NATO STEŽE OBRUČ OKO SRBIJE: Beograd pritisnut zbog Rusko-srpskog humanitarnog centra?

Kada 5. juna Crna Gora i formalno bude postala 29. članica NATO pakta, Srbija će se potpuno naći u okruženju zemalja članica ove vojne alijanse ili bar zemalja u kojima su prisutne njene trupe. Takođe, vojne snage NATO, po imenom KFOR-a nalaze se i na teritoriji Srbije, tačnije Kosova i Metohije. Istovremeno, u javnosti su se pojavile informacije da Zapad pritiska Beograd da zatvori Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu, koga pojedini označavaju kao rusku bazu u Srbiji. Sa tim u vezi, postavlja se pitanje da li NATO steže obruč oko Srbije?

NATO članice su Hrvatska, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Albanija i uskoro Crna Gora, na Kosovu i Metohiji i Bosni i Hercegovini su pristune trupe alijanse, dok iste te trupe nesmetano prolaze kroz Makedoniju. Jednom rečju, Srbija se nalazi u potpunom okruženju ovog vojnog pakta.

Istovremeno, pomenute zemlje regiona, pre nego što su postale članice Evropske unije, pristupile su prvobitno NATO-u. Članstvo u EU je i primarni i jasno deklarisani cilj Srbije.

Kada se sve to uzme u obzir, postavlja se pitanje da li Brisel, koji je sedište i EU i NATO pritiska Beograd da se pridruži vojnoj alijansi?

Dodatne sumnje da je tako podgrejala je i izjava šefa srpske diplomatije Ivice Dačić. On je najavio da će pokrenuti inicijativu kod premijera Aleksandra Vučića za rešavanje diplomatskog statusa srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu.

– Zapadne zemlje imaju primedbe, iako su oni to isto, a i više od toga, dobili sporazumima sa Srbijom – rekao je Dačić.

Tako njegova rečenica je pojedinima zazvučala kao vid pritiska da Srbija okrene leđa Rusiji. Tim teorijama u prilog ide i tek završena poseta američkih kongresmena regionu.

Delegacija Predstavničkog doma Sjedinjenih Američkih Država ove nedelje posetila je zemlje Balkana, ali ne i Srbiju, kako bi se upoznala sa izazovima spoljne politike i dešavanjima sa kojima se ove države suočavaju.

Delegacija koju predvodi kongresmen Bob Gudlat, predsedavajući Komisije Predstavničkog doma za pravosuđe, posetila je Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Albaniju, a poseta je završena u petak na Kosovu.

Tokom sastanka sa kosovskim ministrom spoljnih poslova u ostavci, Enverom Hodžajem, bilo je reči o poslednjim dešavanjima u regionu, kao i pokušajima Rusije da utiče na Balkan, „suprostavljajući se zapadnim zemljama i ometajući put evroatlantske integracije zemljama Balkana“, navodi se u saopštenju.

Sa druge strane, premijer i izabrani predsednik Aleksandar Vučić, koji je imao više susreta sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom, više puta je ponovio da nije bilo pritisaka u pravcu učlanjenja Srbije u NATO. Rekao je da Alijansa poštuje vojnu neutralnost Srbije, ali i da je NATO jedan od prvih partnera naše zemlje kada je reč o očuvanju mira, stabilnosti i ekonomskog napretka.

Takođe, premijer je naglasio da je za nas prisustvo i ostanak KFOR-a na Kosovu i Metohiji od velikog značaja.

– Mi se nalazimo u NATO okruženju i prirodno je da sarađujemo sa Alijansom. Takođe je NATO od presudne važnosti za bezbednost srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Sa druge strane, Ruska Federacija sa nama ima veoma značajnu bilateralnu vojnu saradnju, ali Rusija nema ambicije niti ciljeve da ostvari vojno prisustvo na Balkanu – rekao je nedavno za Telegraf, Milovan Drecun, narodni poslanik i šef stalne delegacije Narodne skupštine u Parlamentarnoj Skupštini ODKB-a, ruskog pandana NATO paktu.

Jako je bitno da postoji mogućnost intezivne saradnje sa NATO, jer smo okruženi državama-članicima, rekao je za naš portal Dragan Đukanović, potpredsednik Centra za spoljnu politiku.

– Alijansa nam je bitna da garantuje bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji. Interes je Srbije u ovom trenutku, što tešnjiji odnosi, uz očuvanje načela vojne neutralnosti – kaže Đukanović.

NATO nastoji da popuni prazan prostor da sve države Balkana uključi u svoje redove, ali ne treba očekivati da će alijansa agresivno delovati protiv Srbije, smatra politički analitičar Dragomir Anđelković.

– NATO je iznutra podeljen. Tu postoje razne struje i ideje. Ni SAD nisu iste posle pobede Trampa. Treba biti svestan da se NATO širi, ali ne mislim da je to primarno usmereno protiv Srbije – napomenuo je Anđelković.

Izvor: Telegraf
Foto: Twitter/InSerbia News, Info.ks, YouTube Printscreen/N1, Twitter/BOKiNFO, YouTube Printscreen/Косовска Митровица, medija centar