parovi prijava happy zvezda prijava kviz happy talent šou

Konačno otkriveno: Evo da li VANZEMALJCI zaista postoje?

 

Fizičar Enriko Fermi je 1950. godine pokrenuo veoma važno pitanje u vezi sa svemirom i postojanjem vanzemaljskog života. S obzirom na veličinu i starost svemira, govorio je, i statističku mogućnost pojave života u drugim solarnim sistemima, zašto čovečanstvo nije videlo nijedan nagoveštaj inteligentnog života u kosmosu?

Ovo pitanje, poznato kao “Fermijev paradoks”, nastavlja da nas proganja do današnjeg dana. “Biznis insajder” prenosi tekst astronomskog sajta “Junivers tudej” u kojem postavljaju slično pitanje: Ako, zaista, u našoj galaksiji postoje milijarde zvezdanih sistema i uslovi za nastanak života nisu tako retki, gde su onda svi ti vanzemaljci?

Prema nedavno objavljenom naučnom radu Istraživačke škole za zemaljske nauke na Australijskom nacionalnom univerzitetu, odgovor bi mogao da bude veoma jednostavan: Svi oni su mrtvi. Istraživači su nazvali “Gajanskim uskim grlom” objašnjenje ovog paradoksa po kojem je život možda toliko krhak da u većini formi jednostavno nije preživeo.

Da bi se ovo shvatilo, treba prvo malo pogledati brojeve. Do zaključenja ovog teksta, naučnici su pronašli ukupno 2.049 planeta u 1.297 planetarna sistema, uključujući 507 višestrukih planetarnih sistema. Pored toga, na osnovu podataka dobijenih iz “Keplerove” misije, pretpostavlja se da bi u okviru Mlečnog puta moglo da postoji 40 milijardi planeta veličine Zemlje koje kruže oko zvezda nalik na Sunce u zoni koja bi mogla da razvije život i crvenih patuljastih zvezda, a da bi od toga 11 milijardi ovih planeta moglo da kruži oko zvezda nalik na Sunce.

Dakle, zaista, sudeći po tome, tamo ne bi trebalo da manjka o vanzemaljskih civilizacija. A, imajući na umu da naučnici procenjuju da je naša galaksija starija od 13 milijardi godina, sigurno nije nedostajalo vremena da se nekakav oblik života razvije i stvori neophodnu tehnologiju koja bi im omogućila do dođu i pronađu nas. Ali, prema doktoru Aditji Čopri, glavnom autoru naučnog rada s Australijskog nacionalnog univerziteta, treba znati i to da je evolutivni proces ispunjen raznim preprekama.

Život na početku je krhak, tako da verujemo da retko uspe da evoluira dovoljno brzo da bi preživeo. Većina ranih planetarnih sredina je nestabilna. Da bi nastala naseljiva planeta, životne forme moraju da regulišu količine vode i ugljendioksida zarad održanja stabilnih temperatura na površini planete – naveo je Čopra.

Treceoko.com
Foto:Twitter/dailygalaxy

 

Preporučene vesti



Podeli novost