U EMISIJI POSLE RUČKA ZAKLJUČILI SMO: Svi na sceni su špijuni. Služba ima značaj dok može da utiče na politiku! (VIDEO)

Tema današnje emisije glasi: Koji poznati Srbi su bili strani plaćenici? Koliko su istinite priče da nekoliko hiljada agenata svakodnevno rovari po Srbiji i budno posmatra šta se događa u političkom, vojnom i ekonomskom smislu? Da li prisustvo i delovanje stranih obaveštajnih službi u Srbiji ugrožava i našu bezbednost?

Gosti: Tomislav Kresojević, Boža Spasić, Dejan Lučić, Prof.Dr Radomir Milašinović,i Prof. Dr Nedžmedin Spahiu.

U ovom trenutnu 60 obavestajnih sluzbi radi ovde u Srbiji. Koliko to utiče na bezbednost naše zemlje?

– Objavljena su imena koja se bave prodajom špijunskih softvera, a predstavnici tih firmi su redovno posećivali Srbiju. Oni ubacuju viruse u operativni sistem, i na osnovu toga su to špijunski virusi, i mogu da izvuku iz telefona informacije, ako se telefon zarazi, i da te ucenjuju. Naša vlada je probušena kao sir. U vrhu imamo slab kontraobaveštajni sistem. Vlada je nedavno donela odluku o boljoj zaštiti, i uvođenje digitalnog sistema. Taj sistem je problematičan, jer oni mogu hakerski da poskidaju informacije. Postoji mogućnost jednog ozbiljnog špijunskog rada u pozadini. Mihailo Petrović Alas, je prvi radio zaštitu i razbijao šifre. Mi imamo odlične hakere, ali je Balkan sad zanimljivo tržište raznih informacija. Mi bi želeli kao Srbija da budemo neutralni, ali imamo jak uticaj britanske obaveštajne službe. Obaveštajci iz Amerike vežbali su u Srbriji, kompletno su testirali sisteme provale. Može se sa malog prostora prikupiti veliki broj podataka. Pravi špijuni rade na pisaćim mašinama, i šalju analize poštom, vise nema mailova – odgovorio je nam je na pitanje Tomislav Kresojevic.

– Niko ne može tačno da kaže koliko je stranih obaveštajnih službi ovde kod nas. Nema ambasade koja nema obaveštajni sektor. Oni imaju svog čoveka, koji je zadužen za prikupljane podataka, možda neke ambasade prijateljske, nemaju špijune ali koriste Srbiju da špijuniraju nekog drugog. Nemamo tačan broj koliko ih je. 1993. godine smo osmislili "Crne bisere", o otvorili temu rada, 143 ambasade su snimile video zapis te emisije, bilo im je interesantno. Neko kaze da ih ima 66, moze biti i 600, ali dovoljno je da jedan postoji i da predstavlja opasnost. Kada se radi o obaveštajnim službama, u zemlji se deluje kontraobaveštajno, njih ne kontorlise naša obaveštajna, nego kontaobaveštajna služba, u biji imamo sektror kontaobaveštajne službe, a ona ima zadatak u trećim službama. Ako vi možete lagano da dođete do podatka, očigledno da neko želi da ti dođeš do njega. Obaveštajni podatak nije u kompijuteru. Obaveštajne službe imaju svoj zadatak i cilj, a to je da otkriju neke podatke. Osnovno je prikupiti informacije. Posle toga dolazi proces. Za vreme postojanja jugoslovenske službe. Ukupno smo imali tri izdajnika, koji su pobegli u infostranstvo. Apsolutno je nemoguce probiti u čvrst sistem. Kada se radi o špijunima niko nije špijun dok nije registrovan, posle toga nad njim se otvara operativna obrada. Kada se uđe u obradu onda se zna da si špijun. Na primer, vrbovali su nekog iz državnog institutu, i naša služba ga stavlja u prethodnu operativnu obradu. Nas recimo zanimaju džihadisti, i sad raspravljamo kako da dođemo do agenata koji će njih da vrbuju. Gde se ide prvo? Prvo se ide u džamiju. Kako doći do špijuna. Ne mozete tražiti da neko špijunira islamsku zajednicu, a da nije iz toga. To su noći i noći planiranja. Ja se sećam kada je grupa stranih špijuna u sprejovima za kosu donela eksplozive. I mi sad cekamo da njihov agent dođe da zapali to. Mi smo danima čekali da on dođe, hteli smo i da odustanemo ali na kraju je dosao. Stpljenje je najvažnije. Do podatka se ne dolazi odmah. Mi u zemlji imamo sada samo 5 obaveštajnih podataka. Kada služba hoće da razgovara sa nekim, to znači da oni imaju jako puno podataka o tom čoveku. Služba ima značaj dok moze da utiče na politiku. – objasnio je Boža Spasić.

– Svi su na sceni špijuni. Ne treba insistirati na detaljima. Najbolji doušnik je mobilni telefon. Uzmete i napišete ime čoveka, i vidite gde se školovao, vidite gde radi, da li na štetu ili za dobro države. Sve je jednostavno, samo treba da se uključi mozak. Svaka ambasada je jedan obaveštajni centar, a te sve ambasade rade za šefove. Postoje glavni šefovi to su Engleska, Amerika, Nemacka i Francuska. Pored njih postoje i privatne obaveštajne službe. Angažuju se profesionalci, koji za 1.000 dolara dnevno rade, i rade za potrebe centara moći koji su iznad države. Vlade su marionetske. Tema oko špijunaže je interesantna. Žene su vrlo zainteresovane, one više čitaju nego muškarci. Ja sam bio sad u Francuskoj. Tamo da bi neko prodavao telefon, on mora da ugradi aplikaciju za prisluškivanje. Znači ne prisluskuje se 70 miliona Francuza. Mogu po imenima da se aktiviraju. Postoje sistemi za identifikaciju ljudskog glasa. Znači identifikovan je glas nekog tetoriste, on posle može da menja glas, da stavlja maramicu, ali otisak njegovog glasa se prepoznaje. Šta je zabranjeno raditi u ime drzave? Ne prisluškuju se svi građani. Sve npr. medicinske sestre su bitne za obaveštajce. Bitno je da se ubaci recimo 200 medicinskih sestara da kontrolišu bolnice. – rekao je Dejan Lučić.

– Moj forum institira na saradnji sa evropskim i azijskim zemljama, na bezbednosnom planu. Ima široka lepeza pitanja na koja treba da se odgovori. Mi prve svega imamo u vidu bezbednost i sve što je vezano za nju, i za ljude koji mogu da realizuju određene projekte koji mogu da prikažu sliku i da pokažu sve ono što se dešava na polju bezbednosti. Neutralnost se gradi na više komponenti. Osnovne su harmionizacija odnosa u samoj državi, i ukoliko je moguce traži se savez sa nekim. Postoji jedan aksion tj. postojanje tajne, da li u vojnoj da li u političkoj. Ona je dominantna, i to je glavna determinanta ponašanja svih organizovanih subjekata na planu ili obaveštajnog delovanja, ili kontaobaveštajnog delovanja. Ona se vezuje najviše za volju i nameru neprijateljske strane prema matičnoj zemlji. Špijuni su ljudi koji protiv svoje zemlje, oni rade na interese drugih, tj. druge sluzbe. Pominjanje ljudi koji nisu bili pod obradom službe. Prolazilo je mnogo imena koji su visoko eksponirani, ali ti ljudi nisu procesuirani. Postojala je za vreme Tita odluka da se istraži delovanje stranih službi, i svega onoga što je ugrožavalo bezbednost države, od tada se uozbiljilo mnogo štošta. Nešto što je špijunaza, daleko je sofisticiranije, suptilnije, ljudi treba da se za to obuče. Ako jedna država nema jaku obaveštajnu i kontaobavestajnu zaštitu, ona ne zna šta može preko noći da joj se desi. – izjavio je Prof.Dr Radomir Milašinović.

– Razvijanjem tehnologije, značaj tajne informacije se gubi. Sve više i više jenjava to. Bezbednost jednog društva ne zavisi od toga. Rad tajne službe je koncentrisan sad sve više na moć većih država, jedna mala država koja pokušava u tom smeru da pravi investiciju, ona gubi i samo postaje predmet poigravanja drugih. Ja kad pričam na telefon, ja uopšte ne pazim, ja uzimam zdravo za gotovo ono što ja pričam. Ko hoće da prisluškuje neka prisluškuje. Celo Kosovo je područje koje kontrolise Amerika, svi to znaju, ljudi na Kosovu nemaju nista protiv toga. Ne postoji ideja da se od Kosova napravi nezavisna država, formalno da, ali mislim da suštinski nema ni jedne nezavisne zemlje na Balkanu osim Srbije. Srbija će imati problema sve dok bude ulagala napore da ostane nezavisna. Ja bih voleo da Kosovo bude nezavisna država ali ona ti nije. Da bi bio neutralan, moraš da budeš nezavisan. Pitanje je koliko ima nezavisnih. Sad i Amerika postaje zavisna, jel vidite koliko sad tamo istrage ima, i znak je pitanja koliko su nezavisne te velike sile. Oću da kažem da nema ni govora o tome da je Albanija ili Kosovo ili Hrvatska nezavisna. Špijunaža je profesija, neko ko to radi, radi iz patriotizma. Ako neko želi da preuzme vlast, to je njegovo pravo. Zbog profesionalnosti i jačine vojske, Jugoslavija se nikad ne bi srušila. Ja ne znam kakva je bila tad državna bezbednost, ali ona se srušila zbog drugih faktora. Vi možete organizovati službu da kontroliše jednu teritoriju i da regrutujete ljude, ali ne možete pridobiti tu teritoriju, ako ljudi nisu tamo zadovoljni, onda je sve to džabe. – rekao je Prof. Dr Nedžmedin Spahiu.

Happytv.rs
Foto: Arhiva