VUČIĆ U MOSKVI: Da pospešimo ekonomsku saradnju i podignemo nivo razmene!

„Pokušaćemo da podignemo nivo naše trgovinske razmene sa 2,3 milijarde evra. Mislim da ćemo u tome imati uspeha. Srbija izvozi sve vise robe u Rusku federaciju, posle pauze, to jest problema koje smo imali 2015. zbog pada rublje, ili nekih procesa u svetu. Prošle godine smo uspeli da povećamo trgivinsku razmenu za 9,7 odsto“, objasnio je premijer.

On je ukazao da u izvozu Srbije u Rusiju značajan udeo imaju prehrabmeni artikli, čija je vrednost, po našim procenama 350 miliona evra, a po ruskim procenama – 300 miliona evra, i koja se uvećava iz godinu u godinu.

„Želimo da više prerađevina izvozimo u Rusiju, to jest sve što može da nastane u prerađivačkoj proizvodnji mesa, voća i povrća. Želimo da zajednički proizvodimo neke stvari. Mislim da imamo potencijala i za zajednička ulaganja u namensku industriju", ukazao je Vučić i dodao da je promenom zakona sada omogućena ta vrsta saradnje. Takođe je kazao da Srbija želi da privuče više ruskih investitora, koji ne bi bili vezani samo za energetiku. Prema njegovim rečima, postoji nekoliko ideja o fabrikama mašina i automobila, koje bi pravile svoje pogone u Srbiji, a onda bi sa 51 odsto srpskih komponenata mogli da izvoze na evropsko tržište.

Preneo je da će biti razgovora i o za nas veoma važnoj temi – vojno-tehničkoj saradnji.

Ukazao je da smo dobili "određene poklone" od Rusije i da treba sada videti kako će se realizovati, te dodao, ako bi Putin doneo odluku o tome realizacija bila znatno brža.

„Mislim da možemo da računamo na tu podršku i pomoć u najskorije vreme“; rekao je Vučić. Objasnio je da, ako ruski predsednik potpiše ukaz, za šta postoji tehnička mogućnost, onda bi bilo samo tehničko pitanje kada bi se u Srbiju slala vojna oprema.

„Istovremeno smatram da je to od velikog značaja za zemlju, jer je Srbija vojno neutralna. Ponoviću tu osnovnu trvdnju naše politike kada su u pitanju vojni savezi, da Srbija želi da ostane neutralna, da ni na koji način ne pripada nikakvim blokovima, ali to znači da uvek moramo biti spremni da zaštitimo svoju slobodu i nezavisnost“, poručio je Vučić.

On je istakao da je u skladu s tim potrebna podrška i pomoć, te dodao da stojimo mnogo snažnije ekonomski i finansijski nego ranije.

„Ovo pokazuje snagu Sbrije da može da razgovara sa svima i na zapadu i na istoku, da može da uradi najbolje stvari za sebe, da ima prijatelje i na jednoj i drugoj strani sveta. Naš put u EU je strateški cilj, ali smo jedini koji nismo uvodili sankcije Rusiji, koji smo pokazali prijateljstvo prema ovom narodu i u teškim trenucima, i nismo im zaboli nož u leđa, te mislim da u Rusiji to i tekako umeju da cene kao i čnjenicu da ne pripadamo nijednom vojnom paktu“, kazao je on.

Vučić je izrazio uverenje da Rusija ume da ceni kada neko poštuje sopstveni suvernitet i nezavisnost, te da Rusi to čine na način kako to rade Srbi i drugi narodi u Evropi i svetu.

Vučić se sutra sastaje sa Putinom.

U razgovoru sa predsednikom Putinom Vučić će, prema ranijim najavama, predložiti da do leta, najkasnije jeseni, Srbija bude domaćin Samita Srbija – Evroazijska unija, uz učešće privrednika svih pet zemalja članica.

Trenutno, 91 odsto od ukupne robne razmene Srbije sa Evroazijskom unijom odvija se sa Rusijom.

Cilj je dalja liberalizacija jedinstvenog sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom, odnosno potpisivanje sporazuma kojim bi to pitanje bilo formalizovano.

Cilj Srbije je da pre svega očuva stepen liberalizacije koji ima sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom, kao i da proširi spisak roba za izvoz, uključujući fijat automobile, te dodatno ojača odnose sa Jermenijom i Kirgistanom.

Takođe je bitno da se liberalizuje izvoz mesa, živine, teda se osiguraju bolji uslovi za plasman sireva, šećera i cigareta.

U prošloj godini Srbija je beležila rast izvoza u Rusiju za 9,7 odsto, ali još nije dostigla nivo iz 2014. zbog pada rublje. Inače trgovinski deficit od 716 miliona dolara na našoj strani je najniži koji je Srbija ikada imala u spoljnotrgovinskoj razmeni sa Rusijom.

Ako bi se izuzeli energenti – gas i nafta – koji predstavljaju 52 odsto našeg uvoza, Srbija bi imala suficit u trgovinskoj razmeni sa Rusijom. Najviše se iz Srbije u Rusiju izvoze jabuke, a izvoz te robe zabeležio je prošle godine rast od 23 odsto i dostigao vrednost od 119 miliona dolara.

Drugi po vrednosti proizvod koji izvozimo u Rusiju su ženske čarape, koje je Srbija izvezla u Rusiju u vrednosti od 68,2 miliona dolara, a slede lekovi i gume. Ukupan izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda prošle godine je iznosio 299 miliona dolara. Najveći rast, u ovoj oblasti, beleži izvoz breskvi, nektarina, krušaka i jagoda.

Među najvećim izvoznicima u Rusiju su kompanije Golden lejdi, Hemofarm, Tigar, Tarket, Delta agrar, Agrofud, Tetrapak, Gornje Zdravlje, Grundfos.

Što se vojne saradnje tiče, koja će, takođe, biti tema razgovora Vučića i Putina, ruskoj strani je iskazana molba za dobijanje povoljnih uslova za nabavljanje sistema Buk, u cilju unapređenja sposobnosti protiv-vazdušne odbrane, nakon što je naoružanje hrvatske vojske "ojačano" balističkim raketama iz progama NATO.

Takođe, Srbija treba da dobije modernizovane tenkove T 72 i oklopno izviđačka vozila BRDM-2M. U Rusiju su sa premijerom Vučićem doputovali i ministar odbane Zoran Ðorđević, kao i ministar za rad, socijalna i boračka pitanja Aleksandar Vulin.

Tanjug
Foto:Twitter/BOKiNFO