parovi prijava happy zvezda prijava kviz happy talent šou

Kada ste poslednji put proveravali hormone štitne žlezde? OVA BOLEST IMA STRAŠNE POSLEDICE!

Kada organizam štitnu žlezdu počne da doživljava kao strano telo i počne da stvara antitela protiv nje, dolazi do hroničnog zapaljenja štitne žlezde, poznatijeg kao Hašimoto tireoiditis.

Hašimoto tireoiditis je autoimuno hronično zapaljenje štitaste žlezde. Smatra se najčešćim razlogom
hipotiroidizma, u čak 90 odsto slučajeva.

Češće se javlja kod žena, osam puta više nego kod muškaraca, i to između treće i pete decenije života. Naziv oboljenja potiče od japanskog naučnika Hakaru Hashimota, koji je ovu bolest opisao 1912. godine.
- Hašimoto tiroiditis karakteriše izražena limfocitna infiltracija štitaste žlezde. Specifična antitela su korisni markeri autoimunosti štitaste žlezde. Kad se potvrdi hipotireoidizam, etiologija se obično lako otkriva - ističe prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković.

Kod genetski predisponiranih osoba spoljašnji faktori predstavljaju okidač za stvaranje autoantitela, kada organizam sopstvenu štitastu žlezdu doživljava kao strano telo, stvara antitela protiv nje i sve to dovodi do hroničnog zapaljenja štitaste žlezde. Proces može da traje godinama pre nego što se pojave prvi simptomi.

 

BROJ OBOLELIH JE U PORASTU
Okidač za Hašimoto tiroiditis može da bude i stres, akutni i hronični, jer narušava imunitet. Česta je i situacija da se pacijenti lekaru jave zbog simptoma hipotiroidizma – umora, tromosti, gojenja, a otkriju da imaju Hašimoto tiroiditis.

– Zanimljivo je da funkcija štitaste žlezde može biti uredna u momentu otkrivanja povišenih antitela i postavljanja dijagnoze Hašimoto tiroiditisa, a da se poremećaji mogu ispoljiti tek kasnije. Hašimoto se poslednjih godina otkriva već kod adolescentkinja i mladih između dvadeset i trideset godina – objašnjava prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković, internista endokrinolog Klinike za endokrinologiju,
dijabetes i metaboličke poremećaje KCS. Prema njenim rečima, kliničku sliku bolesti karakteriše uvećanje štitaste žlezde, dok je njena funkcija smanjena.

Ovo autoimuno oboljenje često se javlja udruženo sa drugim autoimunim bolestima kao što su dijabetes melitus, sistemski lupus, reumatoidni artritis, a osobe s porodičnom anamnezom ove bolesti od osam do deset puta su u većem riziku da dobiju Hašimoto tiroiditis.

 

Ishranu treba uskladiti prema nutritivnim pravilima hiper ili hipotireoidizma, u zavisnosti od toga kako se Hašimoto tiroiditis prezentuje.

– Ovo oboljenje najče najčešće pokazuje znake hipotiroidizma, to jest smanjene proizvodnje hormona štitaste žlezde, a ukoliko dugo traje, može da dovede i do nepovratnih promena u tkivu žlezde. Zato je poznato i kao gašenje štitaste žlezde. Pacijentima se u tom slučaju daje prirodni hormon kao zamena za onaj koji žlezda ne pravi u dovoljnoj meri – ističe naša sagovornica.

 

Izvor: zena.blic.rs
Foto: Arhiva

Preporučene vesti



Podeli novost