parovi prijava happy zvezda prijava kviz happy talent šou

Žene, ne igrajte se, ovih 14 pregleda morate REDOVNO da obavljate!

 

Stari ljudi kažu “bolje sprečiti, nego lečiti” i moramo se složiti da je to i više nego mudra izreka. U današnje vreme prebrzog života, nekvalitetne hrane i zagađene sredine, žena mora sama da brine o svom zdravlju, mnogo više nego ranije. Redovni preventivni pregledi mogu sprečiti pojavu težih oblika bolesti koje se najčešće javljaju kod žena ili ih otkriti u ranoj fazi razvoja, kada se lakše leče.

Žene, češće od muškaraca, oboljevaju od raka dojke, dijabetesa, osteoporoze itd. a postoje bolesti koje se uz pomoć skrining testova, mogu uočiti čak i pre prve pojave simptoma. Koje testove treba da obavljate zavisi od vaših godina, porodične istorije bolesti, istorije vaših bolesti, vašeg životnog stila i navika i drugih faktora rizika.

O svemu ovome, konsultujete se sa svojim izabranim lekarom, a ovo su skrining testovi koje svaka dama treba redovno da obavlja za bolesti od kojih najčešće oboljevaju žene:

1. Rak dojke

Ne moramo ni da objašnjavamo koliko je ovo opasna i teška bolest. Što se ranije otkrije prisustvo raka na dojci, to je verovatnoća izlečenja veća. Što je rak veći, veća je i mogućnost da se raširi i na druge organe tela. Ako se nalazite u vašim 20-im ili 30-im godinama, izabrani lekar bi trebao da obavlja test o riziku od dobijanja raka dojke, kao deo redovnog pregleda, svake dve godine. Ukoliko imate bilo kakve dodatne faktore rizika, trebalo bi da uradite dodatne testove.

2. Mamografija

To je najdelotvornija, neinvanzivna, rendgenska metoda pregleda dojki, uz pomoć kojeg mogu da se otkriju promene na dojkama pre nego što ih vi osetite. Preporučuje se za žene koje imaju preko 40 godina kada treba da se obavlja svake godine, a izmedju 50 I 75 godina, produžava se na svake dve godine. Naravno, ukoliko imate dodatne faktore rizika, doktor bi trebalo da predloži češće provere.

3. Rak grlića materice

Nastaje kada abnormalne ćelije cerviksa rastu van kontrole. Cerviks je donji deo materice čiji otvor je u vagini i čini donju trećinu materice. Većinu raka grlića materice uzrokuje humani papiloma virus (HPV) koji se prenosi seksualnim putem sa osobom koja je već zaražena. Postoji više tipova HPV virusa i podeljeni su na visoko maligne i nemaligne tipove. Rak grlića materice često se može uspešno lečiti, ako se otkrije u ranom stadijumu i to redovnim, godišnjim PAPA testom koje obavlja svaki ginekolog.

4. PAPA test

Papanikolau test radi se tako što vam ginekolog uzima bris sa zida grlića materice ili sa neke promene na grliću ukoliko ona postoji. Taj bris se dalje šalje u laboratoriju, gde se pod mikroskopom posmatra da li postoje neke izmenjene (abnormalne) ćelije. Ne radi se u vreme menstruacije, a dva dana pre pregleda, ne treba imati seksualne odnose i ne treba koristiti nikakve vaginalne tablete. PAPA test se najpre radi dve godine zaredom i ukoliko su oba rezultata bila uredna, nakon toga se obavlja svake treće godine.

5. Osteoporoza

Manifestuje se smanjenjem gustine kostiju, odnosno smanjenjem količine kalcijuma koji osigurava čvrstinu kostiju i koštanog tkiva i uzrokuje poroznost kostiju. Takve krhke i porozne kosti pojačano su osetljive na udarce i padove, a osteoporoza je jedan od glavnih uzroka ozbiljnog invaliditeta starijih ljudi. Prelom kuka uzrokovan ovom bolešću zahvata jednu od tri žene i jednog od pet muškaraca u dobi do 85 godina.

6. Skrining za Osteoporozu

Specijalni rentgen koji se zove ultrazvučni osteodenzitometar može da meri snagu kostiju i da otkrije osteoporozu pre nego što se desi neki prelom, a takođe može i da “predvidi” stepen rizika budućih preloma. Ovaj pregled preporučuje se svim ženama preko 65 godina, ali ukoliko imate neke faktore rizika za ovu bolest, treba da obavite testove i ranije.

7. Rak kože

Postoji nekoliko vrsta raka kože, a rano lečenje može biti efikasno za sve njih. Najređi, ali istovremeno i najopasniji  je melanom, koji utiče na ćelije koje proizvode pigment kože. Ponekad žene imaju nasledan faktor rizika za ovu vrstu raka, na šta dodatno može uticati preterano izlaganje suncu. Pored toga, najčešći oblici karcinoma kože su bazocelularni, spinocelularni i aktinična ketatoza.

8. Samopregledi

Pratite da li se na vašim mladežima i pegama na koži pojavljuju bilo kakve promene. Posebno obratite pažnju da li se menja njihov oblik, boja ili veličina. Takođe, tokom redovnih sistematskih pregleda, dermatolog bi trebao da vam pregleda i kožu.

9. Visok pritisak

Što ste stariji, rizik da imate visok krvni pritisak se povećava, naročito kod gojaznih ljudi ili onih koji imaju nezdrave životne navike. Visok krvni pritisak može prouzrokovati srčani udar ili šlog bez ikakvog upozorenja, pa vam njegovo redovno kontrolisanje može spasiti život. Snižavanje krvnog pritiska uz pomoć prirodnih lekova ili terapije određene od strane doktora može da spreči neke teže bolesti kao što su bolesti srca ili bubrega.

10. Kontrola krvnog pritiska

Kontrolu krvnog  pritiska obavlja vaš izabrani lekar i to po potrebi (ukoliko imate neke simptome visokog pritiska) ili na vaš zahtev. Aparat za merenje pritiska očitava dva broja. Prvi (sistolni) je pritisak u krvi kada vam srce kuca, dok drugi (dijastolni) predstavlja pritisak između otkucaja srca. Normalni pritisak odrasle osobe je ispod 120/80. Visok krvni pritisak, koji se još naziva hipertenzija je 140/90 ili iznad. Pitajte svog lekara koliko često treba da radite proveru krvnog pritiska.

11. Nivo holesterola

Holesterol je supstanca po strukturi slična vosku, koja može izazvati blokadu arterije. Ta blokada može da se gradi dugi niz godina bez simptoma, a da na kraju izazove srčani ili moždani udar. Visok krvni pritisak, pušenje i dijabetes najčešći su uzroci visokog holesterola. Promene životnih navika i lekovi mogu da smanje rizik životne ugroženosti.

12. Provera nivoa holesterola u krvi

Nivo holesterola u krvi se meri pomoću analize krvi, 9 do 12 sati nakon poslednjeg obroka. Rezultat će pokazati ukupan holesterol LDL (loš holesterol), HDL (dobar holesterol) i broj triglicerida koji su najčešća vrsta masnoće u telu. Neki doktori zahtevaju i testove za veličinu i broj LDL čestica.

13. Dijabetes

Dijabetes ili šećerna bolest predstavlja hronični, neizlečivi sistemski poremećaj metabolizma, kojeg karakteriše trajni povišeni nivo glukoze u krvi. Može prouzrokovati bolesti srca i bubrega, moždani udar, slepilo i druge teže bolesti. Dijebetes možete kontrolisati promenama u načinu ishrane, vežbanjem, redukovanjem težine i lekovima, a što se ranije otkrije, to ga je lakše lečiti. Najčešći oblik ove bolesti je dijabetes tipa 2, dok se dijabetes tipa 1 obično dijagnostikuje kod dece i mladih.

14. Provera nivoa glukoze u krvi

Nivo glukoze u krvi proverava pokazuje analiza krvi, pre koje ne treba jesti najmanje 8 sati. Ukoliko ste zdravi i imate normalan rizik obolevanja od dijabetesa, trebalo bi da radite analize svake tri godine, počev od 45. godine života. Ukoliko je taj rizik kod vas veći, usled genetskih predispozicija ili nekih drugih faktora, porazgovarajte sa izabranim lekarom oko češćih provera.

Ovo su neke od najčešćih bolesti od kojih žene oboljevaju. Ima još mnogo onih kod kojih je stopa zastupljenosti veća kod žena nego kod muškaraca, ali je važno obavljati preglede redovno i na vreme. Rana prevencija veoma je važna za svaku osobu, jer je tako mogućnost izlečenja veća, pogotovo ako u porodici imate istoriju nekih naslednih bolesti. Stoga uvek imajte na umu da ste prvenstveno svojoj deci, ali ništa manje i ostatku svoje porodice, potrebni zdravi i srećni i obratite se svom izabranom lekaru ako imate bilo koji od navedenih faktora rizika.

 

Izvor: srbijadanas.com
Foto: Arhiva

 

Pratite nas na društvenim mrežama

Preporučene vesti



Podeli novost