VEČERAS FINALE EVROPSKOG PRVENSTVA,SRBIJA U TRCI ZA ZLATO!

NOĆ posle plasmana u finale Evropskog prvenstva, košarkaši Srbije nisu izgledali kao da su se primakli kraju. Naprotiv, imali su istu oštrinu u pogledima kao na početku dugog, neravnog puta koji ih je doveo do večerašnje poslednje utakmice na šampionatu protiv Slovenije (20.30).

Treće finale u selektorskom mandatu Aleksandra Đorđevića, ali prvo za sedmoricu momaka iz ove generacije, nije granična linija istanbulskog putešestvija. Iako im je veći deo naše javnosti povukao tu liniju na mestu koje su odavno prošli, prva zlatna medalja za samostalnu Srbiju jedino je što u ovom trenutku može da usreći Saletove “autsajdere”.

– Uradili smo dobar posao do sada. Podvukao bih to “do sada” – nije bilo ni trunke sumnje da na isti način radi Đorđevićev pobednički mozak. – Apsolutno zasluženo smo u finalu, smatram da smo pokazali mnogo, ali ne sve. Imamo još prostora da poboljšamo igru. U četvrtfinalu i polufinalu, pre svega odbrana bila je na prilično visokom nivou, što mora da bude naš cilj i u finalu. Momci moraju da shvate da samo odbranom možemo da stignemo do trofeja. Za ovo smo radili i spremali se, ovo su momci sanjali i ne smemo da stanemo na finalu.

Sale je ubacio mnogo komplimenata u koš Slovenaca neposredno po završetku polufinalne drame sa Rusima. “Najbolji su tim na Evropskom prvenstvu i apsolutni su favoriti u finalu”, prepustio je tu ulogu slovenačkom dvanaestercu s dvojicom kormilara, Goranom Dragićem i Lukom Dončićem. Dan kasnije, ploča je zvučala drugačije, zvuk je bio mnogo sličniji onom prepoznatljivom Đorđevićevom igračkom i trenerskom vokalu.

– Maksimalno poštovanje za Sloveniju, koja igra zaista sjajnu košarku. Odlično su vođeni, imaju veliki entuzijazam i sa tribina, što je i nama dalo snagu u četvrtfinalu i posebno u polufinalu. Igrali su impresivno u odnosu na protivnike koji su im dozvolili da tako izgledaju. Mi smo drugi protivnik, mi izlazimo na teren sa našim oružjem. Izvolite, kome je drago neka dođe u bitku! Nećemo da ih gledamo kako lepo izgledaju na terenu, radićemo naše stvari. Sigurnost, hrabrost i ništa drugo.

Naša prednost u finalnim iskustvima u odnosu na Slovence nije deo Saletove finalne strategije.

– Stvarno ne znam koliko to ima značaja. Sigurno je da postoji jedan promil uticaja, ali svakako nije najbitnije. Sve su to neke statistike, uostalom, svako mora da prvi put igra u finalu. Ne verujem da zbog toga mogu da im se skrate noge, ne razmišljam na taj način. To su igrači vrhunskog nivoa, a kod takvih ne postoji trema. Videćemo…

Još jedna statistika – Đorđević je prvi koji je i kao igrač i kao trener bio učesnik finala svih velikih takmičenja, evropskih i svetskih prvenstava i olimpijskih igara.

– Nisam siguran da li sam jedini, možda to nije tačno. Osim toga, ne može neki Amerikanac da bude u finalu Evropskog prvenstva – ne želi da okreće svetlost reflektora ka sebi u trenutku kada se njegovi momci spremaju za korak koji ih može odvesti pravo u istoriju.

Ipak, igra se na istorijskom mestu i za Đorđevića i za našu reprezentativnu košarku. Sećanje na 1992. i Partizanovu evropsku titulu…

– Ovo je potpuno druga dimenzija posla, mnogo kompleksnijeg od onog kada sam bio igrač. Da vam to slikovito opišem, moja prva rečenica upućena Serđu Skariolu kada sam postao trener glasila je ovako: “Sada vas trenere poštujem mnogo više nego kao igrač”. Čovek ne shvata koliko je to kompleksno. Igrač više razmišlja o tome kako da sebe spremi za te utakmice.

Kako je spremao dva prethodna selektorska finala, tako će spremiti i večerašnji balkanski klasik s jednom novom balkanskom košarkaškom silom.

– Neće biti razlike. Uradićemo najbolje što možemo da napunimo informacijama glave igrača, da budemo sigurni u sebe. Imamo veliko samopouzdanje, neka drugi razmišljaju o nama.

Upitan da li veruje u osvajanje zlatne medalje, odgovara:

– Verujem. I verujem da moji igrači to zaslužuju.

MOGU DA NOSE TABLU KUĆI

NASMEJAO je Saša Đorđević sve novinare, posebno slovenačke, opaskom o taličnosti našeg rivala u finalu Evrobasketa.

– U Americi se, posle osvajanja titule, seku mrežice. Slovenci bi možda mogli da ponesu celu tablu. Nisam nikad u karijeri video toliko koševa od table – sa osmehom kaže Sale i potom se obraća Bobiju:

– Samo nemoj ti od table. Bacaj samo one Mutine “pogačice”.

TRUBAČI

EKIPA naših navijača pokušava da organizuje dolazak trubačkog orkestra na finalnu utakmicu Evrobasketa protiv Slovenije. U epicentru te akcije nalazi se, kao organizator, naš nekadašnji fudbaler Dragiša Binić.

Mnogi se možda ne sećaju da su trubači pratili naš nacionalni tim od četvrtfinala Evropskog prvenstva 2001. u Istanbulu, kada je osvojena poslednja zlatna kontinentalna medalja. Složenom operacijom rukovodio je brat tadašnjeg reprezentativca Dejana Tomaševića, sada generalnog sekretara KSS.

Novosti.rs
Foto: Arhiva