BRISEL: Rezultati Evropskog izbora 2019. će izaći oko ponoći!

 Kome su građani EU poklonili poverenje da ih predstavlja u Evropskom parlamentu u Briselu znaće se sutra oko ponoći. 

Uloga Evropskog parlameta jeste da odobri, ali i pregovara o izmenama predloga zakona i inicijativa podnetih od strane Evropske komisije i Evropskog saveta. 

Evropski izbori su i početak izbornog procesa za nove vodeće pozicije u EU.

Evropski izbori se svake pete godine paralelno održavanju u svim zemljam članicma Unije. 

Sami izbori se odvijaju na osnovu nacionalnih izbornih zakona, što dovodi do razlike u danu glasanja, najnižoj starosnoj dobi glasača i kandidata kao i visini cenzusa. 

Evropski izbori već su održani u četvrtak 23. maja u Holandiji i Velikoj Britaniji, u petak 24. maja su glasali Irci i Česi, u subotu Česi ( drugi dan), Letonci, Maltežani i Slovaci, a u nedelju na birališta izlaze sve preostale države članice EU. 

Prema prvim podacima iz Irske i Holandije odaziv birača bio je viši nego na prethodnim evropskim izborima kada je u EU zabeležena rekordno niska izlaznost od ispod 43 procenta. Na prethodnim evropskim izborima 2014. godine Belgija je imala najvišiu izlaznost od skoro 90 procenata, a Slovačka najnižu od 13 procenata.

Treba naglasiti i činjenicu da je izlazak na izbore obavezan u Belgiji, Bugarskoj, Grčkoj, Luksemburgu i na Kipru gde se i beleže najviše stope izlaznosti u Evropi.

Rezultati iz svake države članice biće objavljeni 26. maja nakon zatvaranja poslednjeg biračkog mesta u Evropi pri čemu se birališta poslednja zatvaraju u Italiji u 23.00 časa. 

Do kraja večeri trebalo bi da budu poznati i prvi preliminarni rezultati izbora odnosno kako će izgledati navi saziv Evropskog parlamenta. 

Evropski parliament će, bar u početku, imati 751 poslanika. Poslanici se biraju proporcionalno, tako da manje članice kao što su Malta ili Luksemburg imaju po 6 poslanika, dok najviše poslanika Evropskog parlamneta dolazi iz Nemačke ( 96) i Francuske (74). Velika Britanije će ponovo imati 73 mesta u Parlamentu u Briselu sve do završetka procesa ratifikacije povlačanja iz EU. Planirano je da se nakon Bregzita broj poslanika u Evropskom parlamentu smanji na 705 pri čemu bi 27 mesta bilo dodeljeno drugim zemljama članicma. 

Prema trenutnim projekcijama, očekuje se da i u novom sazivu Evropskog parlamenta trenutno vodeće snage evropskog desnog i levog centra i dalje budu najbrojnije. 

Poslednje procene su da će trenutno najveća Evropska narodna partija (EPP) i pored pada sa trenutnih 217 mesta ostati najmnogobrojnija sa očekivanih 180 poslanika. Za njom dolaze Socijal demokrate ( SD) sa očekivanih 149 poslanika ( u odnosu na 188 iz postoječeg saziva), Alijansa liberala i demokrata ( ALDE) sa 76 i Zeleni sa očekivanih 57 mesta u novom sazivu Evropskog parlamenta. Istovremeno očekuje se jačanje populističkih stranaka i stranaka krajnje desnice, ali bez značajnijeg uticaja na proces odlučivanja unutar Parlamenta.

Dan nakon evropskih izbora počinju pregovori oko formiranja parlamentarnih grupa. 

Paralmetnarna grupa može imati najmanje 25 poslanika iz najmanje 1/4 zemljam članica.

Trenutno u Evropskom parlamentu postoji 8 stranačkih grupacija među kojima su: Europska narodna stranka (EPP), Progresivni savez socijalista i demokrata (S&D), Savez liberala i demokrata za Evropu (ALDE), Zeleni, Evropski konzervativci i reformisti (ECR), Evropa slobode i direktne demokratije (EFDD), Evropska ujedinjena levica/Nordijska zelena levica (GUE/NGL) i Evropa nacija i sloboda (ENF). 

Inauguracija novog saziva Evropskog parlameta zakazana je za 2. juli u Strazburu kada će biti imenovani i predsednik Evropskog parlamenta, 14 potpredsednika kao i sastavi parlamentarnih odbora.

Prema nepisanom pravilu prihvaćenom prošle godine grupa koja dobije naviše mesta u Evropskom parlamentu trebalo bi da predloži prvog sa svoje liste za budućeg predsednika Evropske komisije. 

Lider Evropske narodne partije Martin Veber već slovi za novog kandidata za vodeće mesto Komisije. Istovremeno, zemlje članice, na čelu sa Francuskom, žele da direktno učestvuju u pregovorima oko raspodele najvažnijih poslova u EU. 

Na vanrednom samitu EU zakazanom za 28. maj u Briselu lideri zemlja članica okupiće se da bi dali svoje predloge kada je u pitanju imenovanje novog predsednika Evropkse komisije, Evropskog parlamenta, Evropskog saveta, ali i novog šefa diplomatije EU i direktorna Evropske Centralne banke.

Odluka o imenovanjima bi trebalo da se donese krajem juna na sastanku Evropskog saveta , a zatim bude i ratifikovana u Evropskom parlametu. 

Nova Evropska komisija bi trebalo da stupi na dužnost početkom novembra 2019. godine.

 

 

Izvor:Tanjug
Foto:  Evropski parlament/Vikipedija

Pratite nas na društvenim mrežama

Preporučene vesti



Podeli novost

HappyTV

Sreda
04:30 Rano jutro
06:45 Dobro jutro Srbijo
11:10 TOP SHOP
11:30 Parovi - Jutarnja kafica
11:55 Vesti
12:00 Parovi - Jutarnja kafica
12:55 Vesti
13:05 Parovi - Jutarnja kafica
13:50 Dnevnik
14:10 Parovi - Jutarnja kafica
14:30 Serija: Suze moje sestre
15:20 Posle ručka
16:00 Vesti
16.10 Posle ručka - nastavak
17:30 Telemaster
18:10 Glamur
18:30 Kviz: Naslovna strana
19:00 Upoznajte parove
21:00 Parovi - Nominacije
02:30 Parovi - Live