parovi prijava happy zvezda prijava kviz happy talent šou

NAJVEĆI PRIJATELJ NAŠEG ZDRAVLJA: Evo zašto je jogurt toliko neophodan u svakodnevnoj ishrani!

Jogurt, mlečni napitak nastao pre više od 4.000 godina, danas je zastupljen na tržištu u različitim varijantama, tako da može zadovoljiti ukuse svih konzumenata. U trgovinama postoji bogata ponuda jogurta mnogobrojnih proizvođača, različite gustine i sa različitim procentima mlečne masti, u malim i velikim tetrapak i plastičnim pakovanjima (od 150 ml u čaši, pa sve do plastičnih boca od 2 l). Sadržaj mlečne masti može biti različit, uglavnom od 0 do 3,2%, a postoje i specijalne vrste jogurta (npr. grčki jogurt) koje su masnije (do 10% mlečne masti). Jogurt se najčešće proizvodi od kravljeg mleka, ali može biti i od ovčijeg, bivoljeg, kozijeg ili mešanog mleka. Ovaj mlečni napitak kod nas je veoma popularan. Osim jedinstvenog ukusa karakterističan je i po svojoj hranljivosti i blagotvornom delovanju na organizam.

Konzumiranje jogurta i sličnih kiselo-mlečnih napitaka obezbeđuje organizmu mnoštvo korisnih sastojaka, čiji je odnost takav da omogućava najefikasniju resorpciju kalcijuma i fosfora. Pravilnom iskoršćavanju ovih minerala najviše doprinosi mlečna kiselina, koja čini oko 0,7% ukupnog sadržaja u jogurtu.

Dve veće čaše, odnosno pola litra jogurta obezbeđuju ljudskom organizmu potrebnu dnevnu količinu kalcijuma i fosfora. Pored toga, mlečne masti doprinose dobroj resorpciji vitamina A,D,E i K, a sadrži i vitamine B2, B6, B12 i C. Jogurt pomaže u održavanju ravnoteže crevne mikroflore i normalnom radu organa za varenje.

Da bi jogurt imao dobar kvalitet neophodno je da mleko bude mikrobiološki ispravno, da ne sadrži antibiotike i pesticide. Ne sme da se razblažuje vodom, jer se tako umanjuje količina proteina, minerala, vitamina i mlečne masti. Nakon pasterizacije i hlađenja, mleku se dodaje mlečna kiselina, tačnije dve njene bakterije – laktobakcilus bulgarikus i streptokokus termofilus. Uz pomoć njih dolazi do procesa fermentacije koja laktozu, odnosno mlečni šećer delimično pretvara u mlečnu kiselinu.

Od jogurta se proizvode razni probiotski napci koji sadrže tzv. probiotske kulture. U procesu proizvodnje se koristi inulin, koji štiti probiotske bakterije sa ciljem da one bezbedno prođu kroz ljudske organe i stignu do debelog creva gde se razmnožavaju. Ove bakterije uništavaju štetne patogene mikrobe u organizmu i tako štite naše zdravlje. Probiotski mlečni napici najčešće sadrže bifidobakterijum longum, bakteriju koju su iz crevne mikroflore novorođenčeta izolovali japanski naučnici, koji  su  i dokazali njeno pozitivno delovanje u zaštiti lokalnog i opšteg imuniteta. Jogurtu se dodaju i bakterije laktobacilus acidofilus i bifidobakterijum bifidum, klinički ispitane probiotske kulture koje pomažu u varenju hrane, regulišu stolicu i obnavljaju crevnu mikrofloru. Najbolji učinak imaju specijalne vrste jogurta koje sadrže kombinaciju ovih probiotskih bakterija, jer je njihovo zajedničko delovanje najefikasnije.

U svakodnevnom životu ravnotežu crevne flore često narušavaju razni faktori, poput mikroba, stresa, napravilne ishrane, povišene telesne temperature, upotrebe antibiotika i drugih lekova. Tada dolazi i do slabljenja lokalnog imuniteta i pojave stomačnih tegoba i dijareje. Jačanju opšteg i lokalnog imuniteta i ponovnom uspostavljnju ravnoteže u crevnoj mikroflori značajno mogu doprineti sve bakterije mlečne kiseline, a najefikasnije među njima su bakterije laktobacilusa koje su obavezan sastojak svakog jogurta.

Jogurt je odličan i za konzumiranje u kombinaciji sa raznim vrstama voća. Voćni jogurti se naročito preporučuju deci, jer su idealna poslastica umesto slatkiša, a neuporedivo su zdraviji. Konzumiranje jogurta sa pšeničnim klicama i svim drugim žitaricama koje se koriste u ljudskoj ishrani takođe je veoma korisno, kao bogat izvor biljnih vlakana, celuloze, ugljenih hidrata, vitamina i minerala.

 

Izvor: saveti.rs
Foto: Twitter/HydracolU

Preporučene vesti



Podeli novost