Gašić zamrzao sve funkcije zbog BIA: EVO KO JE SVE VODIO NAJMOĆNIJU SRPSKU SLUŽBU!

Bratislav Gašić, bivši ministar odbrane i visoki funkcioner SNS rekao je danas da je zamrznuo sve stranačke funkcije zbog stupanja na čelo BIA. Nijedan od njegovih prethodnika na mestu šefa BIA ili SDB od 90-tih godina, nije zvaničnio bio član nijedne političke partije, ali su svi u svoje vreme bili bliski sa predstavnicima vlasti, što je i bila glavna preporuka za njihovo postavljenje.

Inače, po Zakonu o BIA, pripadnici ove Agencije, pa ni načelnik ne mogu biti članovi političkih partija, a evo ko je sve u poslednjih 26 godina rukovodio najmoćnijom Službom u Srbiji.

JOVICA STANIŠIĆ (1950.) je Službom državne bezbednosti rukovodio od 1991. do 1998. godine i tokom ratova u bivšoj SFRJ, bio jedan od najbližih saradnika Slobodana Miloševića, najuticajniji u rukovođenju dešavanja u RSK i RS.

U srpskom podzemlju imao je glavnu reč i pod svojom kontrolom držao sve vođe srpskih i crnogorskih kriminalnih grupa.

Smenjen je uoči sukoba na KiM, zbog sukoba sa Miloševićem.

U akciji "Sablja" 2003. je uhapšen i zatim izručen Haškom tribunalu, koje ga je optužilo za ratne zločine u Hrvatskoj. Posle desetogodišnjeg suđenja, oslobođen je po svim tačkama optužnice, ali je Tribunal naložio novo suđenje koje je zakazano za 13. jun i to pred sudskim Mehanizmom, pravnim naslednikom Tribunala.

RADOMIR MARKOVIĆ (1946.) bio je pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Resora državne bezbednosti od 27. oktobra 1998. godine do 25. januara 2001. godine. Važio je za najlojalnijeg saradnika bračnog para Milošević-Marković, u čije vreme su se na beogradskim ulicama desila brojna mafijaška ubistva, ali i ona sa političkom pozadinom.

Uhapšen je u februaru 2001. optužen, i osuđen na maksimalnu kaznu zbog pomaganja u ubistvu četvorice funkcionera Srpskog pokreta obnove 1999. godine na Ibarskoj magistrali, kao i za pokušaj ubistva Vuka Draškovića. Zbog istog dela, i na istu kaznu osuđeni su i Milorad Ulemek Legija, Nenad Ilić Glavonja i Branko Berček.

U junu 2014. Marković se našao i na optužnici za ubistvo vlasnika "Telegrafa" Slavka Ćuruvije i taj sudski postupak je u toku.

GORAN PETROVIĆ (1961.), pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Resora državne bezbednosti od 26. januara 2001. godine do 15. novembra 2001. godine. Bio je prvi rukovodilac službe bezbednosti posle demokratskih promena u Srbiji.

Trebalo je da rasformiše službu i očisti je od od starih elemenata ali u tome nije uspeo jer je u to vreme, Milorad Ulemek Legija kao komandant JSO imao drugačije planove. Petrović je smenjen zbog sukoba sa JSO, i nemogućnosti da ovu jedinicu stavi pod svoju kontrolu, a danas je zaposlen u Ministarstvu spoljnih poslova.

ANDREJA SAVIĆ (1947.) bio je načelnik Resora državne bezbednosti od 15. novembra 2001. godine do 1. avgusta 2002. godine i direktor Bezbednosno-informativne agencije od 1. avgusta 2002. godine do 23. januara 2003. godine. Postavljen je na funkicju kao kompomisno rešenje dogovora koje je tadašnja vlast sklopila sa Miloradom Ulemekom Legijom, komandantom JSO, a koji je tražio da se Petrović smeni, a Milorad Bracanović njegov najbliži saradnik postavi na čelo službe.

Bracanović je postavljen za zamenika načelnika, ali je praktično rukovodio službom, sklonio je sve ljude koje je postavio Petrović, a na funkcije vratio kadrove Radomira Markovića. Kasnije je osuđen na dve godine zatvora jer nije prijavio ubistvo Ivana Stambolića i atentat na Vuka Draškovića. U zatvoru je proveo samo 17 meseci.

MIŠA MILIĆEVIĆ (1961.) direktor Bezbednosno-informativne agencije od 23. januara 2003. godine do 5. marta 2004. godine postavljen je kao kadar vlade Zorana Đinđića, zajedno sa zamenikom Goranom Živaljevićem. U vreme njihovog mandata, smenjeno je oko 1.000 kadrova koje je pre njih postavio Bracanović.

RADE BULATOVIĆ (1958.) bio je direktor Bezbednosno-informativne agencije od 6. marta 2004. godine do 17. jula 2008. godine, kao kadar tadašnjeg predsednika Vlade, Vojislava Koštunice. Njegovo vreme okarakterisalo je desetak navodno dobrovoljnih predaja optuženika Haškog tribunala, ali i sumnja da su u to vreme, pod zaštitom vlasti skrivani haški optuženici Ratko Mladić i Radovan Karadžić. Danas je ambasador Srbije u Ukrajini.

SAŠA VUKADINOVIĆ (1972.) bio je direktor Bezbednosno-informativne agencije od 18. jula 2008. godine do 2. avgusta 2012. godine. Prvog radnog dana zatekla ga je informacija o mogućoj lokaciji na kojoj se skriva Radovan Karadžić, i koji je uhapšen dva dana kasnije. U vreme Vukadinovićevog mandata uhapšeni su i Ratko Mladić i Goran Hadžić i isporučeni Hagu. Vukadinović je, kao bivši policajac, naročitu pažnju usmeravao na borbu protiv organizovanog kriminala. Organizovao je akciju "Balkanski ratnik" u kojoj je razotkrivena grupa Darka Šarića, tada najveća narko grupa na Balkanu, kao i njihove veze u državnim institucijama.

Za Vukadinovića danas nema mesta u državnoj službi.

NEBOJŠA RODIĆ (1953.) bio je direktor Bezbednosno-informativne agencije od 3. avgusta 2012. godine do 2. septembra 2013. godine. U službu je došao sa mesta generalnog sekretara predsednika Srbije Tomislava Nikolića, a po smeni, nagrađen je funkcijom ministra odbrane, na kojoj je ostao do aprila 2014., posle čega je zaposlen u MSP i postavljen za ambasadora.

ALEKSANDAR ĐORĐEVIĆ (1970.) direktor je Bezbednosno-informativne agencije od 25. oktobra 2013. godine pa do imenovanja Bratislava Gašića na čelo službe. Đorđevića, kao čačanskog advokata, na mesto šefa BIA preporučilo je dugogodišnje prijateljstvo sa premijerom Aleksandrom Vučićem, koji ga je ocenio kao "odličnog pravnika". Đorđević je trebalo da se oslanja na svog glavnog operativca Dragana Markovića, koji je prethodno bio državni sekretar MUP-a, ali je on ubrzo premeštan u Niš.

Izvor: Blic
Foto: YouTube Printscreen/RUDAR 7, YouTube Printscreen/Goran Petrovic, YouTube Printscreen/B92, YouTube Printscreen/Министарство одбране и Војска Србије