PRVI HONORAR POTROŠIO JE U BIFEU: Kubura pričao o svojoj novoj ulozi ali i o druženju sa Draganom Nikolićem!

Glumac Aleksandar Srećković Kubura tumači jednu od glavnih uloga u rusko-srpskom spektaklu "Balkanska međa". On ima nezahvalan zadatak da igra glavnog negativca, a u razgovoru za Kurir prenosi nam utiske s premijera po gradovima Srbije i otkriva koju životnu lekciju je naučio od velikog Dragana Gage Nikolića.

– Distribucija "Balkanske međe" tek je počela, ali je taj početak vrlo dobar. U gradovima gde smo došli da pozdravimo publiku aplauzi su bili gromoglasni, publika je ustajala iz svojih sedišta, čuli su se povici: "Bravo"… Sve to ukazuje da se film našem gledaocu dopada i da ga emotivno ne ostavlja ravnodušnim – kaže Kubura.

Prve kritike kažu da je "Balkanska međa" holivudski spektakl i srpsko-ruski odgovor na film Anđeline Džoli. Da li ste i vi tako doživeli samo snimanje u Rusiji i Srbiji?

– Nisam. Mi smo se svi bavili maksimalnim angažovanjem na stvaranju filma, nismo se ni za sekund upoređivali ni sa kim, niti mislim da "Balkanska međa" može, po svojoj emotivnoj snazi, da se poredi sa nekim drugim. Tema koju obrađuje je u filmskom svetu nova, naš pristup iskren, a film uzbudljiv i zanimljiv i, pre svega, vizuelno impresivan.

Igrate odvratnog negativca Smuka, koji bez razmišljanja može da ubije i dete. Da li ste imali dilemu da li je to baš uloga za vas? Kako glumac, i kojim sredstvima, može uopšte da brani jednog takvog teroristu?

– Uloga me je privukla na prvo čitanje. Lik je bio opisan tako slikovito i jasno, energija zla je već na papiru bila zapanjujuća da sam odmah video savršen izazov za mene kao glumca. Mi kao profesionalci moramo svoj lik dočarati najuverljivije kako bi emocija koju lik u okviru celog filma nosi što bolje i upečatljivije došla do gledaoca. Da bi lik bio takav, moramo ga oživeti, a za to je potrebno da pronađemo i prihvatimo njegova osećanja, razmišljanja, motive, frustracije.. Time ga branimo za sebe kako bismo se poistovetili, ali ga ne pravdamo za gledaoca, to nikako.

Prvi honorar ste kao mlad glumac potrošili u kafani. Da li se danas nešto promenilo?

– To nije sasvim tačna informacija, potrošio sam ga u bifeu Narodnog pozorišta sa kolegama. Sada ima mnogo drugih prioriteta, ali neki deo i dalje ostaje tamo.

Šta ste naučili iz druženja s Draganom Nikolićem iz bifea Ateljea 212?

– Od starijih kolega, pa i od Gage, učio sam o životu u pozorištu i oko njega. Učio sam se posvećenosti, profesionalizmu ali i opuštanju, druženju boemisanju… Gaga me je, konkretno, učio kako se šmekerski lome čaše u kafani. Bio je najveći šmeker, ali učio me je i spontanosti, blagosti i igri, veselju… Kao što rekoh, životu u pozorištu i oko njega.

Suočeni smo sa filozofijom preživljavanja. Kako umetnik preživljava sadašnjost u Srbiji?

– Nema tu nikakve filozofije. Stvari su vrlo konkretne. Glumac se bori da dobije posao, bori se da dobro uradi posao, bori se da naplati svoj posao. I tako ukrug. Zajednički imenitelj – borba.

Zašto vas nema u novim predstavama na matičnoj sceni Narodnog pozorišta?

– Ovo mi je, od 2001. godine, prva sezona bez premijere u Narodnom pozorištu. To se desilo jer sam ovu godinu posvetio televiziji i filmu. "Balkanska međa", "Istine i laži", a počinjem i tri nova TV projekta: "Psi laju, vetar nosi 2", "Crveni mesec" i "Južni vetar 2". Za probe ove godine nema vremena. Ali sledeće sezone ću, sa velikim zadovoljstvom, raditi novi projekat u svojoj drugoj kući – Narodnom pozorištu.

Izvor: Tanjug
Foto: Arhiva