parovi prijava happy zvezda prijava kviz happy talent šou

ISTRAŽIVANJA I PRAKSA JASNO POKAZALI: Da li su vam zaista potrebni probiotici?

Po strani od svih suprotstavljenih mišljenja o proboticima, dosadašnja istraživanja i praksa su prilično jasno pokazali za koje zdravstvene probleme probiotici stvarno koriste, a za koje od njih nema merljive koristi.

U brojnim informacijama o probioticima, „dobrim“ bakterijama (neki ih zovu i „živim“ bakterijama) koje se najčešće uzimaju u obliku pilula ili putem hrane kao što je jogurt, lako je zbuniti se. Neki ljudi se kunu da su im upravo probiotici pomogli u saniranju različitih stanja, od problema sa crevima do alergija, i upravo oni su doprineli transformaciji probiotika u 35 milijardi dolara vrednu industriju. Ipak, naučnici još uvek nemaju konačan odgovor na pitanje da li su nam i koliko probiotici potrebni. 
Ranija istraživanja su obećavala. Na primer, istraživanje iz 2013. rađeno na Kalifornijskom institutu za tehnologiju otkrilo je da terapija probioticima ublažavaju simptome autističnog ponašanja, ali ovo istraživanje je rađeno na oglednim miševima, pa nije sigurno da bi isti rezultati mogli da se primene i na ljude. Istraživanje iz 2008. godine objavljeno u Američkom časopisu za kliničku dermatologiju pokazalo je da bi probiotici mogli uspešno da tretiraju atopijski dermatitis. Ipak, ovo istraživanje je bazirano na analizi tri mala istraživanja rađena na trudnicama i bebama, a njegovi autori su napisali da su njihovi zaključci ograničeni vrstom istraživanja te da bi ovu metodu trebalo uzeti sa oprezom.
Mnoga druga istraživanja su ukazala na konkretne koristi za zdravlje, posebno kada je reč o korišćenju probiotka u lečenju gastrointestinalnih problema kao što su IBS (sindrom nervoznih creva) ili dijareja. Ipak, Scientific American je nedavno izvestio da većina istraživanja nije pokazala koristi za zdravlje kod već zdravih ljudi. „Ne postoje dokazi koji bi sugerisali da ljudi sa zdravim gastrointestinalnim traktom mogu imati koristi od uzimanja probiotika“, kaže Metju Kiorba, gastroenterolog sa Vašingtonskog univerziteta u Sent Luisu. „Ako nemate nikakvih problema, ne bih vam ih preporučio.“ Ema Alen-Verko, mikrobiolog sa Univerziteta Gvelf u Ontariju se slaže i kaže da su tvrdnje o koristima od probiotika „enormno naduvane“. 
Jedno od novijih istraživanja koje su obavili izraelski stručnjaci a koje je objavljeno u časopisu Cell je takođe pokazalo da kod većine ljudi digestivni trakt sprečava probiotike da se pravilno nasele u crevima, što ih uglavnom čini neefikasnima. Istraživači su istakli da korišćenje probiotika kako bi se neutralisalo delovanje antibiotika na dobre bakterije može da odloži normalan povratak ovih bakterija u creva, što je upravo suprotno onome što se želi postići probioticima.

Ko ima koristi od probiotika?
Stručnjaci se uglavnom slažu da probiotici dokazano deluju u lečenju sledećih stanja.
Prevremeno rođene bebe. Istraživanje iz 2017. bazirano na velikom kliničkom ispitivanju 4500 novorođenčadi u Indiji otkrilo je da su bebe kojima su davani probiotici sa sojevima bakterija Lactobacillus plantarum bile pod manjim rizikom da obole od sepse – infekcije uzrokovane upalom koja može da bude opasna po život i koja ubije oko 600.000 beba svake godine. U istraživanju je 5,4% beba koje su dobijale probiotike dobilo sepsu, što je smanjenje od 40%. Nezavisni stručnjaci koji su kontrolisali istraživanje prekinuli su ga pre vremena, jer bi bilo neetički lišavati polovinu ispitivanih beba tretmana koji pomaže.
Nekrotizirajući enterolkolitis (NEC) je još jedna često fatalna bolest koja pogađa creva prevremeno rođenih beba tokom prvih nekoliko nedelja njihovog života. Doktori ne znaju zašto dolazi do NEC-a, ali znaju da ovo stanje ima veze sa bakterijama u njihovim crevima koja se još razvijaju. Istraživanje iz 2014. otkrilo je da davanje probiotika ovim bebama deluje preventivno na razvoj bolesti. 
Ljudi koji pate od IBS-a (sindrom nadražlljivih creva). Međunarodna fondacija za funkcionalne gastrointestinalne poremećaje kaže da korišćenje probiotika za poboljšavanje stanja bakterija u crevima može da ublaži simptome IBS-a, a da to podržavaju brojna istraživanja. Pre svega se to odnosi na 
Bifidobacterium infantis koja ublažava bol, gasove i nadimanje kod pacijenata sa IBS-om.
Ipak, kako Scientific American ističe: mikrobiolozi često upozoravaju da obećavajuća istraživanja jednog soja određene vrste bakterija ne bi trebalo uzimati kao dokaz da svi probiotici deluju jednako dobro. „Sojevi bakterija se toliko genetski razlikuju, i svaki čovek ima različit mikrobiom u crevima, kaže Alen-Verko. Verovatno nikada neće biti stvoren jedan probiotik koji bi odgovarao svima.
Trebalo bi napomenuti da nisu dokazane koristi od probiotika kod ljudi koji boluju od drugih crevnih bolesti, uključujuči Kronovu i inflamatornu bolest creva (IBD). Ovogodišnje istraživanje je pokazalo da kod ljudi koji pate od prekomernog broja bakterija u tankom crevu i imaju viši nivo D-mlečne kiseline u crevima može da dođe do pojave nadimanja, gasova i „magle“ u mozgu usled konzumiranja probiotika tokom dužeg perioda jer probiotici i sami povećavaju rast bakterija. 
Osobe koji imaju proliv izazvan antibioticima. Antibiotici ubijaju bakterije u crevima, i dobre i loše, menjajući bakterijski status u crevima. Plus, antibiotici su poznati kao izazivači dijareje kod jedne trećine svih pacijenata. Brojna istraživanja su otkrila da uzimanje probiotika zajedno sa antibioticima može da spreči dijareju u vezi sa uzimanjem ovog leka.

Prave bakterije u pravim crevima
Zašto je tako nezgodno lekarima i naučnicima da nam kažu da li će uzimanje probiotika u određenim stanjima da nam pomogne ili neće? Zato što u našim crevima živi između 300 i 500 bakterijskih vrsta, a broj pojedinačnih bakterija se meri trilionima. Uz to, svaka osoba ima različita creva, pa otkrivanje „magične“ kombinacije bakterijskih sojeva koji pomažu kod određenog stanja određene osobe postaje još komplikovanije.
Trenutno ne možemo da predvidimo ko će se osećati bolje, a ko neće nakon uzimanja probiotika“,izjavila je za Vašington post Purna Kašjap, docent na Mejo klinici i član naučnog  savetodavnog odbora Centra Američkog udruženja gastroenterologa za istraživanje i edukaciju o mikrobiomu u crevima. „Ne postoji način da potvrdimo da li je ono što piše na kutiji probiotika zaista u toj kutiji, da li je bezbedno i korisno, i da li će vam pomoći.“ Vašington post je objavio i da je ispitivanje u SAD iz 2015. otkrilo da je od 16 probiotiskih proizvoda samo jedan sadržao sojeve bakterija koji su bili navedeni na pakovanju. 
Ovaj primer je samo jedan od mnogih razloga zašto doktori i medicinske organizacije smatraju da probiotici nisu zamena za lekove i zašto bi o njihovoj upotrebi trebalo da se posavetujete sa lekarom.

 

Zdravahrana.com
Foto: Arhiva

Pratite nas na društvenim mrežama

Preporučene vesti



Podeli novost