U DANAŠNJOJ EMISIJI „POSLE RUČKA“ ZAKLJUČILI SMO: „Nijedno zrno žitarice ne treba da se izveze, stočari treba da povećaju svoju proizvodnju!“

U današnjoj emisiji "Posle ručka" zajedno sa Vanjom Bulićem razgovarali smo o preradi i trgovini mesom.

Tema: Da li poskupljuje svinjsko meso u Srbiji zbog mogućeg izvoza u Kinu? Zbog čega je nekim velikim prerađivačima mesa zabranjen izvoz u Rusiju? Koliko je bolje meso iz domaćeg uzgoja i kako do njega? Koji problem imaju mali proizvođači u proizvodnji i plasmanu? Da li su isplaćeni podsticaji stočarsvu za 2017. i 2018. godinu? Da li formiranje zadruga i udruženja može da pomogne srpskom domaćinu?

Gosti: Gosti: Zoran Milićević, Cvijan Mekić, Marijan Rističević, Goran Bojović i Slobodan IIić.

Zoran Milićević, predsednik UO SPAS iz Kraljeva, poručuje da ne treba izvoziti žitarice, već da stočari povećaju svoju proizvodnju!

– Ovo nije prvi put da otkazuju, to se desilo i 2015. godine. Oni su potpuno u pravu. MI mnogo uvozimo, više je Miloš Obrenović izvozio. Mi špricamo svinje protiv kuge, tri godine treba da prođu da bi se stekao uslov za izvoz. Prošle godine smo uvezli preko 220000 svinja. Naš poljoprivrednik ne može da se nosi sa poljoprivrednikom sa Zapada, on ima mnogo veće subvencije. Ja se ne slažem sa ministrom, mi se zalažemo da nijedno zrno žitarice se ne izveze, već da stočari povećaju svoju proizvodnju. – poručuje Milićević.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta, Cvijan Mekić, nam je pojasnio kakvi su uslovi za izvoz mesa u Rusiju i zašto je proizvodnja junećeg mesa nerentabilna.

– Da bi mi mogli da izvozimo meso za Rusiju, mora doći njihova sanitarna služba i provesti određen broj dana. Oni su došli ovde i sačinili zapisnik koje firme mogu da izvoze. Oni traže da se zna koje su to životinje, odakle su, čime su hranjene i onda kada sve te parametre ispune onda se gledaju određene sanitarne mere. Jeste probelm, mi nemamo veliki broj životinja za klanje. Mi sve ukupno proizvodimo oko 440 tona svih mesa. Mi trošimo oko 4 kg po glavi stanovnika, to je malo, zato imamo i viškova koje možemo da izvedemo.
Zašto je danas nerentabilna proizvodnja junećeg mesa?
Mi nemamo teladi. Imamo krava, ali treba znati da se svaka ne teli. Kako smo išli sa povećanjem proizvodnje, mi smo slabili te konstitucijske prilike i sada imamo manju reprodukciju, imamo da je sada pedeset prema pedeset procenata žensko-muško. Bez stočarstva nećemo imati ni ratarske proizvodnje. – zaključuje profesor Mekić.

Narodni poslanik, Marijan Rističević, nas je upoznao sa subvencijama koje se daju poljoprivrednicima, a i o iskustvima drugih država u oblasti poljoprivrede.

– Rusku kontrolu smo mi tražili. Ovo je bila redovna kontrola koja je najavljena klaničnim subjektima. Šteta nije velika jer je izvoz zanemarljiv, jako su veliki transportni troškovi prilikom izvoza u Rusuju. Tačno je da mi imamo manjak u proizvodnji svinja. Naša biljna proizvodnja nije ispraćena stočarskom proizvodnjom. Naš stočni fond se održava, malo je unapređen, ali ne dovoljno.
U Danskoj su vlasnici farme ujedno i vlasnici klanica. Ja sam predložio poljoprivrednicima u Mitrovici da uzmu "MItros" i da eventualno što izgube u proizvodnji, dobiju u preradi. To udruženje se tamo nije složilo. Danska ne izvozi ni zrno žitarica.
Izvoz meda nam donosi više nego i goveđeg i svinjskog mesa. Što se tiče subvencija, one izgledaju male, ali njih nije ni bilo, postoji tendencija da će one biti veće – poručuje Rističević.

Goran Bojović, odgajivač svinja iz Čačka, ponavlja da je malilna strateški proizvod Republike Srbije i da poljoprivrednicima treba dati veće povoljnosti za goriva.

– Malina je strateški proizvod Republike Srbije. Ako ovako nastavi vreme, biće isto loš kvalitet maline. Da bi obradili jedan hektar, nisu dovoljne ovakve subvencije. Treba da se poljoprivrednicima daju povoljnosti za goriva! Ministarstvo poljoprivrede treba da uradi reorganizaciju gde se šta može proizvoditi po reonima – predlaže Bojović.

Slobodan Ilić, stočar iz Majura, ne odustaje od svoje proizvodnje, ali ističe da postoje problemi u stočarstvu.

– Što se tiče krupnog stočarstva i govedarstva, načinjena je jedna velika greška od 2000. g pa na ovamo. Selo je postalo jedna socijalna ustanova. Kamo sreće da nemamo tih 25000 po kravi, nego da se plate proizvodi kao što treba da se plati! Od našeg stočarsva nema ništa!

Uplaši li te nekada pa kažeš da ćeš dići ruke od svega?

– Kod nas je na selu ravno. Već je palo dosta kiše, parcele su počele polako da "plivaju". Nema nikakve zarade na tovnom junetu! Zašto je država dozvolila uvoz junadi sa Zapada? Zbog čega je uvezena kada mi imamo dovoljno tovnog materijala?
Proizvodi jesu skupi, najveći deo profita dobijaju trgovci, zašto im je dozvoljena marža od 30 i 40 odsto? Prerađivač i trgovac imaju mnogo više zarade u odnosu na proizvođača – zaključuje Ilić.

Izvor: Happytv.rs
Foto: Arhiva