ŽIVOTNI VEK: Dobri ljudi su zdraviji!

Interesantno je da je niz psiholoških istraživanja pokazao da dobrota može da produži naš životni vek i da merljivo utiče na zdravstvene pokazatelje kao što su holesterol, krvni pritisak, san i druge.

Evo zašto se sve isplati biti ljubazan, dobar saosećajan, uviđavan…
Ljudi više vole dobre osobe. Ako se ljubazno odnosite prema ljudima, oni će vas pre uključiti u svoj krug, lakše se otvoriti prema vama i pre će vam uzvratiti uslugu. Povezanost sa drugim ljudima je vrlo značajan činilac koji merljivo utiče na zdravlje. Više istraživanja je pokazalo da ljudi koji imaju osećaj da pripadaju nekoj grupi žive duže, razmišljaju jasnije, imaju manji rizik od srčanih oboljenja, imaju više optimizma i manje su skloni depresiji – za razliku od onih koji su izolovani ili usamljeni. Dakle, dobrota i ljubaznost koju ukazujemo drugima nam se vraća na ovaj posredan način.
Uviđavne osobe urade više. Istraživanja odnosa na radu su pokazala su da osobe koje pokazuju više saosećanja na radnom mestu rade efikasnije, fizičke su zdravije i imaju više motivacije da dobro rade.
Dobri ljudi su manje u stresu. Izražavanje naklonosti prema drugima može da zaštiti naš nervni sistem od stresova svakodnevnog života! Pre nekoliko godina, istraživači Državnog univerziteta Arizona merili su nivoe kortizola (tzv. "hormona stresa") kod 30 osobe izloženih nekolicini stresnih faktora. Naravno, nivo kortizola je bio povišen kod svih. Nakon toga, deo ispitanika je dobio zadatak da napiše pismo nekome koga voli i da nabroji sve razloge zašto mu je ta osoba tako draga. Nakon narednog merenja, nivo "hormona stresa" je bio znatno manji kod osoba koje su napisale pismo u odnosu na one kojima nije dat zadatak da izraze svoju naklonost. Istraživači su zaključili sledeće: ako naprosto kažemo nekome koliko nam je drag, to nas može učiniti otpornijim na negativni uticaj svađa, frustracija i fizičke nelagode.
Dobri ljudi bolje spavaju. U istraživanju koje je obavljeno na Univerzitetu Jejl, 77 osoba je praćeno dve nedelje i oni su izveštavali koliko su stresnih događaja doživeli, kao i koliko su dobrih dela učinili, i kakvo im je opšte raspoloženje. Na kraju je računica pokazala sledeće: što su više puta ispitanici pomogli nekom tokom dana – čak i u jednostavnim stvarima, npr. samo da im pridrže vrata otvorena – to ih je manje mučio stres pred spavanje i u celini su se osećali srećnije.
Dobre osobe se ređe razbolevaju. Istraživanje objavljeno u časopisu "Gerontolog" ukazuje da osobe koje posvećuju svoje vreme da pomognu drugima imaju manje upalnih markera u krvi, kao i bolju sposobnost da se izbore sa infekcijama. Upalni markeri su povezani sa nizom ozbiljnih oboljenja – uključujući dijabetes i rak.
Ljubaznost smanjuje holesterol. Isti istraživači koji su utvrdili da pisanje pisma naklonosti smanjuje stres, u drugom istraživanju obavljenom na studentima su otkrili da takva procedura – tj. pisanje pisma u kojem govorimo nekom zašto nam je drag – smanjuje nivo "lošeg" holesterola u krvi!
Opraštanje smanjuje krvni pritisak. Ako oprostimo nekom na koga smo još gnevni, to može da nam snizi krvni pritisak! Bilo da se radi o nekoj dugoročnoj razmirici sa rodbinom, ili ljutnji na kolege sa posla, ili slučajnoj svađi sa nekom saputnikom – ako uspemo da im oprostimo i zaboravimo, to će svakako doprineti zdravlju našeg srca!
Dobrota čini ljude privlačnijim. U interesantnom eksperimentu sprovedenom na jednom kineskom univerzitetu, učesnici su pozvani da ocene privlačnost 60 fotografija ženskih lica. Fotografije su uključivale osobe koje su istraživači odabrali kao osobe sa više dobrih kvaliteta (pristojne, iskrene i sl), kao i one koje su odabrali kao osobe sa više loših osobina (neprijateljske, zlobne i sl). Učesnici su kao "privlačne" izabrali slike žena koje poseduju dobre osobine karaktera.
Blaže osobe bolje podnose bol. Ako pokažemo saosećanje prema samim sebi, to može da nam olakša fizičku patnju. Psiholozi su ispitali preko 100 pacijenata koji su imali hronične bolove kako ocenjuju svoju patnju, kao i koliko prihvataju i razumeju svoje stanje. Pokazalo se da osobe koje su imale blaži stav prema svom telu (konkretno, nisu ga krivile niti se ljutile na sebe što se ne osećaju bolje) mogle bolje da funkcionišu uprkos bolovima u odnosu na osobe koje nisu bile blage prema sebi.

Sve ovo ne znači da uvek treba govoriti i raditi samo prijatne i lepe stvari (niti da je to uopšte moguće). Ali, u celini, sve ovo pokazuje koliko ljudi pozitivno vrednuju osobe koje pristupaju drugima na ljubazan način, kao i koliko oni koji dosledno čine dobre stvari time doprinose sopstvenoj psihičkoj i fičkoj dobrobiti.

Zdravahrana.com
Foto: Arhiva