U KINI SKRATILI RADNU NEDELJU, U SRBIJI ĆEMO RADITI DO SUDNJEG DANA: Odmor nedeljom NEDOSTIŽAN kao AMERIČKI SAN!

Japanski ogranak Majkrosofta skratio je radnu nedelju sa pet na četiri dana, čime je 2.300 zaposlenih pet sedmica uzastopno osim subote i nedelje imalo i petak za slobodan dan. Poslodavac je time dobio povećanje produktivnosti za 40 odsto, kako tvrde, a radnici 920 dolara kao bonus za odmor.

– Radite manje, dobro se odmorite i naučite dosta – rekao je izvršni direktor Majkrosofta za Japan i objasnio zbog čega su uveli za sada samo probnu četvorodnevnu radnu nedelju – želeo sam da radnici razmisle i iskuse kako mogu da postignu isti rezultat iako rade 20 odsto manje.

Desilo se da su zaposleni koristili 25 odsto manje slobodnog vremena tokom radnih dana, ušteđeno je 23 odsto struje u kancelarijama zbog tri neradna dana, potrošeno je 53 odsto manje papira za štampanje, a čak 92 odsto radnika reklo je da im se kraće radno vreme svidelo.

Nekako u slično vreme sa ovom, do nas je stigla i vest iz susedne Crne Gore, u kojoj su po ugledu na neke druge evropske zemlje polovinom oktobra ukinuli rad nedeljom. Oba predloga, a naročito prvi, za dobar deo građana Srbije deluje kao naučna fantastika. I dok je u svetu četvorodnevna radna sedmica u fazi eksperimenta, rad nedeljom je u mnogim zemljama već ukinut. Evropska unija je članicama prepustila da radno vreme prodavnica urede na osnovu svojih tradicionalnih, kulturnih i verskih potreba, tako da trgovine nedeljom ne rade u Francuskoj, Nemačkoj, Austriji, Poljskoj, Sloveniji.

U Srbiji je situacija potpuno drugačija, većina trgovina ne samo da radi nedeljom, nego tada ubira i najveći profit, a osim tržnih centara koji su otvoreni do čak 22 sata, nedeljom rade i sve ostale male radnje i trgovački lanci, pojedini i tokom cele noći. Za poslodavce bi tako zabrana rada nedeljom bila udarac na zaradu, a to bi amortizovali smanjenjem plata i eventualnim otpuštanjem radnika. Teret zabrane rada nedeljom tako bi podneli opet oni kojima taj rad i sada najviše smeta – radnicima.

– Radite manje, dobro se odmorite i naučite dosta – rekao je izvršni direktor Majkrosofta za Japan i objasnio zbog čega su uveli za sada samo probnu četvorodnevnu radnu nedelju – želeo sam da radnici razmisle i iskuse kako mogu da postignu isti rezultat iako rade 20 odsto manje.

Desilo se da su zaposleni koristili 25 odsto manje slobodnog vremena tokom radnih dana, ušteđeno je 23 odsto struje u kancelarijama zbog tri neradna dana, potrošeno je 53 odsto manje papira za štampanje, a čak 92 odsto radnika reklo je da im se kraće radno vreme svidelo.

Nekako u slično vreme sa ovom, do nas je stigla i vest iz susedne Crne Gore, u kojoj su po ugledu na neke druge evropske zemlje polovinom oktobra ukinuli rad nedeljom. Oba predloga, a naročito prvi, za dobar deo građana Srbije deluje kao naučna fantastika. I dok je u svetu četvorodnevna radna sedmica u fazi eksperimenta, rad nedeljom je u mnogim zemljama već ukinut. Evropska unija je članicama prepustila da radno vreme prodavnica urede na osnovu svojih tradicionalnih, kulturnih i verskih potreba, tako da trgovine nedeljom ne rade u Francuskoj, Nemačkoj, Austriji, Poljskoj, Sloveniji.

U Srbiji je situacija potpuno drugačija, većina trgovina ne samo da radi nedeljom, nego tada ubira i najveći profit, a osim tržnih centara koji su otvoreni do čak 22 sata, nedeljom rade i sve ostale male radnje i trgovački lanci, pojedini i tokom cele noći. Za poslodavce bi tako zabrana rada nedeljom bila udarac na zaradu, a to bi amortizovali smanjenjem plata i eventualnim otpuštanjem radnika. Teret zabrane rada nedeljom tako bi podneli opet oni kojima taj rad i sada najviše smeta – radnicima.

– To treba da bude stvar dogovora bez strogih zakonskih rešenja. I sami trgovci imaju različite stavove, ali generalno ne bi trebalo da se prave izuzeci. Ili da svi rade ili niko. Ako niko ne radi onda mislim i na male radnje, ali i na tržne centre – kažeš Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije. Za većinu tih stvari kod nas je rano, napominje on, jer nismo spremni i svakako ne možemo da kopiramo Japan ili Skandinaviju koji su daleko ispred nas.

Ukoliko se donese odluka o tome da nedelja bude neradan dan u Mercatoru S za Danas kažu da će tu odluku poštovati. Iz drugog maloprodajnog lanca Delez Srbija napominju da prate sve promene i dopune zakona i propisa, i u skladu sa njima usklađuju poslovne operacije.

– Kao kompanija koja zapošljava više od 12.500 ljudi izuzetno vodimo računa o zaposlenima koji su najvažniji resurs naše kompanije, a poslovanje smo prilagodili navikama kupaca u našoj zemlji i omogućili im da nabavku obavljaju svih sedam dana dana u nedelji- ističu u Delezu.

Ova kompanija posluje i u drugim zemljama, u kojima nedeljom posluju različito. „U Grčkoj se, prema njihovom zakonu, radi samo sedam nedelja godišnje, ali prodavnice koje se nalaze u turističkim delovima mogu biti otvorene nedeljom u periodu od juna do oktobra i to od 11 do 18 časova“, kažu u Delezu. U njihovim prodavnicama u Češkoj i Rumuniji, na primer, nedelja je redovan radni dan, tokom kojeg je i redovno radno vreme, kao i svim ostalim danima.

U kompaniji IKEA, koja posluje u celom svetu a od pre dve godine i u Srbiji, kažu da svi njihovi zaposleni imaju dva slobodna dana u sedmici i da je svaki prekovremeni sat plaćen. IKEA napominje da oni sa zaposlenima dele i deo profita i uplaćuju dodatna sredstva za penzije svih zaposlenih koji su bar pet godina proveli u kompaniji.

– Pokazuje se da naša robna kuća nedeljom beleži visoku posećenost, što nam govori da naši kupci vole da kupuju nedeljom, posebno oni koji dolaze izvan Beograda. Uvek se trudimo da kupcima pružimo što prijatnije iskustvo kupovine, što ne bi bilo moguće kada bi rad nedeljom bio onemogućen- ističu u ovoj kompaniji, napominjući da imaju i opravdanu bojazan da bi ovakva zabrana mogla da utiče na smanjenje radnih mesta.

Sindikati koji zastupaju prava radnika su još prošle godine podneli inicijativu da se rad nedeljom u trgovinama ukine. U Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija kažu za Danas da će rado prihvatiti eventualni poziv sindikata, PKS ili Ministarstva za rad za razgovor na temu zabrane rada u trgovini nedeljom i praznicima. Iz Ministarstva podsećaju da se trgovina obavlja slobodno, u skladu sa zakonom o trgovini.

– Trgovci na malo samostalno određuju radno vreme u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom jedinice lokalne samouprave. Mišljenja smo da treba pažljivo pristupiti pitanju kakva je odluka o eventualnoj zabrani rada nedeljom – napominju u Ministarstvu trgovine.

Administrativne mere, kako kažu, nisu popularne i nikada ne donose željene efekte, za šta ima dosta primera u prošlosti i u okruženju.

– Mislimo da bi to trebalo prepustiti tržištu – ističu u resoru Rasima Ljajića i ukazuju na nekoliko vrlo mogućih negativnih posledica eventualne zabrane – pad prometa u trgovini, smanjenje zarada ili otpuštanje radnika u sektoru maloprodaje, nezadovoljstvo potrošača.

U Ministarstvu kažu da su procene da bi došlo do pada prometa u trgovinama i tržnim centrima, jer se najveći prometi ostvaruju za vreme vikenda.

– Potrošači u Srbiji bi sigurno bili nezadovoljni zbog ovakve eventualne odluke da se zabrani rad nedeljom, naime navikli su da tada obavljaju kupovine, osim toga preko radne nedelje često nemaju ni vremena za to. Neki trgovci su se tome već prilagodili pa ne rade recimo ponedeljkom, npr. Otvoreni tržni centar na Novom Beogradu, frizerski saloni – ističu u Ministarstvu trgovine, podsećajući da poslodavci moraju da poštuju Zakon o radu i u skladu sa tim omoguće zaposlenima odgovarajući odmor u toku dana i radne sedmice.

Izvor: Danas
Foto: Twitter/BoKISmoKI94