Zbog ovih stvari ljudi mogu da umru tokom vrućina!

Danas i sutra će u celoj zemlji biti sunčano i veoma toplo sa maksimalnom temperaturom od 37 do 42 stepena. Ekstremno visoke temperature neagtivno utiču na zdravlje dece, starijih ljudi i hroničnih bolesnica, koji ne bi smelo da se izlažu direktnom suncu.

Infarkt, toplotni udar i sunčanica samo su neki od posledica vrućina. Problem je što se simptomi uočavaju kasno, a mogli su da budu sprečeni odlaskom u hlad ili stalnim konzumiranjem vode. Zanimljivo je da prema globalnoj statistici, svake godine više ljudi umre od posledica vrućine, nego od tornada, poplava i drugih elementarnih nepogoda.

Evo kako sve može vrućina da nam naudi:

Iscrpljenost

Ovo je prva faza uticaja vrućine na organizam, posebno nakon dužeg vremena izlaganja direktnom suncu. Karakterišu je bolovi u mišićima, grčevi u želucu, rukama i nogama, osećaj slabosti i znojenje. Kako biste sprečili da se iscrpljenost razvije u gore stanje, prekinite telesnu aktivnost, idite u rashlađen prostor i pijte tečnost.

Toplotni udar

Ovo je druga faza iscrpljenosti vrućinom, a može biti opasna i po život. Do nje dolazi usled kombinacije faktora: pada pritiska, dehidracije, promene na krvnim sudovima i u radu srca. Simptomi su bledilo i znojenje, ubrzani otkucaji srca, slabost, podrhtavanje mišića, vrtoglavica, glavobolja, povraćanje i nesvestica. Hitno treba premestiti bolesnika u hladan prostor, skinuti mu odeću, natopiti kožu vodom, osloboditi disajne puteve i nazvati lekara.

Pad šećera

Oboleli od šećerne bolesti imaju veći rizik od uticaja sunca na nivo šećera u krvi. Uzrok tome je njihova smanjena mogućnost znojenja, koja utiče i na druge procese u telu. Samim tim se kod njih brže javlja dehidracija i velike oscilacije u nivoima šećera. Simptomi poput drhtavice, bleda koža i osećaja slabosti znak su upozorenja, posebno ako su rezultat neredovnih obroka. Hitno izmerite nivo šećera u krvi, pojedite nešto i sklonite se sa vrućine.

Dehidracija

Voda čini više od 70 odsto ljudskog tela, a već kod malih gubitaka javljaju se problemi. U letnjim mesecima je pojačana zbog znojenja. Blaga dehidracija se definiše kao gubitak od jedan do dva odsto ukupne tečnosti, kod umerene je taj gubitak pet posto, a kod teške čak 10 posto. Simptomi su glavobolja, suva koža i usne, povećana telesna temperatura, ubrzani otkucaji srca i mučnina. Jedina prevencija je uzimanje velikih doza tečnost, a najvažnije vode – u letnjim mesecima, oko 2,5 l na dan, pa čak i više usled fizičkih aktivnosti.

Pad krvnog pritiska

S povećanjem vlažnosti vazduha i porastom temperatura dolazi do naglog proširenja krvnih sudova. Bilo da je reč o zdravim ljudima ili bolesnicima, pad krvnog pritiska svojstven je svima, a naročito opasan za ljude sa slabim srcem, ali i obolele od hipertenzije koji već uzimaju lekove za snižavanje pritiska.
Simptomi su zamagljen vid, teška vrtoglavica, preskakanje srca, stalan osećaj žeđi, nesvestica i kratak dah. Prevencija su redovni obroci s većom količinom soli, sklanjanje sa jakog sunca i uzimanje dovoljno tečnosti.

Sunčanica

Takođe je jedan od oblika toplotnog udara, nastaje kao rezultat direktnom izlaganju suncu glave i potiljka, a ne samoj vrućini. Simptomi su joj povišena telesna temperatura, crvena koža lica, ubrzani rad srca i kratak i ubrzani dah. U lakšim slučajevima javlja se glavobolja, problemi sa vidom, vrtoglavica i pospanost, a u težim, proširenje zenica i gubitak svesti. Prva pomoć su hladni oblozi, puno tečnosti i potpuni mrak, a ako dođe do nesvesti treba pričekati hitnu pomoć i pacijenta postaviti da leži na boku.

Telegraf
Foto: Arhiva