UŽASI IZA REŠETAKA: Ovo su najmračnije tajne robijaša

– “Tobdžije” su nadimak za one koji plaćaju za seks, dok one koji “primaju” zovemo “Šemse”, što je asocijacija na jednu lepu pevačicu. Od nas 800 zatvorenika sigurno je 200 “Šemsi” dok “tobdžija” ima upola manje – pričaju zatvorenici

Najozloglašeniji zatvor na Balkanu KP dom Zenica koji je opasan visokim zidom i bodljikavom žicom, dom je mnogim ubicama, razbojnicima, ratnim zločincima, silovatejima, otmičarima, dilerima droge i kriminalcima. On već 120 godina krije unutar svojih oronulih zidina mračne tajne zatvorenika.

Život prepun nasilja i droge

Najbrojniji su Bošnjaci, slede Hrvati, Srbi, Romi i Albanci. Sudbina svakog od 795 zatvorenika priča je za sebe. Najviše je robijaša osuđenih između 5 i 20 godina zatvora, a 33 ih robija više od 20 godina.

– Ovde se i umire, što od godina, što od bolesti – rekao je u razgovoru za Express pre par godina direktor zeničkog zatvora Nihad Spahić.

Zatvorski policajci u tom strogom režimu i životu prepunom nasilja, droge i koječega, robijašima nastoje biti čuvari, zaštitnici, učitelji, lekari, poslodavci pa čak i prijatelji, rame za plakanje.

Svi do jednoga kažu da im baš i nije lako. Poslednje bekstvo iz zatvora preko zida zabeleženo je pre petnaestak godina, kad su dvojica zatvorenika jednostavno uz pomoć merdevina odšetala u slobodu.

Kopanja tunela ispod zatvora nije bilo, ali su, kažu, pronalazili različite planove pripremanih bekstava, što nije ni čudno s obzirom na to da je svakom robijašu jedina misao kako da pobegne.

Zlostavljanje među zatvorenicama je veliki problem

Zatvorenici unutar zidina imaju gotovo sve i jedino što im nedostaje je – sloboda. Celo zdanje s paviljonima, radionicama, bioskopom i sportskom dvoranom, bibliotekom, učionicama, restoranima i verskim prostorijama živi poput maloga grada.

Oni koji žele mogu raditi i pristojno zarađivati ili se baviti bilo kojim sportom. Rad nije obavezan.

Onima dobrog ponašanja dva sata mesečno na raspolaganju je i jedna od sedam ljubavnih soba za sastanak sa zakonitom suprugom. Zatvor raspolaže i sa 22 hektara obradivog zemljišta, 17 plastenika, 7.000 koka nosilja, 3.000 pilića.

Radili ili ne, svi su zatvorenici u 22 sata u svojim krevetima. Zaključani. Gotovo svaki kutak zatvora pokriven je video-kamerama. Svuda su rešetke i bodljikava žica.

– Veliki su nam problem zlostavljanja među zatvorenicima. Česte su tučnjave i reketarenja. Tu su ubice, razbojnici i narkomani koji će za sitnu uslugu ili kutiju cigareta napasti druge. Pre šest godine bilo je 3.200 slučajeva nasilja, a godinu ranije smo zabeležili, još uvek visokih, 2.205 napada. Najčešće se sukobljavaju u šetnji, na hodnicima, ali i po sobama. Uglavnom, oni slabiji žrtve su zatvorskih lidera ili, kako ih mi zovemo, kapitalaca dugoprugaša s kaznama preko 20 godina zatvora – pojasnio je Expressu u jednom razgovoru Spahić.

Našli joj drogu u vagini

Od zatvorenika saznajemo da je osim nasilja i seksualnog nasilja, koje u zeničkom zatvoru nije retkost, veliki je problem droga.

Posao s drogom u zatvoru nadležni nastoje zaustaviti a droga je u zatvoru dvostruko skuplja nego na ulici.

– Pre nekoliko godina je supruga došla u posetu mužu u zatvor i labrador je pobesneo pokazujući vodiču na njeno međunožje. Nije bilo druge nego ženu odvesti na policiju i pretražiti. Pronašli su 33 grama heroina skrivenog u vagini. A to je samo jedan od domišljatih pokušaja krijumčarenja droge u zatvor – jedna je od priča iz KPD Zenica.

U Zenici već više od 20 godina robija i četvorostruki ubica Edib Buljubašić iz Zenice. Osuđenik je to s najvećom dosuđenom kaznom od 1954. godine.

Još 1989. godine smaknuo je oca i svoga sugrađanina. Za ta dva ubojstva osuđen je na 20 godina zatvora. U ratu je, kaže, pobjegao iz zatvora u Foči.

Da me sada puste nakon 4-5 piva bi si pucao u glavu

Nakon rata kazna mu nije oproštena pa se 1996. godine opet vratio u Zenicu. Nakon nekoliko godina dobrog vladanja pušten je na slobodan vikend.

Tada je ponovno ubio, i to suprugu i snahu. Prvi zločin Buljubašić je opisao u dve knjige “Zašto sam ubio oca”, a sprema i treću s naslovom “Zatvorski begunac” u kojoj će opisati svoj krvavi pohod i dane u bekstvu provedene u Hrvatskoj vojsci i HOS-u.

– Za to što sam ubio oca kajem se pedeset odsto. Za to što sam ubio ženu ne kajem se nimalo. Ubio sam je zato što sam je voleo i što nisam mogao podneti to što me prevarila dok sam robijao. Ponosan sam što sam je ubio. Opet bih učinio isto. Za Milana Mašića iz Zenicatransa kajem se devedeset posto, a za ubijenu snahu Nađu kajem se sto posto. Ako ikada čujete da sam se ubio, to će biti zbog nje jer me to proganja. Nju nisam trebao ubiti. Hoću, ubiću se pre izlaska iz zatvora. Moj život će okončati, nebitno kada, samo zbog snahe. U zatvoru se skrivam iza harmonike, šaha, boksa, karatea… Teško je ubici. Nema veće kazne od ove koju ja proživljavam. Drago mi je što sam u zatvoru jer mi to produžava život. Da me sada puste, siguran sam da bih odmah nakon 4-5 piva pucao sebi u glavu. Proganjaju me teški snovi i noćne more. Često sanjam oca koji me uvek spasava iz neke situacije, a ja sam ga ubio. Košmar je velik. Pišući knjige u zatvoru ostavljam trag iza sebe s porukom da niko nikad ne krene mojim stopama – ispričao je pre šest godina za Express četvorostruki ubica Buljubašić dodajući kako ima “isprljanu dušu i krvave ruke” i da s tim mora da živii dok ne dođe vreme da se ubije.

Za seks plaćaju telefonskim karticama

Zatvorenici ne kriju da iza zatvorskih zidina osim nasilja i droge ima i homoseksualizma. Ipak, nerado o tome pričaju.

Deo njih svojevoljno ulazi u homoseksualne odnose, a za deo to je kazna.

– Pušenje se plaća telefonskom karticom od 500 impulsa, što je cena od 15 konvertibilnih maraka. Za seks se pak plaća karticom od 1.000 impulsa. “Tobdžije” su nadimak za one koji plaćaju za seks, dok one koji “primaju” zovemo “Šemse”, što je asocijacija na jednu lepu pevačicu. Od nas 800 zatvorenika sigurno je 200 “Šemsi” dok “tobdžija” ima upola manje – pričaju zatvorenici.

“Homoseksualci svoju pohotu najčešće zadovoljavaju u kupaonicama ili po sobama. U pravilu imaju promatrače-stražare s ugovorenim lozinkama u slučaju da naiđe zatvorski čuvar. “Nema tople vode”, šifra je da se prestane sa seksom u kupaonici jer dolazi straža.”

Sagovornik je objasnio da osim dobrovoljnog seksa u zatvoru ima i pravog silovanja.

“Najveća osveta zatvoreniku jest da ga obeščastiš i siluješ. Silovanje se ne događa zbog toga što silovatelj nema “Šemse”, nego je ono poruka, osveta zbog izdaje ili pak naredba izvana da bude lojalan”, otkriva mračne tajne zatvorskoga života sagovornik.

Izvor: express.hr

foto:arhiva