NASILJE U PORODICI IZ MUŠKOG UGLA: Potresne priče gostiju o nasilju u porodici! Na kraju, deca trpe najveći teret!

U današnjoj emisiji "Posle ručka", zajedno sa Vanjom Bulićem, razgovarali smo o nasilju nad muškarcima. Danas smo govorili o nevoljama muškaraca u braku, a kada izađu iz braka, o nevoljama koje slede posle toga. Kroz ovu emisiju prošlo je puno žene koje su prošle teror u braku, sada ćemo saslušati i mušku stranu.

Tema današnje emisije: “Kako sam lažno optužen za nasilje u porodici i kako sam ponovo dobio starateljstvo nad decom”! Da li je zakon više na strani žena? Nasilje u porodici iz muškog ugla!

Gosti: Dušan Čakić, Simo Spasić, Janko Paunović, Milan Milošević,Zoran Popadić.

Advokat, Dušan Čakić, govori na ovu temu iz svog poslovnog iskustva, ali i iz ličnog.

– U 90 odsto slučajeva više se gleda kroz prste ženama. Ovo o čemu mi pričamo je izuzetno česta pojava, u mom poslu sticajem okolnosti sam počeo da se bavim ovom problematikom. Sa mojom ženom je bilo međusobnih sukoba. Kada policiju zove muškarac onda se obično muškarci ne proglašavaju žrtvama, oni ne veruju i kažu da rešavamo to na neki način. Ovo je moj treći brak, i ja nikada nisam imao ovakvih problema u prethodna dva braka. Meni je Centar za socijalni rad doneo privremenu meru da moram da predam dete bez ikakvih dokaza i postupaka. Teško se advokat brani protiv ovakvih stvari, kao i svaki običan građanin. Ja sam podneo krivičnu prijavu protiv Centra za socijalni rad Novi Beograd, bilo je jedno šest ljudi obuhvaćeno. Krivična prijava je odbijena zbog nepoštovanja sudske odluke. Ja sam imao privremenu meru, gde je bilo određeno viđanje deteta u određeno vreme, to supruga nije poštovala, Centar zbog njenog nepoštovanja nije reagovao. Ja dete ne viđam jedno šest meseci, do godinu dana. Mi vodimo postupak, moja supruga je tužila mene za lišenje roditeljskog prava. Postoji neka uzajamnost viđanja deteta i plaćanja alimentacije. Nisam plaćao redovno detetu izdržavanje, hoću da ga platim, ali ona da dopusti da vidim dete! – zaključuje Čakić.

Janko Paunović nam je ispričao svoja bolna iskustva u vezi roditeljstva. Napomenuo nam je da je prošao kroz teške trenutke, ali da se i dalje viđa sa decom.

– Iz nagoveštaja komšiluka sam saznao da deca nisu moja. Da razjasnim, kada žena ode u preljubu čovek sazna ili nikada ne sazna. Žene ćute o prevari, a mi muškarci se „izlajavamo“. Mlađa je ličila na jednog iz komšiluka, kada sam uradio DNK ispostavilo se da obe ćerke nisu moje. Kada sam saznao nije mi baš bilo jednostavno. Okolina je u početku pričala, sada već ne. – ističe Paunović.

– Jednostavno, ljudi više ne veruju u žensku sigurnu kuću, kažu da je to izašlo van dometa pravde, tu su počele da ulaze i žene koje imaju ljubavnike.– ovako započinje razgovor Milošević.

– Ja sam još zvanično nasilnik u porodici. Moja žena je pokupila troje maloletne dece i otišla kod majke. Ona je odbila lekarski pregled, koji joj je ponuđen u policijskoj stanici. Kada je moja žena otišla u četvrtak, nasilje je prijavila u petak. Ja nisam imao vremena da reagujem, ti automatski dobiješ privremenu meru. Ja mesec dana nisam znao šta me je snašlo! Imao sam starateljstvo nad decom od 2014. godine. Sve što ja ne znam da radim ona je prijavila da radim. I dan danas se deca vode da su u sigurnoj kući ja mislim da nisu. Od petog septembra ja s mojom decom kontakta nemam.Ja sam pre dvadeset dana dobio odluku tužilaštva da je odbacilo njene navode za nasilje. Šta se događa? Od 2017. Ona nije mogla da ode jer sam ja imao starateljstvo nad decom. Njena majka joj je našla „vezu“ da ona ode u sigurnu kuću. – završava Milošević.

Zoran Popadić je sa nama podelio svoju agoniju. Naime, njegova supruga je maltretirala dete. U nastavku teksta nam opisuje reakciju institucija na nasilje.

– Iskreno, dok ja nisam u ovo ušao nisam znao koliko postoji problema sa muške strane. Ima slučajeva koji trpe i psihičko i fizičko maltretiranje. Ja sam član sigurne kuće od 2016. Ali, ne zbog nasilja koje se vrši na meni, nego zbog nasilja nad sinom. Moj sin trpi dugogodišnje nasilje od strane majke. Ona je njega maltretirala na raznorazne načine, fizički, psihički. Tukla je dete dok je još bio beba, negde oko petanaest-šesnaest meseci. Patronožna sestra je dolazila u kučne posete i upozoravala majku.Od strane moga oca upućena je prijava u Centru za socijalni rad. Ona je oduvek bila nekako agresivna. Desilo se kada smo odlazili kod njenih, ona hoće da ga da ocu, ono neće, počinje onda da ga tuče. Centar za socijalni rad je tada, 2012. Godine, uzeo neku zabelešku. Ja posedujem snimak na kome je prikazano kako majka maltretira dete. U Centru oko toga ništa nisu preuzeli. Prva procena Centra za socijalni rad je bilo da dete pripadne meni. Nasilje nad detetom trajalo je do 2018.godine. Mi smo bili zajdeno do 2014. godine. Sada su upućene krivične prijave i to traje. Dete je steklo odbojnost steklo i prema svojim drugaricama.- ističe Popadić.

Na pitanje našeg voditelja šta je preduzeo povodom maltretiranja deteta, Popadić odgovara:

– Ja sam sprečio nasilje nad detetom odlaskom od nje. Postoje povrede koje se dokazuju, kao što je ubod viljuškom deteta u oko. Tada su bili prisutni njeni otac i majka, i umesto da uzmu dete u zaštitu, oni su počeli da viču na njega. Ja sam dobio starateljstvo privremene mere starateljstva do 2018. Godine. 2018. Sam dobio presudu da se dete dodeljuje meni.Apelacioni sud sada uvodi treći Centar, sve to ide preko „detetovih leđa“. Jedini nadležan Centar je Vrnjačkoj Banji i jedini nadležan centar za dete, sada je Apelacioni sud uvodi treći Centar. Cenar za socijalni rad je imao sve, čak i dopis škole gde se dečak žali pedagogu na postupanje od strane majke. Ali, postoje određene institucije koje ipak rade!- zaključuje Popadić.

Simo Spasić o svom iskustvu govori sa izvesnom dozom gorčine.

– Ja sam na pravdi Boga robijao u Nišu. Ja ne spavam od četvrtog januara 2009. Kada sam optužen da sam navodno silovao bivšu ženu. Ja sam prošao kroz veliki pakao. U policijskoj stanici sam saznao da sam navodno silovao svoju bivšu suprugu. Mnogo je bitno što je malo pravde bilo u mom slučaju.Ja sam bez „grama“ krivice bio osuđen. Moja deca su sada kod mene. Ako sam, ko što kažu siledžija, kako mogu da mi dodele decu? Kada sam otišao na robiju, Centar je izdao korektivni nadzor, ako nastavi takav nemaran život deca će biti oduzeta njoj. Posle godinu dana uzeta su joj deca. Kada sam otišao iz zatvora, posle par meseci su dali da deca privremeno budu kod mene. – navodi Spasić.

Izvor: Happytv.rs
Foto: Arhiva