Crna statistika: SRBIJA DRUGA U EVROPI U RAKU PLUĆA, ZA 29 % VIŠE BOLESNIH OD 1999!

Rak pluća je jedan od najčešćih malignih tumora u Srbiji, ali i svetu. Od njega u našoj zemlji godišnje oboli više od 5.500 ljudi, a umre oko 4.500 pacijenata.

To je vodeći maligni karcinom među muškarcima, a posle raka dojke, debelog creva, to je treći po učestalosti uzrok obolevanja i drugi uzrok umiranja među ženama posle raka dojke.

Prof. Dragane Jovanović sa Klinike za pulmologiju KCS i predsednice Respiratornog udruženja Srbije kaže da se naša zemlja po obolevanju i smrtnosti od raka pluća, nalazi na drugom mestu u Evropi.

Samo u periodu od 1999. do 2009. godine u Srbiji je zabeležen porast broja obolelih od raka pluća za 27,4 odsto, a porast je više nego duplo veći kod žena nego kod muškaraca.

Upitana da li bombardovanje i osiromašeni uranijum imaju veze sa povećanjem broja obolelih, ona kaže da ima mesta za razmišljanje o tome, ali se prvo moraju utvrditi činjenice, pa tek onda izaći sa podacima.

"Pušenje je glavni rizik za nastanak raka pluća i ono je odgovorno za pojavu bolesti kod približno 90 odsto muškaraca i 80 odsto žena. Zvanična istraživanja pokazuju da u Srbiji 2014. godine registrovano da oko 35 odsto populacije puši", rekla je za Tanjug Jovanović.

Ona kaže da strastveni pušači od svoje 55. godine treba da idu na redovne godišnje preglede, odnosno na takozvani niskodozni skener pluća, ali da moraju i da znaju da on ne može otkriti kod svih karcinom puća.

Bolest se obično otkrije kasno u odmakloj fazi jer su simptomi bolesti nespecifični i neodređeni. Kad se simptomi pojave, obično je reč o već odmakloj fazi bolesti.

Simptomi koji ukazuju na pojavu karcinoma pluća su suv kašalj ili s iskašljavanjem sekreta, otežano disanje ili gušenje, bol u grudnom košu, neobjašnjiv umor, ponekad iskašljavanje sukrvice ili krvi, otok vrata i lica, osećaj nedostatka vazduha, gubitak apetita i telesne težine, promuklost, bol u grudima, ramenu ili leđima.

Naša sagovornica pojašnjava da treba imati na umu da su kašalj s iskašljaanjem i otežano disanje takođe uobičajeni simptomi pušačkog bronhitisa i hronične opstrukcije bolesti pluća, pa ti ljudi često promenu karaktera ili inteziteta kašlja ne dovode u vezu s ovom teškom bolešću.

"Često se javlja i promuklost koja ne prolazi uz iskašljavanje krvi. Osobe sa plućnim karcinomom ponekad imaju česte respiratorne infekcije, poput zapaljenja pluća, koje mogu da budu i jedina manifestacija postojećeg karcinoma", pojašnjava ona.

Kod najmanje trećine pacijenata koji imaju karcinom pluća, javlja se izraženi gubitak telesne mase i malaksalost.

Nespecifični simptomi su i bol u ramenu ili ruci, te se dešava da se pacijenti dugo leče pogrešno – fizikalnom terapijom, kod reumatologa ili neurologa, dok ne postane očigleno da je reč o uznapredovalom karcinomu pluća.

Genetika, takođe, igra značajnu ulogu kod karcinoma pluća te su u većem riziku da obole od ove bolesti osobe kojima je član porodice imao rak pluća, ralk grla i bilo koje druge maligne tumore.

Šanse za izlečenjem, pojašnjava Jovanović, su decenijama imali pacijenti kojima se bolest otkrije u ranoj fazi, koji su operisani, a u poslednjih 15 godina situacija se drastično menja pojavom persolizovane, molekularne-biološke terapije, imunološke terapije uz pomoć kojih je preživljavanje za neke pacijente u metastaskoj, raširenoj bolesti moguće i godinama.

Zahvaljujući personalizovanoj terapiji, vreme preživljavanja za neke pacijente sa adenokarcinomom pluća lečene molekularnom terapijom se u današnje vreme meri u godinama, a ne više u mesecima.

"Danas smo svedoci i brzog razvoja imunološke terapije različitih malignih bolesti, koja predstavlja pravu revoluciju u lečenju, takođe i karcinoma pluća sa odličnim rezultatima, i sa ovim tipom terapije se beleže delimična ili potpuna povlačenja metastatskih tumora u izvesnom procentu, dugotrajna preživljavanja@, pojašnjava naša sagovornica.

Imunološka terapija do sada je našim pacijentima bila dostupna samo kroz učešće u kliničkim studijama, iako se već daje u većini evropskih zemalja.

Ti lekovi omogućavaju i podstiču da naše posebne odbrambene antitumorske ćelije uspešno ubijaju ćelije raka u organizmu.

Na taj način se postiže osnovni cilj u lečenju raka, a to je da se pretvori u hroničnu dugogodišnju bolest, poput drugih nemalignih bolesti.