EKSKLUZIVNO ZA HAPPY TELEVIZIJU: Narodni poslanik ispričao je stravičnu nesreću koja ga je zadesila na putu, od koje se još oporavlja!

 

U današnjoj emisiji „Posle ručka“ sa Vanjom Bulićem govorili smo o saobraćajnim nesrećama koje su svakodnevna tema u današnjim medijima jer njiihov broj raste iz dana u dan.

Koje je najbolje rešenje da se crna statistika na drumovima zaustavi, i kako probuditi svest vozača da vožnja automobilom nije dečija igračka.

Gosti današnje emisije su:Jasmina Milošević, Dušan Borković, Đorđe Milićević, Mari Mari i Srđan Marjanović.

Ko su bolji vozači?

- Predrasude koji imaju ljudi za žene da su lošiji vozači, statistika je ipak nemilosrdna pa je u njoj podatak da su muškarci ti koji više stradaju u saobraćaju, koji imaju više prekršaja, koji ne vezuju pojas, koji su skloni prekoračenju brzine i naravno, voze po dejstvom alkohola u 98 odsto slučajeva. Žene su savesnije i neće sesti u takvom stanju za volan – Jasmina Milošević.

Kakav je rezultat? Da li statistika u vezi sa saobraćajnim nesrećama popravlja ili ide na gore?

- Imamo nešto kao rezultat akcije koju sprovodi MUP i Agencija za bezbednost saobraćaja a to je kombinacija preventivnih i represivnih mera. Prošle godine smo imali izmenu i dopunu Zakona o bezbednosti saobaćaja, gde smo povećali kazne pod dejstvom alkohola, prekoračenja brzine. Agencija ima četrir aktivnosti koje sprovodimo, jedna se odnosi na komercijalne vozače, druga za mlade „na maturu bez automobila“, „um na drum“ kao i „veži se“. Pažljivko je aktivan tokom cele školeske godine, a sa roditeljima radimo na zaštitnim sistemima kada su u pitanju sigurnosna sedišta. Statistika kaže da imamo smanjenje 300 saobraćajnih nesreća, 11 odsto manje poginulih, i 1000 ljudi ima manje povređenih tokom vožnje - dodala je.

Ti učestvuješ u ovim akcija šta te pitaju kada se obraćaš mladim ljudima?

- Mladi su po meni najkritičnija grupa, a oni jesu najviše moji navijači. Osim što učestvujem u njima, iskoristim priliku da govori kako treba da voze bezbedno, da ne sedaju pijani ili pod dejstvom narkotika u auto, da se drže ograničenja i dajem svoj lični primer. Ako mogu da spasem mojom pričom jedan mladi život, ja ću biti srećan. Ja uvek vozim, zbog posla kojim se bavim, brzi automobil ali to ne znači da ja tako vozim kada sam na drumu. – rekao je Dušan Borković.

Ja sam svom prijatelju pokojnom Luisu uvek govorio da ne seda umoran za volan, i nažalost se na kraju završilo kako se završilo?

- To je trbuhom za kruhom, negde svi danas ubrzano živimo pa mislimo da se to dešava nekom drugom. Sasvim je okej da se odmorimo, da platimo hotel za tu jednu noć, da prespavamo u kolima. Moj otac je uvek pričao da nikad ne vozim kada sam umorna, da stanem i napravim pauzu makar 15 minuta, spustim sedište – rekla je Mari Mari.

- Od šesnaeste vozim automobil, jako dugo godina, ja sam adrenalisnki tip i uvek sam imao brza kola. Kad imaš brz auto, moraš da ga zgaziš malo da daš gas, ali ipak imamo mesta gde treba takve stvari da se rade. Ja volim sportske automobile, to je najlepša igračka za muškarce. Sa godinama kako sazrevaš, znaš da to tako ne može na ulici. Ti kad izađeš i staneš na semafor, makar će ti trojica mahati da se trkate – rekao je Srđan Marjanović.

Imamo čoveka koji nije vozač već je kao učesnik u saobraćaju doživeo nesreću?

- Nisam vozač ali nikad nisam konzumirao alkohol kao suvozač, uvek stavljam pojas, kao učesnik u saobraćaju prelazim na zeleno. Kada prođete kroz težak period, kao ja, od 2. novembra pa sve do danas, sa svojom porodicom i prijateljima, gledate da se sve to zaboravi i da se vratite aktivnostima i poslu. Prihvatio sam poziv, jer bih voleo da neko iz ovoga što budem rekao, izvuče pouku, jer ne želim nikome da se ovo desi. Imao sam manje od deset odsto da preživim a danas gradim temelje nove budućnosti. Najveća greška je što nismo svesni njih dok ih ne počinimo. – rekao je Đorđe Milićević.

- Svako ko se bavi nekim poslom, želi da bude posvećen i da odradi najbolje što ume. Polazeći sa aspekta posla kojim se bavim, pol koalcija kojoj pripadam ima veliku odgovornost. Nažalost, ja sam polazio od toga da nema spavanja. Jedini prostor je bio automobil u kome sam ponekad spavao. Tako sam motivisao ljude oko sebe jer uvek može bolje i više. Ja smartam da posao poslanika ne samo parlament, već i van njega, nema slobodnih dana. Želeo sam da obiđemo svaki grad i opštinu, i smatrao sam da svaki građanin ima pravo da uputi sugestiju, kritiku i predlog. Nisam sagledavao umor ljudi oko sebe, ni lični a tek njihov nisam. Samo me je sekud i dve stotinke delilo od toga da budem presečen na pola. Preko Uba sam putovao, relacija Beograd-Valjevo, i kada se to desilo ja sam se probudio, ne znajući šta se dešava. Gledao sam prijatelja pored sebe, koji nije mogao da odgovori. Piato sam, možeš li da ustaneš on je odgovorio „ne mogu, zakovane su mi noge“. Rekao sam da me sačeka da nađem izlaz, nisam bio svestan da sam presečen. Pokušao sam da otvorim vrata, nisam uspeo. Razbio sam nogu prozor, izvukao se kroz prozor, uspenjao sam se uz zid napravljen od te zemlje, tu sam polomio ključnu kost i isekao se skroz...zaustavio sam gospođu koja nam je pomogla. Moji organi unutrašjni su bili bukvalno presečeni na pola, tamo gde je bio pojas. Sve vreme sam stajao dok se policija nije pojavila, rekao mi je gospodin da li mi je to krvna košulji i tada sam legao i počeo polako da gubim svest. Prva intervencija je trajala osam i po sati.

 

Happytv.rs
Foto:Arhiva

 

Pratite nas na društvenim mrežama

Preporučene vesti



Podeli novost