POVEĆANJE POREZA NA UVOZ SRPSKE ROBE NA KOSOVU: Koja se istina tu krije!

Odluka prištinskih vlasti da za 10 odsto povećaju porez na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine (BiH) naišla je na oštre reakcije u regionu, ali i opomenu Brisela, koji je zvanično upozorio Prištinu da takvu odluku povuče. Zašto je ona doneta, i to baš uoči prvog sastanaka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog predsednika Hašima Tačija posle duže blokade dijaloga?

Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan, ali definitivno se može naći u višegodišnjim pokušajima Prištine da na različite načina izgura sa tamošnjeg tržišta srpske proizvode. To je rađeno kroz pokušaje da se na tržište proguraju albanski, makedonski, crnogorski, pa čak i hrvatski proizvode, ali glavnom bezuspešno jer je odnos cene i kvaliteta koji dobijaju iz Srbije oduvek bio bolji. S druge strane su pokušaju blokada srpske robe, u koji spada i poslednje uvećanje poreza za 10 odsto. Cilj je isti – da se izguraju srpski prozivodi sa tržišta, da se kroz različite mere izazove nestašica ili poskupljenje, i da ta, takozvana srpska roba, postane nekonkurenta.

Ali, krenimo redom.

Zašto su se odlučili baš na ovaj potez, albanski političari moraće da objasne, pre svega, građanima na KiM koji će zbog njihovog inaćenja "isterivanja pravde" plaćati 10 odsto skuplju robu u trgovinama nego do sada. To je, zapravo, suština njihove odluke koja direktnu štetu pravi upravo onima koji žive u južnoj srpskoj pokrajini, bez obzira da li je reč o Srbima ili Albancima.

Međutim, to je samo jedna strana problema. Jer, u kratkom roku, ova mera bi mogla da navede kupce da potraže jeftiniju alternativu i da ne kupuju srpsku robu, a dugoročno bi moglo da znači i istiskivanje srpskih proizvođača sa tržišta ove srpske pokrajine.

Problem pred kojim se srpski privrednici je višestruk, jer praktično Srbija ne može da uzvrati na ovu meru na isti način. Naime, zbog zanemarljivog izvoza sa Kosova u Srbiju od svega dvadesetak miliona evra godišnje, pa kontramera ne bi imala posebnog smisla. Štetu bi, dakle, mogli da imaju domaći proizvođači hrane i građevinskih proizvoda, koji u južnu pokrajinu godišnje izvezu robe za oko pola milijarde evra.

Kako će odluka uticati na naše izvoznike?

Trgovinska razmena između Srbije i Kosova dostigla je oko 500 miliona evra godišnje i raste za pet odsto u proseku. Za prvih deset meseci ove godine Srbija je na Kosovo izvezla robe u vrednosti od 360 miliona evra, pretežno žitarica, prehrambenih proizvoda i građevinskog materijala. Privrednici iz Srbije na Kosovu najviše prodaju osnovne životne namirnice, brašno, ulje, mleko, meso i šećer, a Srbija, osim prehrambenim proizvodima, Kosmet snabdeva naftnim derivatima, strujom i hemijskim materijalom. S južne pokrajine u Srbiju godišnje istovremeno dolazi robe za oko 23 miliona evra. Tamošnji privrednici ovde najviše prodaju paprike, kupus, borovnice i pečurke.

Na pitanje šta povećanje poreza znači za kompaniju "Metalac" koja godišnje u južnoj pokrajini proda robe za oko milion evra, Dragoljub Vukadinović, vlasnik ove firme kaže "posledice".

– Na tržištu južne pokrajine Metalac godišnje proda posuđa za oko 500.000 evra i isto toliko prihoduje od prodaje bojlera i sudopera. Povećanje poreza nesumnjivo znači opterećenje za kupca i smanjenje prodaje za proizvođača, a razlog je jasan. Mi kao proizvođači cene ne možemo smanjiti a pitanje je da li to mogu distributeri naše robe na Kosovu – ocenio je Vukadinović.

"Scenario podseća na albansko odbijanje Telekoma"Zato je pravo pitanje šta prištinske vlasti zapravo žele da postignu i sa kojim ciljem?

– Priština je nebrojeno puta probala da "progura" albanske, makedonske, crnogorske čak i hrvatske proizvode, ali nisu uspevali. Odnos cena i kvaliteta koji dobijaju iz Srbije je najbolji – priča izvor "Blica" sa KiM.

Kako kaže, šteta je pre svega za građane KiM, i to naročito one koji ne žive južno od Ibra.

– Srbi sa severa u veće nabavke idu u centralnu Srbiju, tako da su ovim sami sebi napravili loš posao – priča naš izvor.

Time su se, praktično, ugledali na svoje susede u Albaniji koji jednostavno nisu želeli albanskog mobilnog operatera, iako je srpski "Telekom" dao najbolju ponudu, prodaju ovom preduzeću. Sve ovo izgleda kao da i jedni i drugi poručuju, "nećemo srpske pare, makar na sopstvenu štetu".

Posebno bizarno u svemu ovome je što se ova odluka donosi samo dan pre nego što će se srpski i kosovski predsednik Aleksandar Vučić i Hašim Tači sastati u Briselu, gde se na najvišem političkom nivou danas nastavlja dijalog između Beograda i Prištine. Na šta god da Priština reaguje, stigla im je i "packa" iz Evropske unije koja, kako je saopšteno, očekuje da odluku o povećanju taksi od 10 odsto na uvoz robe iz Srbije i BiH bude opozvana.

– Mere vlade u Prištini jasno predstavljaju kršenje obaveza koje je samoproglašeno Kosovo preuzelo. EU očekuje opoziv te mere – rekla je portparolka EK Maja Kocijančić.

Kosovska carinska služba počela je juče da primenjuje odluku o dodatnom oporezivanju od 10 odsto na uvoz proizvoda iz Srbije i BiH. Ministar trgovine Rasim Ljajić kaže da je sada na "ispitu Evropska komisija koja mora hitno da reaguje i odgovori da li CEFTA postoji ili ne, i u kom sastavu".

– Ako Kosovo ovako unilateralno protiv dve zemlje članice CEFTE uvodi barijere, onda Kosovo ne treba da bude deo CEFTE. Ili smo svi u CEFTI ili da se kaže da CEFTA ne postoji – rekao je Ljajić.

Ovim povodom oglasio se i zamenik kosovskog premijera Bedžet Pacoli, koji je kazao da je uvođenje poreza od 10 odsto za robu proizvedenu u Srbiji i BiH, poruka Srbiji da shvati da će za svako negativno ponašanje platiti cenu. Pacoli je na svom fejsbuk profilu napisao da je ova mera vlade u Prištini uvedena recipročno.

– Već neko vreme obaveštavamo evropske institucije o skandaloznom ponašanju Srbije i njenih institucija protiv ljudskih prava i ekonomskih sloboda građana Kosova – naveo je Pacoli, istakavši da je "odlukom kosovske vlade uvedena je mera za robu uvezenu iz Srbije koja je stavila tačku na strpljenje".

Izvor:Blic
Foto: Twitter/MajaEUspox