PREŽIVELA SAM PRAVI HOROR: Posle posete groblju, starica me je proganjala!

Neki tinejdžeri smatraju kako je zanimljivo i zabavno noću se vucarati po groblju – na taj način gasiti žed za paranormalnim ili možda navalom adrenalina. Na kraju krajeva da bi ispali “face”.

No, osim jeze, straha od pokoje senke moguće je da vas s groblja “nešto” i doprati kući. Nešto takvo se dogodilo jednoj tinejdžerki u Engleskoj.

Dogodilo se to pre kojih 30-ak godina kada je Ema zajedno sa svojih par prijatelja, iz onog zadnjeg navedenog razloga, odlučila malo svojim veseljem narušiti mir i spokoj obližnjeg groblja. Na njenu žalost, “groblje” nije mirno i spokojno reagiralo na taj vandalizam.
Jeza u njenom domu započela je tek nekoliko dana kasnije. Prvi znak da nešto ne valja bilo je kad se probudila jedne noći, a prikaza starice sjedila je na stolici kraj njenog kreveta. Prema njenim pričama nije se radilo o poluprozirnom entitetu već o jasnom liku, a u tom trenutku nije osetila da joj želi ikakvo zlo.

Naravno da je ujutro kad se probudila na to gledala kao na čudan san. No taj njen “čudan san” nažalost je više od produkta njene REM faze, jer se ta starica ponovo javljala, ponekad čak i usred bela dana. Ponekad ju je lik starice pratio po kući lebdeći iznad tla, samo ju promatrajući, ne predstavljajući nikakvu prijetnju. Bar ne u početku.
Jednog dana dok je spremala čaj, nevidljiva sila joj je u ruci “zavrnula” posudu u kojoj je bila pripremljena vruća voda za čaj s namerom, kako Ema tvrdi, da ju polije tom vrućom vodom. Kako su pojavljivanja starice postala mnogo opasnija od one “faze” kada ju je samo promatrala – Ema je rekla svojoj majci što joj se događa.

Neverica njene majke vrlo brzo je nestala kada je sama videla staricu u hodniku svoje kuće. Pratila ju je do sobe u kojoj je starica jednostavno nestala. No ne zadugo. Kada je Emina majka usisavala kuću, nevidljiva sila joj je otela usisavač iz ruku, ponekad bi gurala vrata u suprotnom smeru kad bi ih neko pokušao otvoriti ili zatvoriti, a noću bi jednoličan zvuk poput vrlo glasnog kapanja budio celu porodicu.

No to nije bio zvuk kapanja u što ih je razuverio vodoinstalater pošto je pregledao celu kuću i nigde nije našao curenje. Maltretiranje je postajalo sve intenzivnije. Od neobjašnjivih zvukova preko predmeta koji su se naočigled sami pomicali do događaja koji je prelio čašu.

Dok je jednog dana sedila sa svojim ocem, Ema je odjednom upala u stanje transa te počela pričati o nekom drugom životu kao ćerka francuskog doktora iz 19. veka. Nakon tog bizarnog događaja Ema je dobila i neke neobjašnjive psihičke moći – savijala je vilicu (baš interesantno kako se ne radi o, u ovakvom slučaju, vrlo često spominjanoj žlici) kad bi ju dodirnula. Nikakve istrage nisu uspjele dokučiti što se događalo u tom domu, a Emina obitelj se iselila.
Čisto iz znatiželje, jednog dana Ema se vratila u svoj prazni dom. Zadnja vrata bila su razvaljena te je tuda ušla. Podignula je telefon koji je ležao na podu, a tada ju je nešto zgrabilo za vrat. Hladni, nevidljivi prsti su je gušili. Nekako se oslobodila i pobegla glavom bez obzira, a takva znatiželja joj se nikad više nije javila.
Jednom mi je prijatelj rekao da ako ćemo govoriti o dušama mrtvih koje se zadržavaju na Zemlji posle smrti, zasigurno ih ne bi bilo na groblju pošto je tu telo doneseno nakon što ga je duša napustila. Ova priča pokazuje suprotno. Narušite im mir i neki bi vam se mogli i osvetiti.
 

Izvor: http://hororprice.weebly.com
Foto: Twitter/MoNigheanRuadh

Preporučene vesti



Podeli novost