parovi prijava happy zvezda prijava kviz happy talent šou

OSAM RAZLOGA ZBOG KOJIH TRAMP NE SME NAPASTI SEVERNU KOREJU!

 

Premda američki predsednik Donald Tramp i njegovi najbliži saradnici neprekidno ponavljaju kako su za obuzdavanje nuklearnog programa Severne Koreje sve opcije na stolu, pa i vojna, a u ovom trenutku upravo je vojna intervencija protiv te države najmanje verovatno rešenje.

 

Iako su SAD izvele iznenađujući raketni napad na Siriju i bacile najveću konvencionalnu bombu na svetu na pobunjenike u Avganistanu, šaljući time nedvosmislenu poruku Pjongjangu. Diktator Kim Džong Un i dalje igra na kartu celog niza ograničavajućih okolnosti koje sprečavaju Donalda Trampa, njegove političke savetnike i vojne stratege da se zaista odluče na vojnu akciju protiv Severne Koreje.

1. Američka vojska je na granici između Severne i Južne Koreje

Najpre zbog toga što Severna Koreja u vojnom i organizacijskom smislu nije ni Irak ni Sirija, pa zbog toga vojna akcija protiv te zemlje nosi sa sobom neizmerno puno mnogo veće rizike i opasnosti. Osim toga, duž granice između Južne i Severne Koreje stacionirano je 25.000 američkih vojnika, koji bi se, u slučaju ratnog sukoba, našli na direktnom udaru severnokorejske artiljerije pa i pešadije.

To bi, u samo nekoliko sati, izazvalo velike gubitke na američkoj strani: stručnjaci procenjuju da bi poginulo na hiljade vojnika, što bi, imalo dramatične posledice ne samo na moral vojske već i na raspoloženje američke javnosti.

2. Najveći deo korejskih projektila je pod zemljom

Druga je enigma jesu li, odnosno koliko je atomskih bombi, koje Severna Koreja nesumnjivo ima, u operativnoj upotrebi. Premda Pjongjang još nije usavršio interkontinentalne balističke projektile, pa nema opasnosti da nuklearne bojeve glave dosegnu teritoriju SAD-a, rakete srednjeg dometa bez problema mogu da pogađaju ciljeve u Južnoj Koreji, pa i u priobalju Japana.

Nema sumnje da bi u slučaju američkog napada, u najkraćem roku bili u najvećoj meri onesposobljeni i uništeni spoljni raketni poligoni i deo artiljerijskog sistema Severne Koreje. Ali treba imati na umu da je najveći deo projektila i vojnih posada smešten u tunelima duboko pod zemljom pa bi bilo teško da se unište.

Istodobno, dodatni je problem što u poslednje vreme severnokorejska vojska izbacuje projektile sa pokretnih raketnih rampi pa je gotovo nemoguće utvrditi baš sve njihove lokacije. I na kraju, Severna Koreja raspolaže sa više podmornica sa kojih se lansiraju balističke rakete srednjeg dometa.

3. Najmističnija i najzatvorenija zemlja na svetu

Isto tako, ispod i u blizini svih rezidencija u kojima žive najviši severnokorejski vojni, partijski i državni zvaničnici na čelu sa Kim Džong Unom, iskopani su brojni tuneli desetine metara ispod zemlje. Zbog toga je vrlo teško očekivati da se može na brzinu uništiti celo državno, partijsko i vojno vođstvo.

Naime, do sada nijedna strana obaveštajna služba nije imala špijune ni na srednjem nivou, a kamoli pri samom državnom ili vojnom vrhu, tako da nema nikakvih pouzdanih informacija o tome gde živi i gde se kreće Kim Džong Un i njegova svita, a još manje kakvi su odnosi među njima.

Naprosto, ta najmističnija i najzatvorenija zemlja na svetu, potpuna je nepoznanica za obaveštajne službe SAD-a, Južne Koreje, Japana pa i Kine. A u takvim je uslovima onda vrlo teško planirati efikasnu vojnu operaciju, prenosi Telegram.hr.

4. Dimenzije podzemnih tunela su veoma impresivne

Osim što impresioniraju dimenzije tunela, još više zadivljuje to što su oni prolaze kroz područje granitnog kamenja koje je izuzetno teško probijati. U toku obilaska tunela mogu se videti bezbrojne rupe u kamenju u kojima je bio montiran eksploziv.

Ali, najveći je problem što južnokorejski vojni stručnjaci procenjuju da postoji sasvim sigurno još nekoliko takvih tunela, najmanje pet. Oni nisu otkriveni i kroz njih bi se specijalne jedinice severnokrejske vojske mogle vrlo brzo i lako ubaciti u Seul koji je udaljen svega četrdesetak kilometara od granice.

5. U slučaju napada Seul bi bio ozbiljno ugrožen

A koliko je to blizu i kakva atmosfera tu vlada najbolje se može videti kad se iz glavnog grada Južne Koreje krene prema najpoznatijoj graničnoj tački Panmunjomu, gde je potpisan sporazum o završetku Korejskog rata. Granica je udaljena samo četrdesetak kilometara od središta Seula, a odmah po izlasku iz prigradskih delova grada, pojavljuju se prve vojne posmatračnice, mitraljeska gnezda i vojnici pod punom vojnom opremom.

Kako se približava granici tako je prostor između autoputa i reke Han, koji je na nekim mestima širok tek nekoliko desetaka metara i opasan je bodljikvom žicom, pretvara u pravo vojno utvrđenje.

Zbog te blizine Seul, koji ima 10 miliona stanovnika, ne može da se brani od raketnog i artiljerijskog napada. Neke procene govore da bi i u slučaju najkraćeg američkog udara na Sever, poginulo na stotine hiljada građana Seula. Svi američki predsednici razrađivali su planove za napad na Severnu Koreju, ali niko se nije odvažio da započne rat.

6. Vojska Severne Koreje najveća enigma

Predsednik Bil Klinton ozbiljno je 1994. godine pripremao planove za napad na atomski reaktor u Jongbjonunu, ali na kraju je zaključio je kako bi to izazvalo sukob kakvom svet nije svedočio od zadnjeg Korejskog rata i da je Vijetnamski rat bio tek obračun niskog intenziteta u odnosu na ono što bi se događalo u Severnoj Koreji. Kad je reč o moralnim vrlinama i manama vojske Severne Koreje to je jednaka enigma kao i sve ostalo u toj nesrećnoj zemlji.

Bilo bi pogrešno suditi o kvalitetu severnokorejske armije po elitnim jedinicama koje marširaju po vojnim paradama ili nastupaju na velikim javnim priredbama. Reč je o posebno odabranim armijskim profesionalcima kojima je jedini posao da uvežbavaju javne nastupe. Oni su dobro plaćeni i uživaju razne privilegije u hrani i smeštaju, prenosi Telegram.hr.

Međutim, oni ne predstavljaju ni izdaleka pravu sliku stanja u severnokorejskoj vojsci.

7. Tri ključne države protive se bilo kakvoj akciji

Zbog toga je realno da bi se, u slučaju ozbiljnog sukoba, i ta vojska raspala za nekoliko dana poput armada svih bivših socijalističkih država. Ali, problem je što bi ipak, barem u prvi mah, pre nego li bi se urušila, uspela da nanese velike gubitke u ljudstvu i neprocenjivu štetu Južnoj Koreji pa i Japanu. I to je glavni razlog zašto su se do sada svi američki predsednici plašili da preduzmu vojne akcije protiv Severne Koreje premda je ona realna opasnost ne samo za svoje susede već i za celu Aziju.

Za SAD je problem i to što se tri ključne države, Južna Koreja i Japan, najbliži saveznici SAD-a, kao i Kina, oštro protive bilo kakvoj vojnoj akciji protiv režima u Pjongjangu. Južna Koreja bila bi sasvim sigurno najveća žrtva takvog sukoba, naneseni bi joj bili veliki gubici u ljudstvu i materijalnim dobrima, od čega se ne bi oporavila decenijama. Svi kandidati na predsedničkim izborima koji će se održati početkom maja u kampanji se žestoko protive vojnoj intervenciji protiv Severa.

8. Amerikancima je najveći problem Kina

I Japan se zalaže za mirno rešenje bojeći se da bi se delovi njegove obale mogli naći na udaru severnokorejskih raketa, a ne isključuju ni mogućnost da se na njih sruči i poneka atomska bomba. A šta to znači Japanci su osetili na svojoj koži nakon bačenih atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki. Za Amerikance je ipak najteži problem Kina. Peking se protivi američkom napadu iz niza razloga.

Najviše, po završetku krvavog Korejskog rata u kojem je poginulo 58.127 Južnokorejanaca, 215.000 Severnokorejanaca, 114.000 Kineza i 35.516 Amerikanaca, u kojem je nestalo oko 210.000, a ranjeno oko 800.00 ljudi. Vašington i Peking su 1953. godine potpisali sporazum, koji je i dalje na snazi pa kad bi SAD krenule u napad, prekršile bi međunarodni ugovor koji je potvrđen i od strane Ujedinjenih nacija.

Kinesko-severnokorejsko savezništvo iskovano u Korejskom ratu zapečaćeno je 1961. godine, kada su dve države potpisale ugovor o prijateljstvu, saradnji i uzajamnom pomaganju. Među ostalim, u tom ugovoru, koji je dva put produživan, stoji da su obe države obvezne da pruže svu vojnu pomoć u slučaju napada spolja. Taj je sporazum još na snazi i vredi do 2021. godine.

Kina se ne protivi samo vojnoj intervenciji nego i bilo kakvom haosu ili urušavanju režima u Pjongjngu, jer bi to dovelo do priliva izbeglica sa severa na teritoriju Kine.

Sve su to razlozi zbog čega predsednik Tramp, iako vodi politiku maksimalnog pritiska i zastrašivanja Kim Džong Una, ali i Pekinga, istovremeno traži mirno rešenje. Deo spoljnopolitičkih analitičara tvrdi da Tramp vodi visoko-sofisticiranu dvosmislenu taktiku kako bi sa jedne strane zadovoljio svoje jastrebove, a sa druge strane prislio Peking i Pjongjang na pregovore i popuštanje, prenosi Telegram.hr.

Istovremeno, Kim Džong Un, uprkost svim pretnjama, ne odustaje od provokacija. Nakon završetka vojne parade, učesnicima je prikazan najnoviji video koji prikazuje simulaciju raketnog napada na SAD. Snimak prikazuje laniranje balističke rakete, njen prelazak preko Atlantika i udar na neidentifikovan američki grad.

 

Izvor: Telegraf
Foto: Arhiva, Twitter/newyorkcityinfo

Pratite nas na društvenim mrežama

Preporučene vesti



Podeli novost