Kolegijalnost, šta to beše: EVO ZAŠTO JE NESTALO DRUŽENJE NA POSLU!

Kolega je nekad bio sve – ne samo osoba sa kojom radimo u istoj kancelariji, već i podrška u teškim poslovnim trenucima i rame za plakanje kad imamo porodične pobleme. Na poslu su se rađala kumstva, prijateljstva za ceo život, kolege su se posećivale nakon radnog vremena, išli porodično na izlete i letovanja.

Danas, uprkos činjenici da na poslu provodimo sve više vremena, sve se manje družimo. Mada kolege viđamo više nego članove porodice, suzdržani smo, čemu doprinose upozorenja sa raznih strana da ne treba mešati privatni i poslovni život. Ne ide nam na ruku ni takmičarsko društvo koje poručuje da u kolegi treba da vidimo rivala jer nam je on konkurencija do veće plate ili unapređenja.

Mnogi poslodavci, naročito u razvijenim zemljama, planski obeshrabruju sklapanje prijateljstva na poslu jer misle da se tako gubi vreme i smanjuje produktivnost. Ali, Galupovo istraživanje pokazalo je upravo suprotno – radnici koji imaju najboljeg prijatelja na poslu su čak sedam puta motivisaniji i produktivniji nego oni bez druga. Takođe, zaposleni koji imaju prijatelje u firmi zadovoljniji su ne samo poslom, nego i životom, osećaju veću povezanost sa kompanijom i bolje se nose sa stresom jer imaju kome da se izjadaju.

Nije, ipak, lako ostvariti iskren odnos u današnje vreme. Sumnjičavosti prema prijateljstvu na poslu doprinose loša iskustva. Prečesto smo se osetili iznevereno jer nas je blizak kolega "prodao", a neretko se ispostavilo da je osoba samo glumila prijateljstvo da bi izvukla korist. "Prijatelj" na poslu nam može "zabosti" nož u leđa tako što će, kad se posvađamo, reći šefu da smo ga ogovarali, spletkariti ili otkriti naše tajne.

Prijateljstvo je uvek na ispitu, a ovo možda i više nego neki drugi tipovi. Jan Jager, autor knjige "Moć prijateljstva" kaže da se "bratimljenje" nastalo na poslu razlikuje od onih stvorenih na drugim mestima. Jer, posao nam obezbeđuje finansijsku sigurnost, pa većina ljudi ne bi imala dilemu šta da izabere da mora: posao ili prijatelja. Jager takođe ističe da prijatelji na poslu itekako imaju uticaj na našu karijeru. Izbor pogrešne grupe prijatelja može značiti otkaz, dok ulazak u pravu donosi brojne privilegije. Mada bi prijateljstvo sa šefom moglo da se podvede pod ovu drugu grupu, ono zapravo nije dobro ni za koga. Za šefa jer može biti optužen da ima favorite, a za zaposlenog jer kolege mogu da pomisle da je ulizica.

Problem je i kada se prijatelji posvađaju jer loša atmosfera može uticati i na ostatak tima. Kad se, ipak, sve uzme u obzir, prednosti prijateljstva na poslu nadmašuju mane, ističe dr Suzan Edinger, profesorka na Poslovnoj školi Notingem Univerziteta. Prema njenim rečima, ova "institucija" može smanjiti takmičenje među kolegama. Takođe, najkvalitetniji pojedinci su često na udaru kolega zbog ljubomore, ali ako imaju prijatelja na poslu, lakše podnose zlurade komentare.

Valja, ipak, poštovati određena pravila ako uspemo da ostvarimo blizak odnos na poslu. Prvo, ako nam je stalo do tog odnosa, ne treba da očekujemo od kolege da nas "pokriva" samo zato što nam je prijatelj. Drugo, ne bi trebalo ništa forsirati jer i prijateljstvo, kao i ljubav, može da se ugasi kao i što zasija – naglo. Fizička bliskost često natera osobe koje se nikad ne bi "spojile" da počnu druženje, ali promenjene okolnosti, poput odeljenja ili pozicije, stavljaju tačku na prijateljstvo. Ali, kada ljudi dele slične vrednosti i dopadaju se jedni drugima, promena okolnosti može biti i podsticaj da prodube odnos. I treće, valja ići polako. Kao i svako drugo, prijateljstvo se gradi, pa ne moramo baš odmah ispričati sve o sebi kolegi kog smo tek juče upoznali, već se otvarati postepeno.

novosti
Foto: Pixabay