U EMISIJI „POSLE RUČKA“ VOŽNJA JE FETIŠ U SRBIJI: Kazne za prekršaje moraju da imaju represivni, preventivni i vaspitni deo!

U današnjoj emsiji „Posle ručka“ najgledanije Happy televizije voditeljka Jovana Grgurević razgovarala je sa gostima na temu vožnje i vožača na putevima i u kolikoj meri obraćamo pažnju na druge u saobraćaju.

Ko sve danas dobija vozačku dozvolu i na koji način? Da li su žene zaista lošiji vozači od muškaraca?

Kako da "zakočimo" na vreme?

Gosti u studiju bili su: Svetislav Bule Goncić, Milan Vujanić, Biljana Džabić i Đorđe David.

– Ja sam jedan od onih ljudi koji nije poštovao pravila do pre par godina kada sam dobio dete. Kada sam postao otac počeo sam da primećujem stvari koje ranije nisam primećivao. I video sam koliko sam rizićno vozio i ugrožavao druge – rekao je Đorđe David.

– Obožavam motor, ali ne vozim. Ugroženost motociklista je mnogo veća i ja kada bih ga vozio vozio bih ga u nekom zatvorenom prostoru gde nama rizika i gda bih bio bezbedan. Ne odraste čovek dok ne dobije ćerku jer onda počne drugačije da razmišlja. Jako je važno za odrastanje vozača da ima o kome da vodi računa kada vozi – rekao je Milan Vujanić.

Neko od nas pliva, neko roni i svi imamo neke svoje prostore gde se osećamo slobodno. Da li možete da nam objasnite šta to mami ljude da sednu na dva točka i voze? Kakav je to užitak?

– Moj drugar me je pitao nešto slično i odgovorio sam mu da ne znaju ljudi šta je motor dok ne sednu na dvotočkaša i osete šta je to. Izjava jednog motordžije je da je „Bog stvorio motor, da bi ga čovek vozio“ i to je istina. U svetu uveliko imate policiju na skuterima i motorima, skuteri su veoma povoljni za grad. Malo troše, ali ako je u pitanju strast onda i nije važan novac. Saobračajna kultura treba da bude na visokom nivou. Što se tiče motora moja je strast i da rasklopim nešto, pa da ispoliram neke delove, da ih vratim, pa tek onda da vozim. I čitav izazov je da se tako jedna velika i moćna mašina vozi – rekao je glumac Svetislav Bule Goncić

Svako vozi na svoj način, da li je vožnja slika onog što je čovek u toku dana preživi i da li je ponašanje vožača vezano za kulturu?.

– Saobračaj je manifestacija i eksponent ono sto vi jest. Ako ste nekulturni vi nečetae ni pustiti nikod. Automobil je repezent svega onoga što vam se dešava i vi ste onda gazda. Iznervira vas šef, žena. Muž, a vi sednete u kola i onda sve ispoljite. I onda kada sretnete dva nepristojna čoveka onda mošete da očekujete sve. Kada se mešusobno poštujete onda je sve lako – rekao je profesor Milan Vujanić.

Koliko ste prekršili pravila u vožnji?

– Ja volim brzu vožnju i na autoputu sam bio neobuzdan. Beograd je grad ludaka i ljudi su spremni da reže i da laju i kroz zatvoren i kroz otvoeren prozor. Dešavalo se da i izađem iz auta, a visok sam i onda šta? Vide da sam viši, a ja često vidim da je ispred mene čovek koji je iznerviran, a nije takav inače. Ja po gradu vozim 50-60km/h kako preko dana tako i noću, ali uvek se nađe neko ko će da svira i da preti rukom. Ovo je ozbiljan grad što ste tiče frekvencije i mislim da kazne trebaju da budu još žešće i jače – rekoa je Đorđe David

Kada ste dobili prvi motor i ko je "kriv" za vašu ljubav prema dvotočkašima? Često idete grupno na putovanja.

– Ja sam 1975. godine dobio prvi Poni skspres motor. Tata se nešto preračunao i ja sam sa 15. godina dobio dvotočkaša. Od tada pa do dan danas sam na motoru. Motor je i jedan od načina da se ljudi druže. Na motoru sam stigao najdalje do juga Italije. Bio sam i na Alpima. Dobre grupe su do 4 5 vozila, ako vozila ima više ona mora i drugačija organizacija da se napravi – rekao je Svetiskav Bule Goncić.

Motor je vrlo opasna mašina, ako se vozi kako ne treba, ljudi stradaju.

– Jako smo ranjivi na motoru, moji prijatelji koji su vozil motore su otišli i žive sada samo u našim sećanjima. Ranjivi su ljudi na motociklu. U pitanju je kultura života i 50% života smo u saobraćaju. Ljudi to zaboravljaju. Motor kada vozite, morate to da znate, da kada je pod nagibom i u brzini, njega samo drži sila koja ga vuče napred i kada treba da se zaustavi motociklisti je potrebno da ispravi motor da bi se zaustavio. Veoma je komplikovano ako vam neko naglo izađe na pešački prelaz ili pokuša da pretrči put, a vi ste bliz. Jednostavno je nemoguća da se zaustavi u mestu jer je za ispravljanje motora potrebno vreme i prostor. Procena situacije treba da bude i kod pešaka i vozača – rekoa je glumac Goncić.

Ko danas polaže vožnju, mlađi ili strariji. Desilo se da ljudi dugo nisu seli za volan i onda kažu da su zaboravili da voze. kako se to rešava?

– Uglavom mladi ljudi upisuju vožnju. Oobično kad momci i devojke napune osamnaest godina roditelji im za punoletstvo daju novac da upišu vožnju. Nekada bude više devojaka, a nekada momaka, to sve zavisi. Vožnja je mehanička radnja koja se ne zaboravlja, vožnja je kao i svaki posao. Tu je prisutan i stah, ali mi savetujemo da se samo polakom vožnjom stvaraju tehnike koje će da daju dobre rezultate i sigurnost u vožnji. Savetujemo da svako vozi svoju radnju i da vozi mirno. Sve se može kada se hoće i sve je u glavi – rekla je Biljana Džabić.

Često kažemo da onog momenta kada sednemo u automobil mi postajemo latentne ubice.

– Ne sme da se vozi i da se misli crno. Moramo da budemomirni i smireni kada sednemo u automobil. Postoje i nesavesni vozači. Razlika je od čoveka do čoveka – rekla je Biljana Džabić.

Koliko puta nisi poštovao pravila kada si bio mlad vozač?

– Stvarno sam bio bahat dok nisam dobio čerku. Sedao sam za volan i pun gas. Imao sam sreću da nisam napravio nikad neki karambol i nikada mi nisu oduzeli vozačku dozvolu. Kolega koji je sada u bendu i koji je mnogo mlađi od mene, vozi potpuno drugačije. Posle nekog vremena povedenog na relaciji Srbija-Švajcarska se smirio, jer je u Švajcarskoj platio veliku kaznu od 600 franaka i rekao je da se sada tako ponaša i u Srbiji – rekoa je Đorđe David

Kada motociklisti idu van glada, kakav je to užitak, oliko tu treba iskustva?

– Kada se brzo vozi tada se ne razgleda okolina. Ako se promaši krivina tada se ide u razgledanje prirode. Ima mladih ljudi koji voze pristojno. To su obično savesni vozači, a čim oni jesu takvi onda je sigurno da su prošli dobru školu i time što voze na taj način i stvaraju dobra iskustva – rekao je Svetiskav Bule Goncić.

Kakav je to profil ljudi kojima je ljubav prema motorima zajednička?

– TI ljudi su divni, sve više ima i žena koje voze motore. To su ljudi različitih profila. U poslednje dve godine je povećana prodaja motora i povećan je i broj onih koji voze. Moramo da vodimo svi računa o pravilima u saobraćaju a bi bili sigurni – rekao je Svetiskav Bule Goncić..

Ljudi kada voze iz zadovoljstva najčešće voze sami, da li je opterećenje kada je neko iza vas na motoru?

– Ja bih vožnju motora povezao sa jahanjem konja. Ono što je ranije bio konj u ono doba u ovom 21. veku je motor. Vožnja motora je određena vrsta slobode i mozak ljudi koji voze dvotočkaša je drugačiji i drugačije funkcioniše. Kada je bajeker u problemu na putu i kada stane, prvi bajker koji naiđe staće mu i pitati ga o čemu se radi i gde je problem, dok to nije slučaj sa ljudima koji voze automobile. Oni će jednostavno proći.. Ta solidarnost kod ljudi koji su na dva točka je neverovatna. Ljudi koji voze motor, a u pitanju su na primer pravnici, taj pravnik je bolji, kao i ljudi koji pevaju i imaju motor u ruci oni to nekako, drugačije se daju u svemu što rade. Jednostavno brže mozak radi ljudima kojima je osnovno sredstvo motor. Definitivno ljudi koji su, prave motordžije nikada neće sesti na motor ao nemaju punu opremu. Samo pravi motordžija je pod punom opremom, a ovi što voze „kinder jaja“ i gledaju da im se ne pokvari frizura, a da im se vide markirane patike nisu pravi bajkeri. Bajkerima je oprema uvek kompletna i vode računa o sigurnosti svojoj i sigurnosti drugih – rekao je Đorđe David i dodao.

– Milion puta su devojke tražile da ih vozim na motoru i to je devojkama jako primamljivo, ali da bih vozio nekog na motoru iza sebe, moram da obezbedim sve dva puta, to je obaveza više. Plus jedna kaciga i komplet oprema. Ako stavim devojku bez kacige ozbiljno rizikujem, a ne želim da rizikujem jer ja sam i javna ličnost i bavim se poslom kojim se bavim. Mediji me prate i ako se napravi bilo kakva greška to je ocena minus. Jako malo devojaka žele da voze motor. To je varijanta, da ako vozi, nije opuštena. Kada vidim u gradu devojku koja se vozi na motoru iza dečka bez kacige, odmah mi je jasno o čemu se tu radi i nikada nisam ljut na devojku, nego na onoga ko vozi motor. Imao sm pad sa motora na Ušću. Pao sam pri brzini od 120 km na sat i klizao sam 70 metara. Nisam imao opremu osim kacige. Motor je bio uništen i meni je uvek slika tog pada u glavi kada vidim devojke na motoru bez kacige – rekao je Đorđe David.

Izvor: Happytv.rs
Foto: Happytv.rs