PRETI NAM KATAKLIZMA: Imamo samo 12 godina da se promenimo i sprečimo TOTALNU KATASTROFU!

Zemlje sveta bi morale da preduzmu mere "bez presedana" i promene način na koji funkcionišu kako bi držale rast globalne temperature ispod ciljanog nivoa ili rizikuju još jače toplotne talase sa olujama i poplavama ili jakim sušama u nekim regijama, upozorava UN u današnjem izveštaju.

Zadržavanje rasta temperature Zemlje na samo 1,5 stepeni Celzijusa, umesto na dva stepena dogovorenih u Pariskom klimatskom sporazumu iz 2015., donelo bi "čistu korist ljudima i prirodnim ekosistemima", navodi u saopštenju Međuvladina komisija UN za klimatske promene (IPCC) povodom objave svog izveštaja.

Prema izveštaju IPC C-a, sa trenutnom stopom zagrevanja, svetska temperatura će verovatno dostići rast od 1,5 stepeni Celzijusa između 2030. i 2052. godine, nakon povećanja od 1,0 stepena iznad preindustrijskog nivoa od sredine 1800-ih. Sa održavanjem cilja na 1,5 stepeni Celzijusa, rast globalnog nivoa mora bio bi za 0,1 metar niži do 2100. godine nego uz porast temperature za ,0 stepena C, piše u izveštaju.

To bi moglo da smanji poplave i da da vremena ljudima koji naseljavaju obale sveta, ostrva i delte reka da se prilagode klimatskim promenama. Ova niža stopa rasta temperature bi takođe smanjila gubitak i nestanak vrsta i negativan uticaj na kopnene, slatkovodne i priobalne ekosisteme, navodi se u izveštaju.

"Svako, i najmanje zagrevanje preko granice od 1,5 stepeni C ili više povećava rizike koji su povezani sa dugoročnim ili nepopravljivim promenama, kao što je gubitak nekih ekosistema", rekao je Hans-Oto Portner, koji vodi jednu od IPCC-ovih radnih grupa.

Da bi se zagrevanje zadržalo na 1,5C, globalna neto emisija ugljen-dioksida (CO2) koju uzrokuje čovek trebalo bi da padne za oko 45 procenata do 2030. godine sa nivoa iz 2010. godine, i da do sredine veka ima "nultu neto vrednost".

U sažetku izveštaja se navodi da bi obnovljivi izvori energije trebalo da obezbede 70 do 85 posto snabdevanja strujom do 2050. u odnosu na sadašnjih oko 25 procenata, kako bi se ostalo u granicama otopljavanja od 1,5 stepeni Celzijusa.

Korišćenjem tehnologije apsorbovanja i skladištenja ugljenika (C CS), udeo elektične energije proizvedene na gas trebalo bi da se smanji na 8,0 odsto, a na ugalj ispod 2,0 posto. U izveštaju se u ovom kontekstu ne pominje nafta.

Ako rast prosečne globalne temperature privremeno premaši 1,5 stepeni biće potrebne dodatne tehnike za uklanjanje ugljenika kako bi se zagrevanje vratilo na ispod 1,5 stepeni Celzijusa do 2100. godine.

"Izveštaj pokazuje da nam preostaju minimalne mogućnosti za preventivno delovanje kako bismo izbegli nezamislive štete po klimatski sistem koji podupire život kakav poznajemo", rekao je Amdžad Abdula, član odbora IPCC-a i glavni pregovarač jednog saveza malih ostrvskih država koje su u riziku od poplava zbog rasta nivoa mora.

IPCC se sastao prošle nedelje u Inčeonu, u Južnoj Koreji, da bi finalizovao izveštaj pripremljen na zahtev vlada 2015. godine kako bi se procenila izvodljivost i zanačaj limitiranja globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa.

 

Kurir.rs
Foto: Arhiva

Pratite nas na društvenim mrežama

Preporučene vesti



Podeli novost