OVO NISTE ZNALI: Šta smatramo glupim i koje sve vrste gluposti postoje!

Jedna od stvari koje će nas najviše iznenaditi, uvek iznova, jeste ljudska glupost. Kad se pitate kako je neko mogao učiniti ili reći tako nešto i ostati živ. Reč glup svi koristimo (vrlo često) kako bi opisali osobe i ponašanja, ali retko zastanemo i razmislimo šta ona tačno znači. Znamo da ako nekoga prozovemo glupim, to ne znači automatski da osoba nije pametna, jer mnoštvo ljudi sa visokim IQ zna činiti stvari koje ćemo prozvati glupima.

To dakle ne opisuje šta je glupo ili od kolikog je značaja način na koji koristimo taj opis. Ako propustimo silazak na pravoj autobuskoj stanici jer smo se začitali, nismo glupi, ma koliko to tvrdili. Profesor sa Instituta psihologije s fakulteta Eotvos Lorand u Budimpešti, Aczel Balazs, želeo je saznati više o gluposti. Zato je sproveo zanimljivo istraživanje bizarnog proučavanja neinteligentnog ponašanja, zbog toga što je ono neuobičajeno neistraženo. Balazs je, sa Benceom Palfijem i Zoltanom Kekecsom, dvojicom psihologa sa fakulteta, prikupio uzorak od 180 priča (sa portala, blogova, foruma i drugih javno dostupnih izvora literature) u kojima je ponašanje pojedinaca opisano kao glupo. Priče je zatim poslušalo više od 150 ljudi, koji su nakon toga morali ispuniti upitnik.

Nakon svake priče, učesnici su morali odgovoriti na pitanja poput: Biste li ovo ponašanje opisali kao glupo i ako da, gde bi ga smestili, na skarli od 1 do 10? Ispitanici su uz to morali objasniti zašto su smatrali da je nešto glupo, birući jednu od mnoštva kategorija.

Vrste gluposti

Ono što su uspeli otkriti je da su ljudi uglavnom saglasni oko toga šta bi se trebalo zvati glupim, a šta ne, i to u 90 posto slučajeva. Takođe su naučili da postoje tri situacije u kojima obično koristimo opis glupost. Dakle, ova tri scenarija, koje karakteriše specifično ponašanje, teraju ljude na smeh ili da se uhvate za glavu i zamisle nad budućnosti čovečanstva:

1. Nisam predvideo da bi se to moglo dogoditi

Balazs i njegova ekipa ovo nazivaju samopouzdanim neznanjem. To je kad osoba smatra da nešto može učiniti iako je daleko od toga, pa se to smatra visokim nivoom gluposti. Zamislite pijanog vozača koji veruje da može savršeno voziti, ili lopova koji planira ukrasti mobilni, a ne razmišlja o tome da isključi GPS funkciju.

2. Nisam sebi mogao pomoći

U ovoj situaciji ljudi učine nešto glupo zato što su, na nekom nivou, izgubili mogućnost da učine nešto drugačije. Balazs to proziva nedostatkom kontrole i tvrdi da ga karakteriše opsesivno, kompulzivno ili zavisničko ponašanje. Primer je osoba koja otkaže dogovor sa dobrim prijateljem kako bi ostala kod kuće i igrala video igre.

3. Svemirski kadet

Treća vrsta ponašanja koju ljudi opisuju je ono što je Balzs prozvao nedostatkom pameti, tj. nedostatkom praktičnosti. To je scenario u kojem se neko očigledno ponaša iracionalno, i to zato što ili nije obratio pažnju ili nije bio svestan nečega. Zamislite osobu koja je pretrpala auto i na kraju završi sa probušenom gumom na autoputu i znaćete o čemu pričamo.

Naša vizija gluposti utiče na naše ponašanje

Istraživanje nas može naučiti važnu lekciju. Naime ono što odlučimo prozvati glupim je ustvari ono što će značajno uticati na naše ponašanje. Ove kategorije gluposti mogu predvideti koja stanja iz prirode ili naše unutrašnjosti mogu povećati šansu da se neko ponaša na način koji bi drugi mogli prozvati glupim. To bi moglo biti posebno značajno za osobe koje se smatraju izuzetno pametnima. Na primer, istraživanje nobelovca i profesora psihologije sa Princetona, Daniela Kahnemana, otkrilo je, koristeći aritmetička pitanja, da zbog inteligencije možemo teže odgovarati na jednostavna pitanja. Kahneman nije otkrio zbog čega se to događa, ali je njegova hipoteza da inteligentniji ljudi teže ocenjuju sami sebe, zbog čega su ranjiviji pred drugima.

Kad, na primer, inteligentnoj osobi date da reši matematički zadatak, ona može smatrati da nema načina da pogreši kao njegovi vršnjaci, zbog čega na kraju postoji veća šansa da počini grešku. A ta hipoteza – razmišljanje da ste iznad činjenja grešaka, kad niste – sjajno se uklapa u najzastupljeniji oblik gluposti kojeg je Balazs identifikovao: kategoriju samopouzdanog neznanja.

Dakle, iako svi žele izbeći da ih drugi smatraju glupima, pritom zaboravljaju jedan od ključnih faktora koji bi im mogao pomoći da se ne prikažu takvima: skromnost, koja je ipak, kako se dokazalo, vrlina.

Izvor: opusteno.rs
Foto: Arhiva