NOVI UDAR ZA SRBIJU SA BALTIKA: Ako želite u EU, znate šta je uslov!

Pojedinim članicama smeta i razvijena vojno-tehnička saradnja Srbije i Rusijem, zajedničke vojne vežbe, a zameraju čak i saradnju srpskog Ministarstva unutrašnjih poslova i ruske Federalne službe bezbednosti.

Nekoliko država članica EU ne dozvoljava Srbiji da dobije izveštaj o skriningu za Poglavlje 31 o zajedničkoj spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU, na koji se čeka više od četiri godine, a postoje informacije da je Litvanija predložila izradu novog, kaže Igor Novaković iz nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove.

Novaković u izjavi Tanjugu kaže da ne bi trebalo pisati novi izveštaj, jer bi to oduzelo previše vremena, već revidirati postojeći, koji je završen još 2014. godine.

– Pisanje novog izveštaja bi podrazumevalo verovatno i novi eksplonatorni i bilateralni skrining, što u principu nema smisla. Bilo bi najbolje revidirati postojeći tekst i to se verovatno može uraditi za kratko vreme, dok bi novi bilateralni i eksplanatorni skrinig uzeli malo više vremena nego što treba – kaže Novaković.

Izveštaj Evropske službe za spoljne poslove o skriningu, odnosno procesu analitičkog pregleda zakonodavstva, još 2014. godine poslat je državama članicama na revidiranje i odobrenje.

Međutim, nekoliko država, među kojima i Litvanija, ne dozvoljavaju Srbiji da dobije taj izveštaj, koji je prvi korak na putu ka otvaranju Poglavlja 31.

Novaković je podsetio da je u julu ove godine mađarski ministar spoljih poslova Peter Sijarto rekao da bi Litvanija trebalo da iznese svoje mišljenje u vezi sa skriningom za Poglavlje 31, kako bi dalje mogla da se nastavi procedura.

Novaković kaže da su razlozi zbog kojih Litvanija blokira izveštaj brojni i da sežu još u 2011. godinu, ali da je glavni razlog određeno nepoverenje prema spoljnoj politici Srbije kad je reč o Rusiji.

Objašnjava da su trenutno glavni deo Poglavlja 31 spoljnopolitičke deklaracije i mere sa kojima se Srbija ne usaglašava, a pre svega one koje se tiču Rusije i konflikta u Ukrajini.

– Sigurno je da naša administracija u Ministarstvu spoljnih poslova i pregovaračkom timu zalaže za to da nema potebe da se pravi problem na osnovu izveštaja o skriningu i da je potrebno uspostaviti zvaničan, vidljivi dijalog, a nužan preduslov za to je izveštaj – rekao je Novaković.

Dodaje da će samo otvaranje poglavlja trajati određeno vreme zbog procedure, ali da je prethodno neophodno da Srbija dobije izveštaj o skriningu.

Nakon toga će obe strane predstaviti svoju pregovaračku poziciju, a onda će se krenuti u otvaranje poglavlja.

Inače, saradnja Srbije i Rusije i činjenica da Beograd nije uveo sankcije Moskvi, trn su u oku najvećim zagovornicima embarga Kremlju u okviru EU, a to su Poljska i bivše sovjetske republike koje su danas u Uniji – Litvanija, Estonija i Letonija.

Kako se navodi, u diplomatskim krugovima u Briselu govori se i da Nemačka, iako nema tvrd stav kao baltičke zemlje i Poljaci, takođe ne gleda blagonaklono na nizak nivo usaglašenosti Srbije sa odlukama i deklaracijama Brisela koje se tiču Rusije.

Tačnije, Srbija se nije pridružila nijednoj od devet deklaracija koje se direktno ili indirektno tiču Moskve, a koje je Brisel usvojio u prvoj polovini godine, a od ukupno 32 spoljnopolitička dokumenta u kojima je traženo usaglašavanje, Srbija je odbila čak 18.

Pojedinim članicama smeta i razvijena vojno-tehnička saradnja Srbije i Rusijem, zajedničke vojne vežbe, a zameraju čak i saradnju srpskog Ministarstva unutrašnjih poslova i ruske Federalne službe bezbednosti.

Telegraf
Foto: Arhiva