parovi prijava happy zvezda prijava kviz happy talent šou

SAD ZABRINUTE: "Ili će se Zapad boriti za Balkan ili će ga progutati RUSI I EKSTREMNI ISLAMISTI"! (FOTO)

 

Zapad mora da se bori za ovu ključnu regiju ili rizikuje da je izgubi od Kremlja i radikalnih islamista, piše u svojoj analizi američki list "Amerikan interest".

Ne tako davno, vladalo je uvreženo mišljenje da je NATO intervencija u Bosni bila jedna od krunskih uspeha post-hladnoratovske ere Zapada. Milošević je poražen, Kosovo proglašeno nezavisnim, i danas su tri zemlje Zapadnog Balkana članice NATO-a. Ipak, skoro dve decenije od Ohridskog sporazuma, region je i dalje u haosu, razdeljen međuetničkim tenzijama i demokratskim nazadovanjem.

Šta je pošlo naopako?

Devedesetih i ranih 2000-ih godina nakon zapadnih vojnih intervencija, verujući da demokratska budućnost zapadnog Balkana leži u članstvu u EU, Sjedinjene Države su ustupile odgovornost za politički, institucionalni i ekonomski razvoj regiona Evropskoj uniji.

Međutim, Evropa nije u potpunosti "odradila posao". Nakon prihvatanja Hrvatske i Slovenije, EU je izgubila svoj apetit za proširenje i zadržala ostatak regiona Bosnu i Hercegovinu, Srbiju, Crnu Goru, Albaniju i Makedoniju, da čekaju na svom pragu. Bregzit, migrantska kriza, uz porast antievropskih osećanja u poslednjih nekoliko godina uzdrmali su same temelje EU, i dalje odložile proces pristupanja novih članica. Istovremeno, krvave tenzije u regionu i nedostatak razvoja samo su zagnojile, ostavljajući siromašne i nestabilne države na periferiji Evrope, a vakum koji se stvorio počeli su da popunjavaju drugi akteri, piše "Amerikan Interest".

Rusija je potvrdila svoju tradicionalnu ulogu zaštitnika pravoslavnog stanovništva, koristeći Balkan kao tampon da spreči dalju evropsku ekspanziju i učvrsti svoju sferu uticaja. Među Srbima, Crnogorcima i Makedoncima ublažen je entuzijazam za članstvo u EU i NATO, a Rusija je dodatno ojačala svoju moć kroz vojnu pomoć. Prema nedavnoj anketi Međunarodnog republikanskog instituta (IRI), makedonska podrška članstvu u NATO je na najnižem nivou od 2008. godine. U Bosni IRI glasanje pokazuje da samo 18 posto Srba snažno favorizuju ulazak u EU.

Turska i zalivske države su odgovorile pojačavajući njihovu podršku muslimanima na Balkanu, a pomoć koju pružaju nije uvek benigna. Saudijska Arabija je izgradila džamije i dovela imame od Balkana do zaliva za verske nastave. Neki se zalažu za striktno konzervativni vehabizam, koji je u oštrom kontrastu sa umerenim islamom koji se praktikuje na Balkanu vekovima. To je dovelo do porasta islamističkog fundamentalizma među lokalnim muslimanskim stanovništvom.

S obzirom na to okruženje, nije iznenađenje da politika identiteta usmerena na etno-religijski nacionalizam uživa preporod. Lider Republike Srpske, Milorad Dodik, pozvao je na referendum za nezavisnost. Dodik je često putovao u Moskvu na konsultacije sa Putinom. Sa druge strane, u Bosni lider glavne muslimanske političke stranke, Bekir Izetbegović, redovno putuje u Istanbul da bi se slikao sa sve autoritarnijim turskim predsednikom Erdoganom.

Uprkos stalnom prisustvu 5.000 NATO trupa i snažnom protivljenju Zapadne alijanse, kao i Srbiji i Makedoniji, Hašim Tači je pozvao na uspostavljanje vojske Kosova. U međuvremenu, Srbi su nedavno pokušali da usmere voz ukrašen sa sloganom "Kosovo je Srbija" na Kosovo. Albanski predsednik Edi Rama često govori o potrebi za poboljšanje saradnje između njegove zemlje i Albanaca na Kosovu i u Makedoniji, što je navelo kritičare da ga optuže da pokušava da uspostavi "Veliku Albaniju".

Zašto je Zapadni Balkan bitan Zapadu?

Sa urušavanjem Bliskog istoka nuklearnim pretnjama Severna Koreja, zašto bi Balkan uopšte bio bitan Zapadu?

Kako navodi američki list, blizina regiona Evropi znači da destabilizacija na Balkanu može brzo da postane problem za Evropu. U 2015. godini, region je bio glavni put za više od milion migranata koji su bežali u Nemačku i Švedsku, a kriza je mogla da bude mnogo gore da lokalni lideri nisu uspeli da ostave po strani svoje razlike i zajedno rade. Ako regionalne tenzije i dalje eskaliraju, ovakva saradnja ne može da se očekuje za narednu krizu. Ovo predstavlja kako humanitarni tako i bezbednosni rizik, jer će borci ISIS-a nastaviti da iskoriste haos i uđu u Evropu.

 

Rusija je dugo nadgledala podele u ovom regionu kako bi poduprla svoje strateške prednosti nad Evropom, a povećana ravnodušnost ili netrpeljivost prema zapadnim institucijama ide u korist Kremlju. Bez sidra u zapadnim institucijama, iliberalna demokratija i porast verskog fundamentalizma će verovatno postati norma u regionu.

Neki posmatrači tvrde da je prekrajanje nacionalnih granica jedini način da se reše ove višegodišnje etničke podele. Ali činjenica je da ne postoji način da se iscrtaju granice a da nijedna etnička grupa nije na gubitku. Uprkos ratovima u Bosni, još uvek postoje oblasti, kao Sarajevo, gde Srbi, Hrvati i Muslimani žive rame uz rame.

Osim toga, jednostavne razmene zemlje na osnovu etničke većine je recept za haos na Balkanu. Na Kosovu, Srbi u Mitrovici se opiru albanskoj većini i žele da se pripoje Srbiji. Kao što postoje albanske zajednice u Preševskoj dolini na jugu Srbije, na papiru bi se moglo pretpostaviti da bi dve teritorije samo zamijeniti populacije. Ipak, razmena Mitrovica-Preševo bi izazvala borbe nad teritorijom, jer se ne graniče sve enklave. Iz istog razloga, malo je verovatno da će Srbija pristati na predaju većinski muslimanskog Sandžaka Bosnui.

Bolji način je da se uspostave i ojačaju regionalne institucije da olakšaju ekonomsku i političku koordinaciju i rešavanje sukoba. Carinska unija bi mogla da bude korak u pravom smeru, ali ne i zamena za ulazak u NATO i EU, piše američki list.

Ali EU je sve samo ne napustila svoju strategiju proširenja za region zbog straha da će je preplaviti jeftina radna snaga. Međutim, možda bi za nju bilo bolje da primi Zapadni balkan, što bi moglo da dovede do povećanja regionalne saradnje, čime bi se smanjile međuetničke tenzije.

Kako piše američki list, integracija u NATO je jednako važna i lakše ostvariva za zapadni Balkan, a nakon Crne Gore vrata se otvaraju za Srbiju, Makedoniju, Bosnu... Njihovo pripajanje bi poslalo signal da se Balkan vidi kao deo Zapada i da će pomoći odupiranju ruskog nadiranja.

Prevazilaženje averzija od uglavnom pro-ruskih Srba članstvu u NATO bi bilo lakše ako bi se svetlo uglavnom usmerilo na borbu protiv terorizma i podsticanja regionalne stabilnosti.

Zapad se nalazi pred teškim izborom. Ili će tretirti Balkan kao strateško sredstvo, ili rizikuje da izgubi region u ruskom uticaju, uz infiltraciju islamskog ekstremizma. U septembru prošle godine, Bosna je podnela zvaničan zahtev za prijem u Evropsku uniju, što bi Brisel trebalo da ozbiljno razmotri. Nakon Crne Gore NATO treba da uzme i Srbiju i Bosnu kao buduće članice. Sa previranjima u EU, integracija sa zemljama je važnija nego ikada.

 

Izvor: Blic.rs  
Foto: Twitter/GazetaKohaJone, Facebook/Filipovic Biljana, Twitter/Look, Printscreen/Ministarstvo odbrane Crne Gore, Flickr

Preporučene vesti



Podeli novost