RASPAO SE NAJVEĆI KOMAD LEDA U ISTORIJI: Arktik ima vremena do 2030. godine, a onda kreće pakao!

 

Otkako čovečanstvo pamti još nikada se nije dogodilo da more uz severnu obalu Grenlanda ne bude zamrznuto. Sve do avgusta 2018.

"Zastrašujuće", napisao je na Tviteru Tomas Lavergn iz Norveškog meteorološkog instituta.

Naučnici su zgroženi jer se do sada ovaj deo arktičkog ledenog pokrivača smatrao poslednjom oazom leda. Na tom mestu led je obično bio debeo četiri metra, a u pojedinim oblastima i do 20 metara jer transpolarna vazušna struja duva iz Sibira i na tu gomila led.

Sve su to posledice katastrofalno tople zime na Arktiku. U februaru je Arktik tokom puna 24 sata imao temperature iznad 0 stepeni, a u delovima Kanade i Grenlanda bilo je i iznad 15 stepeni, sve zbog toplih vetrova s juga brzine oko 20 kilometara na sat.

Za to vreme, drugi delovi planete su se smrzavali usled prodora polarnog vazduha. Bilo je samo pitanje vremena tokom leta kad će oslabljeni led popustiti.

"Skoro sav led uz sever Grenlanda uzdrman je i slomljen i stoga pokretniji nego inače", rekla je Rut Motram s Danskog meteorološkog instituta.

"To područje se zvalo poslednjom ledenom zonom čime se htelo reći da se ovde očekivalo da će višegodišnji led najduže ostati otporan (na klimatske promene). Događaji od prošle nedelje pokazuju, međutim, da će to područje biti negde zapadnije", rekla je.

Na tom području su februarske prosečne temperature 20 stepeni, a ove godine su bile i debelo preko 30.

Led je počeo da se raspada i potom pluta prema Kanadi. Samo naizgled, gledano čisto statistički, leto 2018, što se Arktika tiče, neće biti rekordno najgore po površini pod ledom.

Kako stvari stoje, samo od 2010. zabeležena su najmanje tri leta s nešto manjom površinom pod ledom. Problem je u tome što je sav onaj dugogodišnji led, čak i drevni, s ovog mesta oduvan daleko na zapad, na mesto gde će se otopiti mnogo brže nego tu gde je bio do sada.

Sve manje leda na Arktiku znači i da je Zemljina sposobnost da odbija zračenje Sunca sve manja, što je logično jer ogromna površina pod ledom svojom belinom odbija zračenje Sunca, dok ogromna površina tamnog mora na tom istom mestu danas veliki deo tog zračena upija i tako pridonosi još bržem globalnom zagrevanju, pa tako i još gorim klimatskim promenama.

Naučna zajednica već ima tezu o upropašćenom Arktiku već do leta 2030. i vrlo ozbiljnoj bojazni da Zemlja, usled industrijskog ispuštanja CO2 u atmosferu, klizi u vrtlog klimatskih promena iz kog više neće moći da se izvuče čak i da čovečanstvo prestane da zagađuje atmosferu. Predviđa se da bi Arktik između 2030. i 2050. mogao skroz da ostane bez leda tokom leta.

Čovečanstvo zasad još ima nekoliko godina da hitno pređe s energije iz uglja, nafte i gasa, odnosno, seče šuma, na energiju iz obnovljivih izvora energije. Ali ako se pređe poslednja granica, čovečanstvo će morati da pronađe način da, pored obnovljivih izvora energije, počne da crpi i uklanja CO2 iz atmosfere, što je tehnologija koju svet ili još nema ili iziskuje takav globalni politički konsenzus koji je zasad apsolutno nedostižan.

Još jedna od krajnje opasnih situacija je i to što sve veće količine leda koje se otapaju na Arktiku i potom otiču u Atlantski okean u vidu hladne vode, usporavaju toplu Golfsku struju koja iz Meksičkog zaliva teče uz obale Evrope i tako održava naš kontinent ovakvim kakav poznajemo.

Usled otapanja tolikog leda i tolikih masa hladne vode, Golfska struja danas je sporija i slabija nego ikada u poslednjih čak 1600 godina, što sa sobom donosi mnoštvo sve gorih lančanih nepovoljnih klimatskih reakcija, sve do opasnosti od povremenih oluja i zahlađenja mnogih područja na našem kontinentu.

Takođe, potpuno klimatsko urušavanje ravnoteže na Arktiku dovodi do suludih situacija - da Sibir, Skandinavija i Kanada beleže temperature više od 30°C i kataklizmičke šumske požare, dok se zimi vazduh koji bi inače ostao oko Severnog pola, spušta sve do Mediterana i naših krajeva.

 

Izvor: Kurir
Foto: YouTube/Printscreen

Pratite nas na društvenim mrežama

Preporučene vesti



Podeli novost