parovi prijava happy zvezda prijava kviz happy talent šou

ON PRESTAJE DA TE VOLI: Kad nemoćno gledaš kako gubiš čoveka svog života!

 

Ljubav nas obuzima. Ona kao oluja obuhvata svaki deo našeg bića, okupira sve naše misli i njoj se prepuštamo celi, bez straha, bez razuma – strasno i bezrezervno njoj žrtvujemo sve.

Ljubav hrani onu glad srca, za koju pre nje nismo ni znali da postoji. Čeznemo, žudimo, u svaki dodir unosimo sebe. Miris ljubavnika nas potpuno opija, a njegovo naručje nas uljuljkuje u jedan divan san kroz čije velove tek naziremo istinski svet oko sebe.

Neizmerno srećni kad nađemo onog pravog, kad kažemo sebi sa smeškom u očima, osmehom koji dolazi iz srca, a završava na željnim usnama – “To je to! Mogu sa tobom da provedem čitav život i čitavu večnost”. Svaki novi dan je blagoslov i zahvaljuješ svim silama svemira, svim božanstvima starog i novog sveta na sreći koja te je snašla… Dok jednog dana nesnosni alarm na budilniku ne zazvoni i surova stvarnost ponovo zakuca na tvoja vrata.

Budiš se i nemoćno gledaš kako se magija raspršuje, kako prolećni cvetovi svih tvojih nadanja polako venu i u njegovim očima više ne nalaziš utočište, onaj sjaj, onu toplinu…

Gubitak dolazi polako

Jednog dana je sve savršeno, a onda počnu da se potkradaju nemiri – poput sitnih pukotina na porcelanu nagoveštaji prolaznosti, surove neminovnosti propadanja… Jednog jutra ništa više ne izgleda isto. Osećaš da se u vaš raj na zemlji ušunjala neka zla slutnja, tanana struja promaje koja seče fino tkanje suptilnih emocija.

Odjednom primećuješ da te više ne posmatra onako, da te više ne dodiruje toliko često, da mu pogled sve više luta u nepoznatom pravcu… vodi ljubav sa tobom, ali kao da je kilometrima daleko.

Ignorišeš ove crne misli. Govoriš sebi da si samo imala loš dan, pa umišljaš svašta. Ipak kraičkom oka nastavljaš da ga posmatraš, a sumnja koju ne možeš više da otreseš gorči ukus svakog novog poljupca.

Odjeci u duši

Osećaš… znaš već da nešto umire i za sobom ostavlja prazninu kroz koju odjekuje gotovo nečujni krik. Na mesto ljubavi koja ti je davala život u tvoje srce se useljava jeza i neki čudno iščekivanje.

Osećaš se sve više samo kao statista u sopstvenom životu… u svemu što je nekada bilo tvoje nalaziš samo sene i tragove. I svaka sitnica ti nateruje bujicu suza na oči. I plačeš, a ne znaš zašto plačeš… dok hodaš ulicom, dok gledaš mlade zagrljene parove, decu u bezbrižnoj igri, dok mirišeš čaršafe i dodiruješ njegove stvari… Dok u prodavnici kupuješ šoljice za dvoje kane ti suza na zgužvane novčanice, a prodavačici sa smeškom objašnjavaš da te je nešto produvao vetar, da ti je upala prašina u oči… kao da nju to uopšte interesuje, kao da ona sve to vidi…

On nestaje

Bledi kao mastilo sa prastarog papira, kao hologramska projekcija kojoj se gubi signal… Njegove reči su šuplje. Odjekuju kao kroz limene hodnike. Njegove ruke prolaze kroz tebe, potpuno te promašuju… ne osećaš dodire. Kao da vodiš ljubav sa duhom. Kao da ga ne zanimaš više, pa je poslao nekakvog dvojnika da ti pravi društvo iz sažaljenja…

Odlučuješ da ćeš se boriti za vašu ljubav. Da ćeš ti biti ta koja će voleti za oboje. Obigravaš oko njega. Sve svoje vreme posvećuješ njemu. Udahnućeš deo svoje ljubavi njemu usta na usta. Ponovo će oživeti. Vratiće se.

Seks postaje samo seks

Gužvate se poput predmeta. Upinjete se da osim životinjske želje osetite opet onu povezanost, da uhvatite nit koja vam je negde izmakla. Znojite se, prevrćete, okrećete, tarete jedno o drugo. Svršavate i ostajete prazni. Spirate sa sebe tragove. Odlazite na različite strane. Nezadovoljeni.

Obuzima te nemoć

Počupala bi kosu sa svoje glave. Obuzima te bes jer u sebi nemaš još više ljubavi koju bi mogla na njega da preliješ, još više snage koju bi mogla da mu daš. Proklinješ sebe i dan kada si se rodila tako slaba. Osećaš da je svaki tvoj pokušaj uzaludan.

Obuzima te srah

Kuda ćeš bez njega? Sve što znaš je vezano za njega. On je utkan u svaki delić tvog bića. Sve ste u životu radili i gradili zajedno. Ne umeš da dišeš bez njega. Ne želiš… Pomišljaš na prazan dom, na dodire nekih drugih muškaraca i od same pomisli se streseš. Gadiš se od zamisli sebe u naručju nekog drugog… od ponovnog upoznavanja, od ponovne priče o svom životu, od ponovnog građenja svega od prve cigle. Gadiš se od same sebe što na to misliš. Plašiš se i zuriš u noć koja donosi jezu. Onu jezu koja se uvlači u kosti i od koje te ni stari bakin šal ne može spasiti…

Besno pile
Foto: Arhiva 

Pratite nas na društvenim mrežama

Preporučene vesti



Podeli novost