POMOZITE SEBI: Evo šta bi srčani bolesnici trebalo da rade, kako bi postigli najbolji oporavak! (foto)

Optimizam i pozitivno razmišljanje pacijenata sa srčanim problemima pružaju veće šanse za boljitak, uz propisanu terapiju i preduzimanje drugih koraka – rezultati su novijeg istraživanja.

Istraživači su svoje zaključke zasnovali na velikom broju dokaza koji povezuju pozitivan pristup životu i bolje zdravlje srca. Rezultati podržavaju teoriju da su zdravije navike ključni uslov da pozitivni ljudi imaju manje srčanih problema.

– Sada sve ima smisla – izjavio je Džejms Mejdok, viši naučni saradnik u Centru za unapređivanje blagostanja na Džordž Mejson univerzitetu u Fairfaku u Virdžiniji. „Tokom godina smo naučili mnogo o ovom složenom procesu koji se zove samomotivacija„, prokomentarisao je Džejms Mejdok, koji nije učestvovao u istraživanju.

Kada se suoče sa izazovom – dijagnoza bolesti srca – ljudi koji su generalno pozitivni postaju orijentisani na zadatak, objasnio je Mejdok, i razmišljaju o tome šta treba da urade da bi rešili svoj problem.

Nasuprot tome, ljudi koji su negativni, često imaju osećaj da malo šta mogu da urade u vezi sa životnim izazovima kad imaju dijagnozu bolest srca.

– Vaše raspoloženje utiče na sposobnost da postavite sebi realne, pa i zdravstvene ciljeve, i da donesete planove koje ćete realizovati u cilju očuvanja zdravlja – napominje Mejdok.

Dobra vest je, prema Mejdoku, da čak i doživotni pesimisti mogu da nauče da promene svoj pogled na život i svoje navike u cilju unapređenja zdravlja.

Vodeći istraživač Nensi Sen, doktor nauka u Centru za zdravo starenje na Pensilvanijskom državnom univerzitetu, saglasna je sa pomenutim izjavama: „Da li je moguće promeniti navike i ponašanje? Ja mislim da to mogu i pesimisti.“

Dr Nensi Sen je istakla da je njen tim želeo da proveri da li srčana oboljenja sa pozitivnim izgledima bolesnika direktno dovode do zdravijih navika. Ona kaže da je to verovatno dvosmerna ulica: na primer, fizička aktivnost ljude obično čini psihički i emotivno staloženijim.

Dakle, ljudi koji pesimistički posmatraju život mogu početi malim koracima da utiču na svoje srca i svoje zdravlje.

Dr Nensi Sen savetuje:

– Prošetajte svakog dana, razgovajte sa dobrim prijateljima, svakog dana odvojite malo vremena da razmislite o tome za šta ste sve zahvalni u životu.

Rezultati istraživanja objavljeni su nedavno u časopisu „Psihosomatska medicina“ na osnovu istraživanja i fizičkih ispitivanja preko 1.000 odraslih pacijenata sa srčanim oboljenjima.

Učesnici su na standardnoj skali ocenjivali pozitivne i negativne emocije. Pozitivne emocije ocenjene su kad su bili oduševljeni, odlučni, jaki, zainteresovani i aktivni.

Istraživači su ustanovili da pozitivni ljudi imaju 25% do 50% veće šanse da će redovno vežbati, dobro spavati i redovno piti svoje lekove za srce, u poređenju sa njihovim manje pozitivnim vršnjacima. Takođe, veće su šanse da će pozitivni pacijenti sa bolestima srca manje pušiti u odnosu na pesimiste.

Pozitivni ljudi obično povećavaju svoje izglede za očuvanje zdravlja i tokom narednih pet godina, tako da većina njih tokom vremena usvoji zdrave životne navike.

Dr Nensi Sen je dodala u kometnaru: „Ne možemo da tvrdimo da su pozitivne emocije dovele do zdravijeg ponašanja, ali je važno je da su ova dva elementa povezana i da mogu hraniti jedan drugi.“

Džejms Mejdok slaže se sa komentarima istraživača i napominje:

– Sve je tako blisko povezano, ne postoji piletina bez jajeta i obrnuto.

– Da bismo bili sigurni, opšta dispozicija osobe ima i genetsku komponentu: neki ljudi su programirani da vide čašu kao polupraznu, dok drugi prirodno vide da je čaša polapuna, ali isto tako znamo da ljudi mogu da se menjaju.

Ako imate neku hroničnu bolest i ne možete da nađete motivaciju da promenite način života ili uzimate redovno lekove, to ne znači da „nešto nije u redu“ sa vama – to samo znači da je vama potrebno više podrške – rekao je Mejdok.

On predlaže pacijentima razgovor sa svojim lekarima o načinima prevazilaženja prepreka sa kojima se suočavaju. Grupe za podršku takođe mogu da pomognu jer će u grupi uvek biti drugih ljudi koji imaju slične izazove i pacijentu sa zdravstvenim problemima mogu pomoći da promeni svoj život i svoje navike.

Krtsrica
Foto: Arhiva