VUČIĆ NAJAVIO: Ruski heroj Kravcov će dobiti ulicu u glavnom gradu!

Predsednik Vučić najavio je da će ruski heroj Nikolaj Kravcov, jedan od onih koji su dali život za slobodu Beograda i Srbije, dobiti ulicu u glavnom gradu.

– Uputio sam predlog Skupštini grada Beogada da Kravcov dobije ulicu, lepu, prelepu, da zauvek ostane zapamćeno da je taj mladi čovek sa 24 godine položio život za odbranu i slobodu Beograda – rekao je Vučić sinoć na svečanoj akademiji povodom 75 godina od oslobođenja Beograda kojoj je prisustvovao i ruski premijer Dmitrij Medvedev.

Neretko smo ostajali dužni junacima, jer smo se rukvodili dnevnom plitikom, rekao je predsednik i dodao da smo tako bez spomenika ostavili i tog mladog čoveka, koji je u borbama u Beogradu ubio više desetina okupatorskih vojnika, i koji se borio za slobodu našeg glavnog grada i Srbije kao da se borio za svoju otadžbinu.

U uvodnom delu svečanosti prikazan je film "Put pobede", u kome je navedeno da je Kravcov bio jedini borac Crvene armije koji je dobio zvanje "heroja ŠSR" za borbe u Beogradu.

U toku Beogradske operacije, oktobra 1944. godine, brigada u kojoj je Kravcov bio uključena je u sastav Četvrtog gardijskog mehanizovanog korpusa, pod komandom generala Vladimira Ždanova.

Kravcov je 13. oktobra učestvovao u uništavanju i zarobljavanju neprijateljske grupe od 180 vojnika koja je pokušavala da pobegne iz voza u železnickoj stanici Ripanj.

Nekoliko dana kasnije našao se na čelu jurišne partizansko-sovjetske grupe, koja se iz Bulevara kretala ka zgradi Glavne pošte.

U blizini crkve Svetog Marka naišli su na nemački bunker iz koga su ih zasuli vatrom.

Poručnik Kravcov je odlučio da reaguje.

Borcima je naredio da gađaju puškarnicu, dok se on prolazeci kroz miniran prostor i žičane prepreke približio bunkeru i ubacio bombu.

Poslednji rafal iz bunkera ga je teško ranio.

Od posledica ranjavanja preminuo je u bolnici u Beogradu, 18. oktobra.

Sahranjen je u zajednickoj grobnici boraca Crvene armije na Pozorišnom trgu, današnjem Trgu Republike, ispred zgrade Narodnog pozorišta, a od njega se tada oprostio i general Vladimir Ždanov.

Nakon izgradnje Groblja oslobodilaca Beograda, 1954. godine njegovi posmrtni ostaci su preneti na ovo groblje.

Kravcov je posle rata dobio ulicu u Beogradu, ali ju tu ulicu, koju je svojim životom zaslužio, "izgubio", iako bi njegovo ime trebalo pamiti, kao i imena svih onih boraca Crvene armije, a bilo ih je 960 koji su živote dali za našu slobodu, navedeno je u filmu.

Njihova besmrtnost živi, kao što ju je i Kravcov zaslužio, ne dočekavši 24. rođendan.

Kravcov je rođen 8. marta 1921. godine u zemljoradničkoj porodici, sa 18 godina stupio je u Crvenu armiju, a 1940. godine završio je Vojno-medicinsku školu u Harkovu.

Vučić: Srbi narod koji je reč "sloboda" doneo na Balkan

Predsednik Aleksandar Vučić poručio je sinoć da Srbija zna kolika je cena slobode, jer ju je uvek "kupovala" krvlju svog naroda i zato svoju slobodu nikada nikome neće dati.

– Srbi su narod heroja, pobednika i narod koji je reč "sloboda" doneo na Balkan – konstatovao je predsednik Srbije u obraćanju na svečanoj akademiji povodom obeležavanja 75. godišnjice oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, kojoj je prisustvovao i premijer Rusije Dmitrij Medvedev.

– Danas, posle 75 godina, znamo da ne postoji nešto što se zove polu-sloboda, polu-nezavisnost, polu-samostalnost. Sloboda je jedna, cela, ne deli se na parče. Ili je imaš, ili je nemaš. Slobdan je samo onaj koji sam odlučuje o svom putu, interesima i sudbini. Mi koji smo slobodu platili grobovima, to najbolje znamo – poručio je Vučić,

Čuvanje te slobode je, kaže on, teško, nekada mukotrpno, i uz plaćanje neke cene, ali nikada ta sloboda neće biti izneverena i nikada neće biti iznevereni grobovi naših predaka koji su se za nju borili.

Kaže da je Srbija u vremenima "kada nije imala snage" umela da pobrka istoriju i svoje mesto u njoj, ali danas ponovo stoji u svojoj istoriji uz istinu, pravdu i svesna obaveze da pamti i da se svojih heroja neće nikada odreći jer, naglašava Vučić, – Srbi nemaju lošu prošlost, pa da je žale. –

– Mi smo narod heroja, pobednika i narod koji je reč sloboda doneo na Balkan. Mi nismo ti koji žele da uzmu nečiju slobodu, jer previše cenimo svoju da bismo je uskratili nekome. Nećemo da nam uzmu slobodu, naše interese, čuvaćemo i sačuvati našu Srbiju, odbranićemo naše nacionalne interese, čuvaćemo i branićemo naš narod i na KiM i na svakom drugom mestu gde su prava naših ljudi ugrožena – poručio je Vučić.

Vučić je rekao da nije bilo ni lako, ni jednostavno osloboditi Beograd oktobra 1944, već naprotiv, bilo je krvavo doći do slobode.

Podsetio je da je u Beogradskoj ofanzivi oko 4.000 Crvenoarmejaca i srpskih partizana palo za slobodu, u borbama od 12. do 20. oktobra 1944. godine, čiji je glavni cilj bio izvršenje frontalnog udara sa juga i prolaz u centar grada ka Kalemegdanu.

U toj borbi presudno je uticala sovjetska živa sila i tehnnička nadmoć, za okončanje 1.300 dana duge okupacije.

– To je bila cena i dug koji nam je ostavljen – da znamo šta je i koliko koštalo i da nikada nikome slobodu više ne damo – poručio je Vučić i zahvalio svima koji su pomagali u oslobođenju Beograda, ali pre svega Crvenoj armiji, jer, kako je rekao, bez sovjetskih prijatelja ne bismo izvojevali slobodu.

– Ako nas je taj strašni rat, sa milionima žrtava nečemu naučio to je da sloboda nema svoju cenu, jer su njena suprotnost ropstvo, logori od Aušvica do onog koji nas najviše boli zbog masosovnog ubistva Srba, Jasenovca – rekao je Vučić.

Istakao je da se nijedan narod nije digao protiv okupatora tako masovno kao srpski, gde god da je živeo, a da mere odmazde za Srbe nisu važile nigde u Evropi, a posebno u NDH gde je sprovođen mosntruozan plan njihovih elita – da trećinu Srba pokatoliče, trećinu proteraju, trećinu "stave pod nož".

– I zato je pobeda iz oktobra 1944. veća i značajnija jer se značila pobedu ne samo nad Nemačkom, već i nad svim njenim saveznicima – rekao je Vučić.

Tog oktobra, kaže, u Beogradu su se sreli Partizani iz Pomoravlja, sa Kosmaja, Šumadije i Like…

Ističe da srpski narod posle toliko žrtava želi da živi u slobodi, da u toj slobodi raste, rađa se i pobeđuje, ali ne, kako kaže, u borbama i ratu, već u ekonomiji i sportu.

– Ako nekome ne treba pretiti to je Srbija, previše smo uložili da bismo se slobode odrekli i time prepustili ove borce zaboravu – naglasio je Vučić.

Navodi da je danas imao prilike da vidi kako je srpska vojska napredovala, kako je opremljena, ali da to ne predstavlja poziv na sukob, već dužnost da smo svesni da slobodu ne damo i da ćemo znati da je branimo.

– To nije poziv na rat, Srbija želi mir. Niko nije toliko radio na kompromisima. Želimo region koji radi, srađuje, sam brine o svojim interesima, želimo prijatelje i da čuvamo prijateljstva, kao što čuvamo sa Rusijom i sa narodima sa kojima smo krvarili za slobodu – podvukao je Vučić. On je na ruskom poručio da se danas proslavlja veliki jubilej, 75 godina. godine od jedne od najvažnijih bitaka na Balkanu, koju su izvojevali zajedno jugoslovenski i sovjetski vojnici.

– Imali smo 1944. godine snažnu podršku Rusije, ali 1999. godine je bilo drugačije. Mogu uvrediti Ruse tim rečima, ali govorim iskreno. Ipak, danas iskreno verujem u to da se čvrsto možemo osloniti na Rusiju, zahvaljujući podršci prijatelja Vladimira Putina – rekao je Vučić.

Istakao je da je Srbija mala zemlja, ali da je ruski predsednik uvek umeo da saslusa Srbiju i da razume njenu poziciju, u čemu se, kaže, ispoljava njegova velivcina i njegovo odnos prema srpskom narodu.

– Hvala mu za sve što što je učinio – rekao je Vučić i zahvalio i premijeru Medvedevu na poseti Srbiji.

Zahvalio je i horu Aleksandrov na izvođenju možda najlepše pesme ikada skovane, Dan pobede, kao i na tome što ponovo gostuje u Srbiji, podsetivši da je taj hor držao koncerte i dolazio u Srbiju i 1999. godine, kada niko to nije hteo.

Izvor: B92
Foto: Youtube/Printscreen