BOLTON JE NAPRAVIO OZBILJNU GREŠKU: Oštri govor Erdogana na potez američkog savetnika za nacionalnu bezbednost!

Turska je zatražila od Vašingtona da im preda svoje baze u Siriji nakon što se čini da je administracija američkog predsednika Donalda Trampa promenila plan o povlačenju vojnika iz severoistočnog dela Turske, ugrožavajući planove Ankare da pokrene široku vojnu operaciju usmerenu na kurdske grupe.

Novi spor između dva NATO saveznika izbio je kada je američki savetnik za nacionalnu bezbednost, Džon Bolton, posetio Ankaru kako bi povukao iznenadnu najavu Trampa iz decembra da će američke snage uskoro napustiti Siriju, pri tom napuštajući kurdske saveznike koji su vodili rat protiv Islamske države. Turska posmatra te iste kurdske grupe kao smrtne neprijatelje.

Redžep Tajip Erdogan, u oštrom govoru pred parlamentom, dok je Bolton još bio u turskoj prestonici, izjavio je da je američki izaslanik "napravio ozbiljnu grešku" i da Turska nikada neće pristati na kompromis koji bi štitio kurdsku miliciju, poznatu kao YPG, čiji su članovi pomogli koaliciji koju predvode SAD da protera ISIS sa većine teritorija u istočnoj Siriji. Erdogan je ranije u utorak izjavio da zvaničnici iz američke administracije možda pokušavaju da opstruiraju "jasan sporazum" koji su on i predsednik SAD Donald Tramp postigli u telefonskom razgovoru 14. decembra.

– Elementi američke administracije govore različite stvari. YPG i PKK (Radnička partija Kurdistana) nikada ne mogu da budu predstavnici kurdskog naroda – rekao je turski predsednik.

Erdogan, koji je signalizirao taj raskol, odbio je da se sastane sa Boltonom, ostavljajući savetnika za nacionalnu bezbednost SAD da umesto toga održi razgovore sa svojim turskim kolegom Ibrahimom Kalinom i drugim zvaničnicima u kompleksu predsedništva u Ankari. Bolton je razgovarao sa Kalinom dva sata, gde je zatražio uveravanja od Turske da neće napasti kurdsku miliciju u Siriji, saveznika SAD u borbi protiv Islamske države.

Turski lider je rekao da su turske oružane snage završile pripreme za ulazak u Siriju i da je Vašington odugovlačio sa obavezom da napusti grad Manbidž kao prvi korak.

Bolton je pre dolaska u Ankaru, direktno protivurečio američkom predsedniku, tvrdeći da Vašington neće napustiti Siriju bez da prethodno nije dobio garancije da Turska neće napasti svoje saveznike. Kasnije je Tramp tvrdio da se to ne razlikuje od njegovih prvobitnih izjava, ali je rekao da će SAD napustiti Siriju "pravim tempom, dok će u isto vreme nastaviti borbu protiv ISIS-a i učiniti sve drugo što je mudro i neophodno".

Boltonov dodatni uslov došao je usred sumnje u Trampove tvrdnje da je ISIS poražen i njegovo očigledno zanemarivanje sudbine kurdskih snaga koje su regrutovane za taj slučaj, a koje Ankara nikada nije prihvatila kao legitimne saveznike.

U utorak se Boltonu pridružio i američki državni sekretar Majk Pompeo, čiji je dolazak, kako se čini, bio isplaniran kako bi i on uverio Kurde i druge saveznike da SAD ne odustaju od svojih strategija o suzbijanju iranskog uticaja i poraza ISIS-a.

Erdogan je u utorak ponovio svoje insistiranje da ne postoji razlika između YPG u Siriji i PKK u Turskoj, s kojima je Ankara vodila građanski rat u trajanju od četiri decenije. Tokom sirijskog rata, a pogotovo od kada je SAD u partnerstvu sa Kurdima od 2014. godine, Turska je bila duboko oprezna u kurdskim posleratnim ambicijama i šta bi oni mogli da znače za granicu od 800 kilometara, koju deli sa svojim južnim susedom.

Podrška Kurdima viđena je kao scenario iz noćne more za turske zvaničnike, čija se borba protiv njih unutar Sirije intenzivirala pre 11 meseci, kada je vojska napala enklavu u severozapadu Sirije, istiskujući YPG iz grada Afrina.

Raskol između Turske i SAD nad sudbinom severoistočne Sirije narastao je od operacije Afrin, što je takođe izazvalo napetosti između Vašingtona i kurdskih anti-ISIS snaga, koje su preklinjale svog saveznika da ga brani od turskog upada. Od tada, borba protiv ISIS-a je bila usporena i strahovalo se da bi se mogla potpuno zaustaviti, baš u periodu kada se teroristička grupa suočila sa vojnim porazom na iračko-sirijskoj granici.

Britanija i Francuska, zbog sve veće nesigurnosti oko američkih planova, pojačale su angažman sa kurdskim snagama, s kojima su se udružile protiv ISIS-a u pustinjama istočne Sirije u protekle četiri godine.

Izvor: Blic
Foto: Arhiva