PLAVA ZVER: Ovaj krvoločni nacista bio je Hitlerov miljenik, a evo kako je završio…

Bez obzira na nemilosrdne i monstruozne vođe i ideologe Trećeg Rajha – Himlera, Geringa i Gebelsa, neko drugi je slovio za najopasnijeg Hitlerovog čoveka. U ptanju je Rajnhard Hajdrih, istinska siva eminencija nacističkog režima, "zli genije" za kojeg se spekulisalo da je sposoban da svrgne i samog firera.

Kad je kao prekaljeni SS-ovac i šef RSHA, time i Gestapa, u septembru 1941. postao protektor Češke i Moravske, očekivalo se da će Plava Zver, kako su mu njegovi tepali, u anektiranom području brzinski ugušiti bilo kakav oblik otpora.

I zaista, nije dugo trebalo da ustanovi potpunu strahovladu, zaboravljajući, doduše, da gde ima straha ima i hrabrosti, to veće što je veći strah. Zato su mu, upravo kad je bio uveren da mu više niko ništa ne može, pravo u lice bacili bombu, onu stvarnu, a ona je simbolički odjeknula čitavim Rajhom koji je tada, pre Staljingrada, na bojištu stajao bolje nego ikad pre.

Taj napad na Zver istorija je upisala 27. maj 1942. u Pragu, pod kodnim imenom "Operacija Antropoid".

"Operaciju Antropoid" inicirao je predsednik čehoslovačke vlade u egzilu Edvard Beneš, koji je iz svog tadašnjeg londonskog utočišta očajan posmatrao kako mu kod kuće Hajdrih ruši ilegalne pokrete otpora jedan za drugim. Bilo je potrebno reagovati brzo i spolja, upravo iz Engleske.

Osim što je hteo da stimuliše ugroženi čehoslovački patriotizam, Beneš je tražio način da što pre impresionira saveznike, kojima je trebalo da pokaže da na Čehoslovačku itekako mogu da računaju. Bilo je to i dugoročno ulaganje jer Englezi još nisu hteli ni da čuju o razvrgavanju Minhenskog sporazuma, kojim su 1938. izdali Beneša i čehoslovačke Sudete, gde su Nemci činili većinu, doslovno poklonili Hitleru. Britanski premijer Nevil Čemberlen tada je izjavio da veruje da je to zalog budućeg trajnog mira.

U vreme kad se kuvao atentat, na scenu je stupio vidovitiji Čerčil koji je navijao da se Hajdrih skloni jer se spekulisalo i da bi, pošto je mudriji od Hitlera, mogao da skroji uslove pod kojima će Rajh opstati čak i ako izgubi rat.

Za "Antropoid" su Englezi zato pružili logističku podršku, što je značilo i obuku izvršitelja, a Beneš je o tajnom planu izvestio i Staljina da se ovaj ne bi uvredio. Očekivanja su, dakle, bila ogromna.

Prototip savršenog naciste po Hitlerovim kriterijumima

Hajdrih je bio izazovna meta. Visokopozicioniran, što je trebalo i nacistima i savezničkim snagama jasno i glasno da prenese poruku. Osim što bi time bila narušena realna moć, ubistvo Hajdriha imalo bi i snažnu simboliku jer ga je Hitler smatrao prototipom savršenog naciste, istovremeno krvoločnog i efikasnog, a još i plavokosog i visokog.

Osećao je prema njemu oduvek poštovanje, čak i strahopoštovanje zbog kojeg ga je rado držao što bliže. To što se Hajdrih hvalio da je "Praški kasapin" Benešu je bila definitivna tačka na i.

Hajdriha je zapravo njegova nadmenost koštala života. On je bilo toliko uveren da je nedodirljiv da se "svojim" Pragom u Mercedesovom kabrioletu često vozikao bez zaštite i dodatne pratnje, samo s korpulentnim vozačem Klajnom. Jednom se Šper prenerazio nad tom njegovom nesmotrenošću, na šta ga je Hajdrih upitao: "Zašto misliš da bi moji Česi pucali na mene?"

Nacističkom ministru naoružanja nakon toga nije preostalo drugo nego da ućuti, mada mu vožnja u otvorenom autu po Pragu nije bila nimalo ugodna.

Odabrana meta, odabrani atentatori

Kad je meta odabrana, trebalo je odrediti i ko će na nju pucati. Među imenima mladih članova pokreta otpora iskristalisala su se dva: Jan Kubiš i Jozef Gabčík.

Jan je bio Čeh, Jozef Slovak, a obojica su po okupaciji domovine otišli u borbu protiv okupatora. Kad su ih pozvali u "Antropoid", bili su u Engleskoj, u specijalnim jedinicama na obuci, i već su se poprilično istakli na bojištima, pre svega u Francuskoj. Kubiš je pritom bio bolji s eksplozivom, a Gabčík sa mitraljezom.

Kad su Kubiša i Gabčíka pitali jesu li zaista spremni na misiju koja će ih verojatno koštati života, kao što i jeste, obojica su rekli da im je to posao i da bi radije umrli nego pali u ruke Gestapoa. Dvojac su iz Londona dopremili avionom iz kojeg su se padobranima trebali da se iskrcaju blizu Praga, ali odmah je krenulo naopako. Spustili su ih na pogrešno mesto, ali uspeli su nekako da se izvuku iz problema.

Napad pripreman mesecima

Mesecima su se nakon toga skrivali u Pragu i okolini, seleći iz kuće jedne porodice u drugu, a svi ti ljudi sa njima su rizikovali svoje živote.

Jedan tesar svakog im je dana izviđao i ostavljao ceduljicu o tome kada Hajdrih napušta svoju palatu, u kojoj je za vreme mandata živeo sa suprugom Linom i decom, te kada se vraća i ide li s pratnjom ili bez nje. Znali su koja mu je standardna ruta i da se često vozi samo s Kleinom, ali iz dojava tesara nije bilo moguće razabrati neki šablon, pa su Kubiš i Gabčik morali nasumično da biraju datum.

Odluku da to bude taj 27. maj pogurale su uznemirujuće vesti da Hajdrih, nakon što je slomio Prag, odlazi zauvek iz Čehoslovačke i prelazi u Francusku, da tamo uvodi svoj dobro poznati "red".

Kad su se u jutro toga dana dvojica atentatora biciklima dovezla na zacrtano mesto, na okuku ulice Holešovice, koja je tu uska poput ušica igle, pa je "mercedes" prisiljen naglo da uspori, Hajdrihov se automobil nije pojavio, iako nikada nije kasnio. Već je bilo 10 sati i bili su uvereni da je već otišao na taj sastanak s Hitlerom u Berlin, na kojem će ga prerasporediti u Pariz, da su prokockali veliku šansu.

Prvi pokušaj – ćorak

Kad se automobil ipak ukazao, dogodio se neviđen, užasan peh. Gabčik je izašao pred automobil s mantilom prebačenim preko ruke, a ispod njega je krio mitraljez. Pretvarao se da će pda pređe put, a onda se zaustavio, izvukao automatsko oružje, podigao ga prema Hajdrihu, nanišanio, pucao i – ništa. Meseci pripreme da bi se u ključnom momentu engleska puška "sten" zaglavila.

Hajdrih je preživeo!

Tada se u akciju uključio Kubiš koji je prišao s leđa, iz torbe izvadio bombu i bacio je. Ono što je fascinantno, a mnogo toga je takvo u ovoj priči jeste – svi su preživeli.

Barem neko vreme. Nakon što je, naizgled netaknut, Hajdrih čak krenuo da juri napadača, pao je od povreda. Činilo se da će se i izvući nakon operacije, ali preminuo je 4. juna, od infekcije zbog ranjavanja. Hrabri momci koji su se spremili da će ubiti, ali ne i preživeti, uspeli su da pobegnu sa mesta događaja.

A onda, sumanuta nacistička horda je reagovala. Hitler je, čim je čuo šta se Hajdrihu dogodilo, poludeo kad je čuo da se ovaj redovno i nadobudno Pragom vozao u tom svom kabrioletu. Onda je ponudio nagradu.

Hitno je objavljeno da će onaj koji o počiniocima "zločina" Rajhu dostavi bilo kakvu informaciju, uz, diskreciju, dobiti 10 miliona kruna. Onda je marionetska vlada Protektorata poltronski udvostručila nagradu. Izdajnik se zaista pojavio – onaj koji se u Pokret otpora, za razliku od ostalih, prijavio jer je "bio željan pustolovine" – Karel Čurda.

Pre nego što je ovaj Čeh otkucao svoje ranije saborce, Hitler je već bio toliko frustriran neuspehom Rajha da pronađu i kazne Hajdrihove ubice. Morao je da nađe poligon za odmazdu, a našao ga je u Lidicama, selu dvadesetak kilometara severozapadno od Praga, za koje je naredio da se sravni sa zemljom.

Vest o tome 10. juna 1942. Gabčika i Kubiša dočekala je u kripti Pravoslavne crkve Svetog Karla Boromejskog, danas Svetog Ćirila i Metodija, u kojoj su se već danima skrivali s ostalim padobrancima, pripadnicima Pokreta.

Epski okršaj: Osamsto na sedmoricu

Tražili su način kako da oni, najtraženiji ljudi u Rajhu, pobegnu, i to iz tog masivnog zdanja u podnožju Reslove ulice, koja se sa Karlovog trga spušta do reke. Bili su u samom srcu Praga. Zahvaljujući izdajniku, nacisti su ih na kraju otkrili, ali Gabčik i Kubiš su tada SS-ovcima priredili krajnje neugodno iznenađenje.

Naviknuti, valjda, da se svi skamene kad namirišu njihove kožne mantile, u crkvu su upali misleći da će biti lako. Ono što im je sledilo bio je pravi Fort Alamo. Trebalo im je tri sata da svladaju Kubiša i još dvojicu koji su se skrivali u galeriji iznad crkvene lađe. S uvek optimističnim Gabčíkom bilo je još nezgodnije.

Osam sati i 800 SS vojnika na njih sedmoricu u kripti. Svi su se, kad je bilo jasno da više ne mogu pružati otpor, sami ubili. Sve radije nego da padnu u ruke Gestapa.

Blic.rs
Foto: HC