ZEMAN: Srbi još na Kosovu polju branili evropske vrednosti!

Kada pogledate istoriju Evrope, bio je to, u stvari, neprekidni rat sa muslimanima. Upravo to je Srbija doživela na sopstvenoj koži, između ostalog i na Kosovu polju.

Tvrdi ovo, govoreći o migrantskom pritisku na Evropu, predsednik Češke Republike Miloš Zeman.

Političar je to starog kova, velikog znanja i obrazovanja, ogromnog iskustva, i bez dlake na jeziku. Svetski mondijalizam i globalizam nisu ga dotakli. U zemlji dvoraca zovu ga narodni predsednik, mase ga vole, ali ga u praškom intelektualnom "krugu dvojke" ne podnose. Međutim, ni češki predsednik ne ulaže nikakav napor da se dopadne praško-briselskoj eliti.

I oni koji ga kritikuju, i drugi, koji ga obožavaju, slažu se u jednom – ulogu predsednika države obavlja punom snagom, agilnošću neverovatnom za jednog 73-godišnjaka. Ukoliko nije u poseti nekoj od svetskih prestonica, gotovo je sigurno da je neki planetarni čelnik doputovao u Prag ili da Zeman obilazi zemlju koju vodi, i najmanja mesta.

Novinare ne voli i ne ceni. S medijima komunicira na samo njemu svojstven način, provokativno, često na ivici noža. Kada su ga pre nekoliko meseci na konferenciji za novinare upitali da li je tačno da je ruski špijun, odgovorio je na tečnom ruskom: "Ja sam špijun Vladimira Putina lično!"

Na molbu "Večernjih novosti" za intervju, dok se razgovara o njegovoj eventualnoj poseti Srbiji, odazvao se rado i bez oklevanja.

O migrantskoj krizi, kojom smo počeli razgovor, ima jasan stav – uveren je da je njihov dolazak u Evropu organizovan.

* Mislite li da prete novi izbeglički talasi sa Bliskog istoka? I koliko su migranti realna opasnost za Evropu?

– Ne samo sa Bliskog istoka, jer većina migranata danas dolazi iz Afrike, kao prvo. A kao drugo – da, govori se o tome da je u Africi za migraciju u Evropu već pripremljeno minimalno nekoliko miliona ljudi. Zbog toga što je reč najvećim delom o muslimanima, čija je kultura nespojiva za evropskom, ne verujem da je moguća njihova asimilacija.

* Srbiju je stalno pritiskala, pa i ucenjivala EU kada su u pitanju Kosovo ili Republika Srpska. Kako biste vi reagovali kada bi takvim ucenama bila izložena Češka Republika?

– Svakom ucenjivanju treba se suprotstaviti odmah na početku, jer ukoliko ustuknete pred ucenjivačem, nećete ga primiriti, već će imati sve veće i veće zahteve.

* Ponovo ćete se kandidovati za predsednika Češke Republike, izbori su u januaru sledeće godine. Šta biste još želeli da učinite u politici?

– Osnovni zadatak ne samo češkog predsednika, već i svih drugih, jeste da štite nacionalne interese svoje zemlje. Predsednicima manjih i srednjih zemalja je nešto teže da to rade nego onima koji su na čelu velikih sila, ali, ako to imamo u vidu, veoma sam zadovoljan onim što sam učinio tokom prvog mandata, i hteo bih da sa tim nastavim i u drugom.

* Verovatno ste jedini predsednik zemlje članice EU koji ima odlične odnose i sa Vladimirom Putinom, i sa Donaldom Trampom, i sa kineskim predsednikom Si Đinpingom. Zbog toga ste često kritikovani u svojoj zemlji. Kako se osećate kada vas etiketiraju, recimo, kao "Putinovog čoveka"?

– Uopšte o tome ne razmišljam, ne obraćam pažnju na to. Jedan od mojih prijatelja, bivši ministar kulture Pavel Dostal, svojevremeno mi je rekao: "Miloše, uvek se seti da se sa domarima ne raspravlja." A ljude koje pominjete smatram običnim intrigantima, treba ih ignorisati.

* Možete li nešto više da kažete o svom odnosu prema Rusiji?

– Određen je time što je Rusija naš značajan trgovinski partner, a moj interes je da podržim ekonomsku diplomatiju i da imam dobre odnose sa svim, ponavljam – svim značajnim zemljama. Šarl de Gol je to nazivao strategijom svih azimuta.

* Jedini ste predsednik u Evropi koji je pre američkih izbora podržao Donalda Trampa. Kako sada ocenjujete njegovu politiku?

– Naravno da ću još sačekati sa ocenama, ali zasada se čini da radi ono što je biračima obećao pre izbora.

* Kako gledate na takozvane obojene revolucije?

– Kao na običan besmisao i pokušaj da institucije tipa Soroševog univerziteta i slične menjaju sisteme u nizu zemalja, što nazivaju izvozom demokratskih vrednosti. Ali demokratija se ne izvozi, demokratija raste iz domaćih korena. Zasada su se sve obojene revolucije, od onih u arapskom svetu, do onih u, na primer, Ukrajini, Gruziji i drugde, završile potpunim neuspehom.

* Plašite li se da bi nešto slično moglo da se dogodi i u Češkoj ukoliko pobedite na izborima?

– Već sam jednom pobedio na predsedničkim izborima u Češkoj, i to se nije dogodilo. Moram, međutim, da priznam da je bilo nekoliko neuspešnih pokušaja, kada se u Pragu okupilo nekoliko stotina galamdžija, i to je bilo sve.

* Bili ste nedavno u Kini, kako ocenjujete tu posetu? A koliko projekat novog Puta svile može promeniti geopolitičke perspektive ovog dela Evrope?

– Geopolitičke perspektive ne toliko, ali novi "Put svile" je najveći infrastrukturni projekat u modernoj istoriji ljudstva i procenjuje se da će vrednost te investicije biti dvanaest puta veća od sredstava uloženih u "Maršalov plan". To govori o značaju te investicije, a za Češku Republiku je, naravno, važno da se u taj projekat uključe njene firme – građevinske, mašinske, iz železnice…

* Na koji način bi naše dve zemlje mogle da se uključe u projekat "Put svile"?

– Češka i Srbija imaju dobre odnose s Narodnom Republikom Kinom, i po tome se razlikujemo od nekih drugih zemalja članica Evropske unije, koje pokušavaju da Kini uvedu embargo, a ne shvataju da je Kina danas najveća svetska ekonomija i da će svaki embargo na kraju da se okrene protiv njih samih.

FOLDINA JE MOJ PRIJATELj

* Poslanik Socijaldemokratske partije u češkom parlamentu Jaroslav Foldina nedavno je dobio državno odlikovanje iz ruku srpskog predsednika Nikolića. Šta mislite o doprinosu Foldine odnosima naše dve zemlje?

– Jaroslava Foldinu smatram za svog prijatelja. I veoma cenim njegov rad.

VEČITI BUNTOVNIK I OMILjENI LIDER

Miloš Zeman je rođen 1944. godine. Posle završetka srednje ekonomske škole, u vreme tvrdog komunizma u Čehoslovačkoj, zbog referata o Masariku bilo mu je zabranjeno da studira. Radio u fabrici u Kolinu, a režim mu, dve godine kasnije, ipak dozvoljava studiranje na daljinu, dopisno, na Visokoj ekonomskoj školi u Pragu.

Do 1989. godine, do "plišane revolucije", tri puta je dobijao posao i tri puta bio otpuštan zbog svojih stavova.

Aktivno je učestvovao u demonstracijama i svim vidovima protesta krajem 1989. Početkom 1990. dobija posao u cenjenom Prognostičkom zavodu. Ubrzo postaje i poslanik Federalnog parlamenta. Za predsednika Socijaldemokratske partije (ČSSD) izabran je 1993, i ta stranka beleži veliki rast popularnosti. Tokom njegovog vođstva, postaje najjača partija u zemlji. Dve godine je predsednik parlamenta, a 1998. imenovan je za premijera.

S mesta predsednika ČSSD se povlači 2001. godine, a godinu kasnije odbija da se ponovo kandiduje za predsednika vlade. Kandidovao se 2003. za predsednika Češke Republike, koji je tada biran u parlamentu, ali ne uspeva, nakon čega se povlači iz javnosti i izlazi iz partije. Januara 2013, na prvim neposrednim izborima za predsednika Republike, pobeđuje u drugom krugu.

Iz dva braka ima dvoje dece – sina Davida, lekara, i ćerku Katerinu.

Novosti
Foto: Facebook/Miloš Zeman