LJUBIVOJE TADIĆ: Radovan Karadžić mi je spasao glavu!

 

KO veruje u slučajnost, ne veruje u Boga. Kada mi je ponuđena uloga Radovana u filmu "Ispovest iza zidova tamnice", nisam se premišljao. Taj Karadžić, danas haški osuđenik, spasao mi je glavu u leto 1983, kada sam na pozorišnoj sceni u "Zetri", tokom predstave, doživeo otvoreni prelom noge. Da ga nije bilo u publici, verovatno bi još kao dvadesetčetvorogodišnjak ostao trajan invalid. Ovako govori, za "Novosti", Ljubivoje Tadić (56), prvak drame Narodnog pozorišta, režiser i dramaturg, ili možda najpreciznije, čovek koji kroz zanat i život korača najtežim bogazama. Premijera filma Dragana Elčića u kome Ljuba igra Radovana je 11. aprila u Sava centru. Posle njegovog ličnog udesa iz 2015. ovo je njegovo prvo pojavljivanje na filmu.

Ljubivoja Tadića i Radovana Karadžića sudbina je povezala juna 1983. dok je još kao student Akademije igrao u komadu (tada zabranjenog) Gojka Nikoliša, "Korijen, stablo - pavetina". U Sarajevu, u prepunoj "Zetri", u prvom činu noga mu je propala kroz binu. Glumac je čuo "da je nešto puklo", a kada se spustila zavesa i kada je jedva ušao u garderobu, tamo ga je čekao "čovek iz publike".

Radovan Karadžić, koji je sedeo u prvim redovima, shvatio je da je u pitanju teška povreda i došao je nepozvan da vidi šta je sa glumcem.

- Nisam hteo da napustim predstavu, igrao sam s većom čizmom u teškim bolovima. Pošto je završen i treći čin, on me je spakovao u automobil i odveo u bolnicu na Koševo - seća se Ljuba. - Dežurnog lekara i lekarku na ortopediji zatekli smo "u nezgodnoj pozi" i sećam se da je Radovan tada načisto pobesneo. Pretio je "ljubavnicima", a oni su me osramoćeni previjali. Gips nisu mogli da stave jer je noga već bila otekla.

Kako dalje govori Tadić, u Beograd je iz Sarajeva glumački ansambl Vide Ognjenović stigao tek sutra uveče. Dotad, stanje mu se pogoršalo. Lekar u Beogradu je rekao njegovom ocu Rastku da je nogu zahvatila gangrena i da će verovatno morati da je seku. Gotovo u isto vreme, i njegov stric Ljuba Tadić imao je gangrenu na nozi i to su bili teški dani za porodicu. Ipak, antibiotici su odradili svoje.

Mada, Ljubivoje Tadić je malo-malo pa stradao... Sam kaže da je najobimnija knjiga koju je pročitao "knjiga bolesti moje porodice". Ipak...

U leto 2015. preživeo je požar u svom stanu na Vračaru. Vatru je izazvala sveća koja je gorela u letnjoj noći jer glumac tada nije imao novca da plati struju. U tragediji Tadića 2015. nastradala je njegova sestra Maja, dok su on i majka Mira povređeni...

Požar u stanu bez struje, u prestižnom delu Beograda u domu Đinđićevog "koministra kulture" i nekada upravnika Narodnog pozorišta punio je stranice novina. Sin slavnog glumca Rastka i bratanac još slavnijeg barda Ljube "žaljen" je zbog umetničke sudbine. Posle povreda koje je doživeo u požaru, i lekari su ga otpisivali.

Kako kaže za naš list, svom sinu Rastku je, pošto se probudio iz kome, rekao: "Sada si ti glava porodice!"

- Kada sam se osvestio u bolnici na Klinici za opekotine, razmišljao sam o svemu. Košmari su bili strašni. Vernik sam, ali sam promišljao o ishodima samoubistva. Čitao sam ponovo Dostojevskog, ali i o ljudima u Aušvicu koji su želeli da žive uprkos svemu. Lekari su mi rekli da je moguće da ću "po sećanju" ostati biljka. Srećom, moždane funkcije su ostale. Na levom plućnom krilu imam rupu od dima - kao da me je metak pogodio.

Ministar Tasovac ga je savetovao posle nesreće da se sa majkom oporavlja u Vrnjačkoj Banji u specijalizovanoj bolnici, i to se pokazalo kao pravo rešenje. O njemu je brinulo 40-ak vrsnih lekara i sestara specijalizovanih za traume ovog tipa. Sećanje se vratilo, malo po malo. Knjige i porodični spisi iz legata porodice zauvek su izgoreli u vatri, a svoje sećanje Ljubivoje je spasao knjigom "Lična dokumenta"...

Tri teške saobraćajne nesreće, lomovi, batine koje je dobijao na demonstracijama protiv Miloševićevog režima, delić su života prvaka Narodnog pozorišta.

Od 9. marta 1991. učestvovao je na svim građanskim demonstracijama, ali je u isto vreme u Podrinju u Bosni bio deo kampanje za formiranje odbora tadašnjeg SDS. Dok je njegov stric Ljuba Tadić u Sarajevu prisustvovao osnivanju Radovanovog SDS, Ljubivoje je išao u karavanu sa Koljevićem, Buhom, Plavšićevom, koji su okupljali srpski korpus duž Drine u BiH. S jedne strane reke Ljubivoje je tada bio Srbin, "nacionalista", a sa druge, težak protivnik "nacionalisti" Miloševiću. Kaže, srpstvo sa Miloševićem nije imalo mnogo dodirnih tačaka.

- Kada je prvi policajac pokušao da me udari pendrekom u Knez Mihailovoj 9. marta 1991, moj otac Rastko je podmetnuo ruku. Posle, 1997. na Brankovom mostu, težak kaput me spasao od toga da mi policajac penderkom slomi kičmu. Tučen sam po demonstracijama više puta. Posle sam postao koministar kulture u Đinđićevoj vladi i saznao sam ime, prezime i adresu policajca koji me umalo nije obogaljio na mostu, ali se nisam svetio - govori Ljubivoje.

Priča sa glumcem dalje teče o njegovom političkom angažmanu početkom ovog veka. "Demokratski prevrat" dočekao je kao potpredsednik PDS generala Momčila Perišića, a Đinđić ga je u "prelaznom periodu" uzeo u Vladu. Veli, pitao ga je za mišljenje ko bi trebalo da preuzme mesto ministra, a on je predložio bolje i pametnije od sebe - Predraga Bajčetića i Zorana Hristića. Nisu prošli...

- Nažalost, ništa nismo učinili sa kulturom, što je trebalo, kao što nismo uradili ništa pametno sa državom posle 5. oktobra. Nismo postavili sistem - priča Tadić. - Ja sam otišao u Narodno pozorište i mislim da sam uspeo da ga spasem. Bilo je predviđeno da se "renovira", kao i Narodni muzej, što bi verovatno značilo zatvaranje na dugi period. Ko je stajao iza ovih odluka o "renoviranjima", zaista ne znam. Pitao sam Đinđića dok je bio živ, i on se kleo da nema ništa s tim!

Oko pet godina Tadić je proveo na čelnom mestu u Narodnom pozorištu. Između ostalog, za njegovog mandata, postavljena je i "Velika drama" Siniše Kovačevića, koja se igra i danas. Zbog tog komada "sa nacionalnim nabojem", kaže, trebalo je da u vreme "demokratije" odleti sa kormila pozorišta. Uspeh predstave ostavio ga je u životu i čuvao dok god nije podneo ostavku. Pod njegovim mandatom rođene su mnoge neprevaziđene predstave, baleti "Ko to tamo peva" na muziku Vojislava Vokija Kostića, "Hasanaginica" Ljubomira Simovića, "Gospođa Ministarka", koji su još na repertoaru.

Početkom 21. veka, Beograd je jedini u Evropi koji je imao Geteovog "Fausta", prvi i drugi deo, dve predstave. U to vreme ansambl Narodnog pozorišta putovao je svetom i svet je dolazio u Beograd.

 

 

novosti.rs
foto:arhifva

Preporučene vesti



Podeli novost

HappyTV

Utorak 28.03.2017
04:30   Dobro jutro Srbijo
11:00   PAROVI
11:40   Top Shop
11:55   Vesti
12:05   PAROVI
12:55   Vesti
13:20   PAROVI
14:00   Beni Afet serija
15:10   Zaboravi ako mozes serija
16:10   POSLE RUCKA
17:55   Telemaster
18:35   Kviz: Naslovna strana
19:00   UPOZNAJTE PAROVE
21:00   Provodadzija
22:10   PAROVI ISPOVEST