KAKO DA KOSTI BUDU JAČE Ako osećate krckanje, to je znak za ovo oboljenje!

Osteoporoza je poroznost kostiju koja nastaje kao posledica smanjivanja gustine kostiju. Krhke i porozne kosti tada postaju osetljivije na fizičke stresove poput padova i udaraca.

Osteoporoza je bolest kada kosti gube svoju normalnu tvrdoću i postaju sklone lomljenju.

Kostima se smanjuje količina gradivnih materijala, a one postaju sunđeraste. Između ostalog, smanjuje se i količina kalcijuma koji igra veoma važnu ulogu u građi kostiju.

Oboleli od osteoporoze do prvih lomova kostiju najčešće ni ne znaju da boluju od ove bolesti. Zato se još naziva i „tiha epidemija“.

Građa kostiju

Kosti su izgrađene od koštane srži i ćelija kostiju. Koštana srž organizovana je poput mreže i čine je međusobno isprepletane niti vlakana od kolagena.

Sastavni deo te mreže i tih niti su minerali kalcijum i fosfor. Upravo ova dva minerala daju kostima čvrstoću i otpornost prema mehaničkom oštećenju.

Koštana srž daje elastičnost kostima, a ćelije kostiju učestvuju u građi i regeneraciji koštane srži.

Kosti su izuzetno dinamični organi gde se neprestano odvijaju procesi izgradnje, razgradnje i regeneracije, a u kom će se smeru ti procesi kretati zavisi od kvaliteta i kvantiteta kostiju.

Remodeliranje i mineralizacija kostiju pod nadzorom je hormona (estrogena, testosterona, kalcitonina), minerala (kalcijuma, fosfora), vitamina (vitamin D, vitamin C, vitamin K), sistema organa (probavni, urogenitalni, žlezde, nervni…) i okoline (ishrana, fizička aktivnost, sunčeva svetlost).

Poremećena ravnoteža unutar tih reakcija dovodi do toga da proces razgradnje odnosno demineralizacije kosti prevagne, te vodi razvoju bolesti.

 

Šta je osteoporoza?

Osteoporoza je bolest koju karakteriše smanjenje koštane mase, poremećaj strukture kostiju, što za posledicu ima nedostatak mineralizacije kosti, odnosno smanjenje čvrstoće i elastičnosti i povećanom mogućnošću i učestalošću preloma.

Kukovi, pršljenovi i donji deo podlaktice najčešća su mesta preloma.

Kod obolelih od osteoporoze karakteristični su, osim preloma kosti pri padu, prelomi pršljenova. Dolazi do lomljenja u sitne komadiće oslabljenih kosti pršljenova zbog nemogućnosti da podnesu težinu tela.

Najčešće ovu bolest povezujemo sa starijim osobama.

Karakteristična je za „treću dob“, a češće se javlja kod žena.

Od ove bolesti u svetu boluje oko 75 miliona ljudi, a procenjuje se da u Srbiji taj broj dostiže oko 375 hiljada žena.

Usled starenja svetske populacije, procenjuje se da će se broj obolelih u svetu udvostručiti za već 50 godina.

Faktori rizika za osteoporozu

Pre svega, treba znati da koštanu masu određuje: starost, pol, životne navike, a grade je soli kalcijuma, pa njegov nedostatak takođe igra važnu ulogu u nastajanju bolesti.

Kako bi se kalcijum iskoristio iz hrane, neophodna je i dovoljna količina vitamina D u organizmu. Njegov nedostatak najčešće dovodi do slabo iskorišćenog kalcijuma unetog suplementima ili hranom.

Da bi organizam imao dovoljno vitamina D, neophodna nam je sunčeva svetlost i umereno sunčanje (nekada i suplementi i ishrana bogata vitaminom D), a da bi se održao, bitna je ravnoteža hormona.

Koštana masa se formira do 25. godine i ostaje nepromenjena narednih 10 godina. Nakon toga, normalno smanjenje koštane mase je od 0,3 % do 0,5 % koštane mase godišnje.

Estrogen kod žena je bitan faktor očuvanja i količine koštane mase.

Kako nivo estrogena u menopauzi opada, tako i kosti sve više gube svoju elastičnost i tvrdoću, a rizik od oboljevanja se znatno povećava.

Estrogen, zapravo, čuva kalcijum u kostima žene. Čak i kada se unose dovoljne količine vitamina D, kalcijuma i fosfora i kada je njihov nivo u organizmu zadovoljavajuć, nedovoljna količina estrogena skoro uvek dovodi do osteoporoze.

Žene u prvih 10 godina menopauze izgube između 2 % i 3 % koštane mase što najčešće vodi u osteoporozu.

Kod muškaraca, testosteron čuva kalcijum u kostima.

Kada počne andropauza kod muškaraca, prirodno opada nivo testosterona, te je rizik od oboljevanja od osteoporoze znatno veći.

Kod muškaraca andropauza počinje u proseku 10 godina kasnije nego kod žena, te i osteoporoza nastaje kasnije.

Senilna osteoporoza nastaje kod oba pola nakon 70. godine.

Tada telo već gubi sposobnost da apsorbuje vitamine i minerale iz hrane, što znatno smanjuje apsorbciju kalcijuma, fosora i vitamina D.

Smanjena fizička aktivnost smanjuje i aktivnost ćelija kostiju, te se rizik znatno povećava.

I stil života može znatno uticati na nastanak osteoporoze.

Pušenje, nedovoljna fizička aktivnost, upotreba alkohola, kafe, ishrana siromašna kalcijumom i nedovoljan boravak na suncu, povećava rizik od oboljevanja.

Hronične bolesti, poput šećerne bolesti, anoreksije, hiperparatireoidizma, hipertireoza, upalne bolesti creva, hronična bolest bubrega, reuma ili artritis, stanje nakon transplatacije organa, znatno povećava šanse za oboljevanje od osteoporoze.

Neki lekovi (kortikosteroidi, hormoni štitne žlezde, antiepileptici, sedativi, hipnotici, diuretici i drugi) mogu uticati na nastanak i razvoj bolesti.

Kod čak 80 % obolelih krivac je nasledni faktor.

Dakle, ako roditelji imaju osteoporozu (odnosno, jedan od njih), velika je verovatnoća da će i dete u poznijim godinama imati istu bolest.

Simptomi osteoporoze

Simptomi bolesti mogu ostati godinama skriveni. Najčešće oboleli godinama žive sa bolešću, pritom u neznanju da su oboleli.

Kod većine, bolest se otkrije nakon što se neka kost polomi. Svaka kost u telu može proizvesti drugačiji simptom.

Bolovi u predelu kičme, najčešće u donjem delu kičme, znak je da su slabi kičmeni pršljenovi. Nakon nekoliko godina, to može dovesti do jakih i hroničnih bolova u kičmi, kao i gubljenje na visini.

Kada osoba oboli od osteoporoze, najčešće se prelomi javljaju i tokom svakodnevnih aktivnosti.

Tako ćete se često čuti da su starije osobe polomile kuk pri umerenom udarcu u neki tvrd predmet ili i pri slabijem padu.

Sama trauma uopšte ne mora da bude velika.

Lečenje osteoporoze

Bilo bi dobro da vam ishrana bude bogata kalcijumom, fosforom i vitaminom D. Takođe, hrana koja čuva nivo i dejstvo estrogena (poput soje), kao i testosterona (semenke bundeve) treba da bude svakodnevno na vašem jelovniku.

Treba kontrolisati unos kalorija, jer prekomerna težina dodatno opterećuje kosti.

Redovna fizička aktivnost i u ranijem dobu, može vam znatno pomoći i kasnije tokom života.

Kada vam je bolest dijagnostikovana, fizička aktivnost je poželjna, čak i neophodna.

Lagane šetnje ili plivanje će vam biti od pomoći, kao i specifične vežbe koje će vam preporučiti fizijatar, za jačanje koštanog sistema.

Umereno sunčanje i povećan unos omega 3 masnih kiselina znatno će vam pomoći u borbi protiv ove bolesti.

Važno je uzimati i mleko i mlečne proizvode, jer je mleko namirnica koja se smatra čuvarem kostiju, zbog količine kalcijuma i fosfora.

Ishrana za obolele od osteoporoze

Postoje namirnice koje su i hrana i lek i koje vam znatno mogu olakšati borbu sa ovom bolešću.

Pre svega, pijte sojino mleko. Soja sadrži fitoestrogene koji imaju sličan efekat poput estrogena i testosterona. Dve čaše ovog mleka će vašem organizmu veoma prijati.

Umesto mleka, slobodno pijte jogurt. Lakše je probavljiv, energetska vrednost mu je slična mleku, kao i količina kalcijuma. Pola litra jogurta je idealna količina koju trebate popiti u toku dana.

Kalcijum vitamin D i omega 3 masne kiseline naći ćete u ribi, naročito u sardini, lososu, jegulji, tuni, skuši. Na nedeljnom nivou, pojedite 3 porcije ribe, najbolje plave morske.

Smatra se da je najbitnije da povećate unos kalcijuma. Mleko i mlečni proizvodi su najčešći izbor, ali ne i jedini. Kalcijuma ima i u soku od pomorandže, suvim smokvama, kelju, brokoliju, belom i šarenom pasulju.

Svakog dana pojedite bar jednu porciju zelenog povrća. Takođe, svakodnevno pojedite i porciju žitarica, jer su bogate vitaminima i mineralima. Međutim, prekomeran unos vlakana otežava apsorbciju kalcijuma, te budite umereni.

Oko 30 g koštunjavog voća može biti izvanredan lek protiv osteoporoze, a dodajte i ulje pšeničnih klica da upotpunite efekat. Lizin je, takođe, jako bitan. Soja, pasulj, leblebija i sočivo je sjajan izvor lizina.

Za apsorbciju kalcijuma je neophodan i magnezijum, pa treba pojačati unos i ovog minerala. Zeleno lisnato povrće, pasulj, semenke i orašasti plodovi su sjajan izvor magnezijuma.

Veće količine fosfora mogu biti važne za vaše kosti. Fosfor učestvuje u izgradnji vaših kostiju, a uglavnom ih ima u mlečnim proizvodima, ali i u jajima, mesu, vlašcu, luku, peršunu, krompiru, paradajzu i praziluku.

Poželjno je da jedete i namirnice koje sadrže cink, kao što su žitarice od celog zrna i orasima.

I bakar je hrana koja pomaže da kosti budu jače. Učestvuje u važnim biohemijskim procesima koji se odvijaju u kostima, a cinkom je bogato koštunjavo voće i integralne žitarice.

Gvožđe i silicijum su bitni minerali za izgradnju i jačinu kostiju. Njihov unos bi trebalo povećati tokom lečenja od osteporoze.

Gvožđe ćete pronaći u koprivama, spanaću, borovnici, aroniji, kupinama, suvim kajsijama i šljivama, kao i u kinoi. Krastavac obiluje silicijumom, kao i špargla, kupus i mladi listovi maslačka.

Mangan je važan za izgradnju hrskavice, a kalijum doprinosi zdravlju kostiju.

Mangan ćete pronaći u lanenom semenu, semenu bundeve, u susamu,karfiolu, jabukama, narandžama i breskvama. Jedite i banane, avokado, celer, suvo grožđe, kakao, krompir, šargarepu, suve kajsije i paradajz, jer su sjajan izvor kalijuma.

Jedite kruške. Bogate su vitaminima C, K i kompleksom vitamina B, ali i kalcijumom, magnezijumom, kalijumom, bakrom i manganom. Sadrže i mineral bor koji pomaže apsorbciju kalcijuma.

Kruške se, inače, smatraju odličnom za prevenciju osteoporoze.

Začinite hranu crnim biberom, jer sadrži čak 4 jedinjenja koja su delotvorna protiv osteoporoze.

Lečenje osteoporoze sirovom hranom

Lekar će vam možda preporučiti i ishranu sirovom hranom, te se informišite i o ovom metodu lečenja osteoporoze.

Presnom hranom se nadoknađuju neophodni nutrijenti, odnosni oni se bolje apsorbuju iz creva nego kada jedemo čvrstu hranu. Provereno, ovakva je ishrana dobra i kod lečenja nekih teških bolesti, ali je blagotvorna i kada treba ojačati skeletni sistem.

Praktikovanjem ovakve ishrane za osteoporozu, izbegavaju se aditivi i konzervansi, industrijski prerađena hrana, nepotrebni šećeri i so, pesticidi, hormoni i druge hemikalije koje štete organizmu.

Preporučuje se i priprema smutija od sirovog voća i povrća.

Smatra se da osobe sa osteoporozom u svaki smuti treba da dobiju sirovi kelj, jer je sjajan u borbi protiv osteoporoze. Bogat je kalcijumom koji se lako apsorbuje i ugrađuje u kosti.

Kurkuma kao lek protiv osteoporoze

Kurkuma ili „indijski šafran“ kako je još zovu, sadrži kurkumin, sastojak koji je glavni krivac njene lekovitosti.

Smatra se prirodnim antibiotikom, analgetikom, efikasan je protiv bakterija, gljivica i virusa, a bogat je i antioksidansima, te se često preporučuje i osobama koje su obolele od kancera.

Medicina je dokazala da je kurkuma sjajan lek za bolne zglobove i kosti, a idealna je i za jačanje kostiju i povećavanje njihove fleksibilnosti.

Možete je koristiti kao začin u gotovo svim jelima, možete pripremiti kari od kurkume, ali ukoliko vam ne godi njen specifičan ukus, možete je probati i u kombinaciji sa mlekom.

Kurkuma i mleko

Zagrejte šolju mleka, pa u nju dodajte 2 kafene kašičice kurkume i dobro izmešajte. U mleko dodajte malo cejlonskog cimeta i pola kašičice domaćeg meda kako biste popravili ukus. Dovoljna je jedna šolja dnevno. Ovakav napitak sadrži kalcijum, proteine, vitamine B kompleksa, vitamin A i niacin.

Bolja varijanta je da nabavite koren kurkume, jer kurkumin prah ima gorkast ukus.

Koren kurkume od oko 2,5 cm prokuvajte sa oko 250 ml mleka oko 15 minuta ili dok mleko ne počne da ključa. Skinite zatim sa šporeta, pa procedite i pijte dok je još topao napitak, kada se malo ohladi.

Možete pripremiti i kurkuma pastu.

Oko četvrtine šoljice kurkume u prahu treba preliti sa oko dve i po šolje vode, te kuvati na laganoj vatri sve dok konzistencija ne bude gusta kao med.

U toku kuvanja se može desiti da smesa postane suva, te se tada dodajte još vode.

Kada pasta bude željene gustine, skinite sa vatre i ostavite da se ohladi, pa prebacite u staklene tegle koje ste prethodno sterilisali.

Pasta može da stoji u frižideru najduže mesec dana.

Pastu od kurkume možete koristiti takođe sa mlekom.

Tada dobijate takozvano zlatno kurkumino mleko, a priprema se od jedne šolje mleka, kašičice bademovog ili kašičice maslinovog ulja i ¼ kašičice kurkuma paste.

Sve se lepo izmeša, pa se zagreva do ključanja i nakon toga pije.

Prirodni lekovi: Recepti za lečenje osteoporoze

Za lečenje osteoporoze kuka, smatra se da su najbolje biljke: kopriva, hajdučka trava, kantarion, žalfija, piskavica, kleka, ruzmarin, breza, zova i borove iglice.

Za lečenje osteoporoze rebara delotvornom su se pokazale biljke: plućnjak, zova, kantarion, hajdučka trava, pokosnica, kleka i borove iglice.

Kod osteoporoze ramena i krsta, korisne su: cvet divljeg kestena, breza, orahov list, jorgovan, repušnica, nana, pelin, hajdučka trava, iglice bora i jele.

Izvor:prirodnolečenje

Foto:arhiva

 

Pratite nas na društvenim mrežama

Preporučene vesti



Podeli novost

HappyTV

Utorak
04:30  Rano jutro
06:45  Dobro jutro Srbijo
11:30  Parovi - Jutarnja kafica
11:55  Vesti
12:05  Parovi - Jutarnja kafica
12:55  Vesti
13:05  Parovi - Jutarnja kafica
13:55  Vesti
14:01  Parovi - Jutarnja kafica
15:15  Posle ručka
17:30  Telemaster
18:10  Serija: Kazna
19:00  Upoznajte Parove
21:00  Provodadžija
22:00  Parovi - Parograf
02:30  Parovi - Noćobdije
04:30  Rano jutro