su sve bili razlozi i motivi da se to učini. Nije se samo eksperimentisalo na područja koja se razlikuju od pustinjske klime, ovde je trebalo ispitati kako deluje u kontinentalnim uslovima. Ovo je zagađenje koje će trajati duže od večnosti. 4,5 milijarde godina je vreme polu raspada, ne kontaminacije. Naša zitica je Vojvodina koja obiluje plodnim oranicama, međutim se pokazalo da se taj parazit nije primio. Zna se da je bačeno i bačeni su drugi insekti na Kosovu. Drugi paraziti koji uništavaju biljke, oni se nisu primili jer vole oštriju klimu, ali se primilo u Mađarskoj. – napominje Velimir Nedeljković i ističe:

Problem je što se kod nas malo govorilo, nije se smelo spomenuti reč agresija. Odmah su vlasti reagovale. Naši probelemi su sa određenim zemljama, ne sa međunarodnom zajednicom. Cenim onoga koji direktno imenuje zemlje o kojima se radi. Na ovoj konferenciji u Švajcarskoj, pažnju mi je privukao major koji je odbio da leti i bombarduje Srbiju. Mi smo ga doveli u Niš. On je izazvao pažnju, njegovo izlaganje je bilo interesantno, jer je zastupao tezu da nije hteo da prekrši Ustav Nemačke. On zbog toga nije osuđen, ali je otpušten iz vojske. –

Video:

Happytv.rs
Foto: Arhiva