ONA JE PRISUSTVOVALA KRISTALNOJ NOĆI: Rut Vinkelman se i dalje seća i priča o tome! (FOTO)

Pre osamdeset godina nacistički progon Jevreja odjednom je postao nasilan. Rut Vinkelman se toga i dalje seća živopisno.

Pre osamdeset godina, nacistički progon Jevreja u noći haosa najednom je postao nasilan. Ta noć i naredni dan poznati su kao Kristalna noć, iliti noć slomljenog stakla - a još su živi ljudi koji se toga sećaju.

Naš otac je te noći uzeo mene i moju sestru u naručje i rekao nam: 'Ovo je početak veoma teškog perioda i mi ćemo se potruditi da ga preživimo.

Rut Vinkelman danas ima 90 godina, ali izgleda mnogo mlađe. Oči su joj boje lešnika dok gleda ka nebu iznad terase stare jevrejske osnovne škole usred istočnog Berlina.

"Kad stanem ovde i pogledam ka oblacima, pomislim da me otac gleda i to je veoma dobar osećaj", kaže ona.

Rut potom pokazuje prstom preko krovova, ka kupolama berlinske Nove sinagoge, danas rekonstruisane i blistave na sunčevom svetlu, prisećajući se dima koji je videla kako kulja iz nje kad su je nacisti zapalili pre 80 godina.

Ona je 10. novembra 1938. godine imala samo 10 godina. Dan je počeo normalno, ali dok ju je otac vozio u školu, prisustvovali su uznemirujućim scenama.

- Na putu do škole, viđali smo razbijene izloge i krhotine stakla svuda po ulicama. A onda smo videli radnju preko koje je neko ispisao reč 'Jevrejin' i razmazao Davidovu zvezdu.

Vozeći se dalje, videli su jednog Jevrejina u crnom kaputu.

Držalo ga je nekoliko nacističkih jurišnika i crtalo mu Davidovu zvezdu na leđa. Posle toga su ga pretukli.

- Pomislila sam: 'Moj otac je sa mnom i ništa loše mi se ne može desiti - ali bio je to veoma neprijatan prizor i ja sam se tresla.

Rut je imala svako pravo da bude uplašena.

Kad je stigla u školu, dežurni učitelj odveo je devojčice pravo u zbornicu.

"Tamo smo čule šta se tokom noći dešavalo u Berlinu - da su jevrejske radnje uništene, a ljudi brutalno ubijeni. Izlozi su svuda bili razbijeni, a reči 'Jevrejin' ili 'jevrejska svinja' ispisane su na mnogim mestima."

- Svi smo bili veoma uplašeni. I toga dana, po prvi put otkako sam krenula da pohađam tu školu 1934. godine, začule su se molitve. Bila je to jevrejske škola, ali ne ortodoksna, ne religiozna.

Devojčice su kroz školske prozore pokušavale da vide šta se dešavalo na ulici ispod njih.

- Sa mesta sa kog smo gledale niste mogle da vidite jurišnike, samo njihove zastave - a oni su vikali i pravili nesnosnu buku. Zagradili su ulaz i iscrtali svašta čak i po školi - Davidovu zvezdu i reči 'Jevrej' i 'Jevreji napolje' i tome slično.

  • Da li je zbog jevrejskog porekla Margo Perin morala da operiše nos
  • Renovirani Hitlerov štab ili nacistički zabavni park
  • Nacistička vlada redovno je donosila zakone koji diskriminišu Jevreje, uključujući decu poput Rut, čiji je otac Herman Džeks bio Jevrejin, a majka Eli protestantkinja koja je prešla u judaizam da bi se udala za njega.

    Nirnberški zakoni su 1935. godine postali pravna osnova za izopštavanje Jevreja iz javnog života u Nemačkoj. Nacisti su beležili tačno ko je Jevrejin i u kolikoj meri - bile su to definicije koje su za mnoge predstavljale razliku između života i smrti.

    Kristalne noći je podmukli progon prerastao u otvoreno i krvavo nasilje.

    Toga dana su Rut i druge devojčice morale da pobegnu preko školskog potkrovlja, hodajući dve po dve preko tuđih tavana dok nisu našle put do dole niz neke stepenice i u zadnje dvorište iza glavne ulice.

    • Hitler i njegova drugarica - jevrejska devojčica
    • Tatu majstor Aušvica – i njegova tajna ljubav

    - Naši učitelji su nam rekli da idemo pravo kući zato što jurišnici i dalje mogu da nas vide s mesta na kom su stajali. Strašno smo se plašile.

    Kad je konačno stigla kući, Rut je shvatila da se ne plaše samo deca, već i njeni roditelji i deda i baka.

    I oni su videli dim kako kulja iz Nove sinagoge nakon što su nacistički jurišnici provalili u nju, oskrnavivši zapise iz Tore i zapalivši sve što su tamo zatekli.

    Bio je to jedan od nekoliko stotina jevrejskih hramova napadnutih u Nemačkoj te noći, baš kao i jevrejski domovi, škole, bolnice i više od 7.500 firmi.

    Ubijeno je skoro 100 Jevreja, a oko 30.000 jevrejskih muškaraca uhapšeno je i poslato u koncentracione logore.

    Rut je shvatila da se to dešava tek kad se vratila u školu, gde je saznala da je nekolicina očeva nestalo - bili su uhapšeni ili deportovani: prvo poljski Jevreji, a potom i nemački.

    Dok sedim sa Rut uz šolju čaja u njenom udobnom domu blizu šume u severnom Berlinu, ona mi pokazuje crno-bele fotografije porodice i kuće u kojoj je odrasla, u sličnoj pošumljenoj ulici severnije od te lokacije.

    Zbog Nirnberških zakona, roditelji njenog oca bili su primorani da prodaju firmu za otpadno gvožđe, zbog čega je njen otac ostao bez posla. A potom su bili prisiljeni i da prodaju kuću.

    Kasnije su njeni deda i baka i druga jevrejska rodbina bili deportovani. Petnaestoro njih je umrlo; samo je jedan preživeo. Roditelji njenog oca umrli su od gladi u koncentracionom logoru Terezin, u današnjoj Češkoj republici.

    Iznenadno nasilje u Kristalnoj noći urezano je u Rutino sećanje.

    - Kad se danas osvrnem, shvatam da sam toga dana odrasla - kaže mi ona. "Noć pogroma oduzela mi je detinjstvo."

    Ona mi pokazuje ličnu kartu iz vremena nacizma označenu pečatom J, kao Jevrejin.

    Složeni nacistički rasni zakoni proglasili su decu kao što su Rut i njena mlađa sestra Edi "mešanom rasom prvog reda", jer iako je njihov otac Herman bio Jevrejin, njihova majka bila je protestantkinja.

    Za naciste ona se i dalje vodila kao "arijevka", uprkos prelasku u drugu veru, zbog njene nemačke krvi.

    Ali zbog toga što su dve devojčice bile registrovane kao pripadnice jevrejske zajednice, one su proglašene Jevrejkama - Geltungsjuden. Kasnije su bile prisiljene da nose žutu zvezdu na kaputima i svojim pravim imenima dodaju ime "Sara".

    U pokušaju da spasu decu, Rutini roditelji su se dogovorili da se razvedu. Međutim, to je Rutinog dragog oca načinilo još ranjivijim. On je deportovan u Aušvic 1943. godine.

    Rut je od oca dobila četiri razglednice, poslate iz logora smrti. Čuva ih i dan-danas.

    Sada jedva čitljive, one jasno pokazuju da je poslednji izliv ljubavi oca prema svojoj deci bio da ih zaštiti od užasa koncentracionog logora.

    Ona mi čita jednu od njih: - Drage moje, dobro sam. Kako ste vi? Stigao mi je vaš paket sa hlebom, kolačem i duvanom. Hvala vam mnogo, to je bilo baš lepo od vas. Inače, tu nema ništa novo. Prenesite čestitke mami za rođendan. Voli vas i ljubi vaš tata.

 

 

Izvor: bbc.com
Foto: bbc.com/printscreen

Pratite nas na društvenim mrežama

Preporučene vesti



Podeli novost

HappyTV

                   Nedelja 

04:30  Rano jutro
06:45  Dobro jutro Srbijo
09:00  Bolja zemlja
11:00  Prelo u našem sokaku
11:55  Vesti
12:00  Prelo u našem sokaku
12:55  Vesti
13:00  Prelo u našem sokaku
14:00  Vesti
14:05  Parovi - Nedeljni ručak
16:00  FILM
17:30  Telemaster
18:10  Glamur specijal
19:00  Upoznajte Parove
21:00  Parovi - Izbacivanje
02:30  Parovi - Noćobdije
04:30  Rano jutro